Dopisnik dnevnog lista Die Welt opisao je Beograd i Srbiju bez dlake na jeziku: Alan Pozener doživeo nas je malo drugačije nego ostali strani novinari koji su obišli ovo područje u poslednjih nekoliko godina.
Naslov teksta je „Jedna od najuzbudljivijih destinacija Evrope“ kojim Pozener zaključuje da je uzbudljivo sve ono što nije doživeo i ne može da doživi u Nemačkoj. Kudi ali i hvali i ističe da su promene na bolje sve vidljivije.
„Srbija nije na najboljem glasu. Priznajemo, ova zemlja nije klasična destinacija za odmor, nekako je nedovršena i protivrečna. Ali, upravo je to čini jednom od najzanimljivijih mesta u Evropi. U Srbiju? Zašto bi? Dobro pitanje. Jugoslavija se raspala, a turističko nasledstvo je nejednako podeljeno. Hrvatska ima plaže, Slovenija brda, Bosna i Hercegovina Sarajevo, a Crna Gora i Makedonija imaju draž nepoznatog.“
Nemački novinar piše da se „Srbija neobičnim svetlucanjem polako okreće svetu“ i dodaje:
„Glavni grad Beograd, na ušću Dunava i Save, oslikava nesigurnost zemlje u odnosu na prošlost i budućnost. Na putu od aerodroma do centra grada nižu se građevine još iz doba socijalizma, a horizontom dominira gigantski novoizgrađeni pravoslavni Hram Svetog Save. Na obalama Save gde je nekad bila industrijska luka, danas se nalaze splavovi, a u bliskoj budućnosti novcem iz emirata Dubai trebalo bi da nastane Beograd na vodi – novi deo grada sa poslovnim prostorijama, bankama, luksuznim stanovima“…
Energični Beograd
„Komšija, čija je firma organizovala motivacioni vikend u Beogradu, kaže: ‘Rakija se pije do svitanja, a od ponoći se igra na stolovima’. Ali, energija Beograda se može osetiti i u jesenjoj šetnji sunčanog popodneva. Suknje su nešto kraće i uže od naših, a mladi momci su veći mačo tipovi od mladih Nemaca.
U pešačkoj šoping zoni, Knez Mihailovoj ulici, ulični kafići su puni nasmejanih mladih ljudi; u starom parku na tvrđavi očijukaju homoseksualci; u foajeu hotela Mažestik okupljaju se intelektualci, a nekim drugim foajeima mafijaši sklapaju poslove.
Mogli bi da pomislimo da smo ma gde u postsocijalističkoj Evropi, samo što ovde ljudi nose majice sa natpisom ‘Local Hero’. Sa druge strane je slika Gavrila Principa, atentatora iz Sarajeva i mučenika velikosrpskog nacionalizma“.
U nastavku teksta Alan Pozener piše o putu kroz Srbiju: o našim vinima („konkurencija najboljim francuskim vinima“) i hrani (ističe kajmak i ćevape), o Lepenskom viru i drugim znamenitostima.
Ostatak članka (na nemačkom, naravno) možete pročitati OVDE.
(Priredila Ivana Špica za danubeogradu.rs)