Izdvajamo
Naslovna » Izlasci » Izložbe » Narodni muzej predstavlja radove Save Sandića
Narodni muzej: Sava Sandić - Mačak, 1961.
Narodni muzej: Sava Sandić - Mačak, 1961.

Narodni muzej predstavlja radove Save Sandića

Od 9. januara (13.00) do 22. februara Narodni muzej na prvom spratu predstaviće radove vajara Save Sandića.

Izložba radova biće organizovana povodom stotog rođendana ovog vajara. Posetioci će moći da vide svih 15 ostvarenja Save Sandića koja se čuvaju u Narodnom muzeju.

Autor postavke je muzejski savetnik Vera Grujić, a izložbu će otvoriti Nikola Kusovac, član upravnog odbora Narodnog muzeja.

Biografija Save Sandića

Život Save Sandića započeo u Zaječaru, gde se njegova porodica te teške 1915. godine zatekla. Već kao dečak pokazivao je sklonost ka umetnosti, a poseban afinitet imao je prema plastičnom oblikovanju, koje se kasnije pretvorilo u njegov životni poziv.

Poput većine čuvenih skulptora, naročito onih sa mediteranskog područja, prvo je savladao zanat, umetničku obradu kamena, da bi potom, 1933, krenuo da se usavršava u ateljeu poznatog vajara Tome Rosandića, postavši ubrzo njegov glavni saradnik. Budući da je Rosandić bio krhkog zdravlja, poveravao je Sandiću da uveličava i doteruje njegova najznačajnija dela, među kojima se nalazi i snažna ekspresivna simbolička kompozicija „Igrali se vrani konji“ ispred zdanja Narodne skupštine.

Narodni muzej: Sava Sandić - Jogunica, 1971.
Narodni muzej: Sava Sandić – Jogunica, 1971.

Uporedo je, od 1935, pohađao i tečaj figuralnog crtanja kod Petra Dobrovića. Na Umetničku akademiju stupio je 1939, došavši sa već širokim likovnim obrazovanjem.

Pošto je, 1947, Vlada FNRJ donela Ukaz o osnivanju i radu državnih majstorskih radionica likovne umetnosti, Toma Rosandić je određen za jednog od značajnih stvaralaca za koje se smatralo da će mladim, već formiranim umetnicima, proširiti vidike i pomoći im da steknu viši nivo obrazovanja.

Među odabranim polaznicima njegove Majstorske radionice (Ana Bešlić, Olga Jančić, Jovan Soldatović, Ante Gržetić, Ratimir Stojadinović) bio je i Sava Sandić, koji je okončao školovanje 1955. godine. Član je ULUS-a od 1948. i ULUPUDS-a od 1956. Bio je pripadnik grupe „Samostalni“.

Prvu u nizu od petnaestak samostalnih izložbi priredio je u Beogradu 1953, a učestvovao je na nekoliko desetina grupnih izložbi kod nas, kao i u sklopu predstavljanja jugoslovenske umetnosti u inostranstvu ili FIDEM-a.

Laureat je niz značajnih nagrada i priznanja, među kojima je i Nagrada ULUPUDS-a za životno delo (1997). U okviru monumentalne memorijalne plastike realizovani su njegovi Spomenik palim borcima u Vrdniku (1950) i Spomenik borcima i žrtvama fašističkog terora u Žablju (1952), a nekoliko puta je dobio nagrade na konkursima. Za redovnog člana Matice srpske izabran je 1995. iz kategorije dobrotvora i priložnika.

Portreti, figure i predstave životinja

Ostajući veran klasičnim vajarskim koncepcijama i materijalima radio je portrete, figure i predstave životinja. U njegovim delima prožetim duhom poetskog realizma manifestuje se sklonost ka sintezi koja se ogleda u sažimanju površina i finoj stilizaciji, bilo da su u pitanju intimistički oblici zatvorene koncepcije ili razuđene forme u kojima se bavi pokretom.

Sva su dela obeležena fino izbalansiranim emocijama, harmonijom i, iznad svega, lepotom. U portretima na ubedljiv način uspeva da dočara psihologiju predstavljenih ličnosti. Poseban deo njegovog vajarskog opusa čini primenjena umetnost.

Sava Sandić, kao i njegova dugogodišnja životna saputnica, vajarka Mira Sandić (1924-2010), pripadaju najvećim dobrotvorima Narodnog muzeja u Beogradu. Poklonili su veliki broj svojih, ali i značajne radove drugih umetnika koja su posedovali.

U znak zahvalnosti i poštovanja, ovom izložbom njegovih skulptura Narodni muzej se pridružuje čestitkama za 100. rođendan Savi Sandiću. (danubeogradu.rs)

loading...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.