FEST 2015: Premijera filma „Čovek ptica“

Među sjajnim filmovima koji su obeležili prošlu godinu jedan se izdvojio kao apsolutni miljenik kritike – „Čovek ptica“ (Birdman) reditelja Alehandra Gonzalesa Injaritua.

Posle devet nominacija, osvojio je četiri Oskara – za Najbolji film, Najbolju režiju, Najbolji originalni scenario i Najbolju fotografiju (kameru). A za manje od nedelju dana premijerno će biti prikazan i kod nas, u okviru FEST-a, u Sava centru, 28. februara (9.00) i 1. marta (19.00), kao i u Fontani (2. marta od 15.00) i Domu omladine Beograda (2. marta od 22.30).

Film „Čovek ptica“ i na drugim festivalima osvajao je nagrade.

Predstavlja neobičan preokret u Injarituovoj (Alejandro Gonzales Inaritu) karijeri. Meksički reditelj slavu i ugled stekao je zahvaljujući potresnim dramama, filmovima tzv. trilogije smrti: „Amorres peros“, „21 grams“, „Babel“, kao i filmom „Biutiful“.

Eksperiment

„Čovek ptica“ je svojevrstan eksperiment, ne samo što je rediteljeva prva komedija, već je i tehnički zahtevan budući da je sastavljen iz veoma dugih kadrova neprimetno montiranih kako bi delovalo da je ceo film jedan neprekinut kadar. Injaritu je bio svestan rizika koji nosi ovaj ambiciozni projekat, a da bi ga slikovito dočarao svojim saradnicima poslao im je fotografiju hodača na žici uz reči „Ovo je film koji snimamo. Ako padnemo, propali smo“.

Injaritua nisu obeshrabrili dobronamerni saveti iskusnijih kolega da se mane svoje zamisli, već je terao glumce da izvode i do 15 strana dijaloga u cugu kako bi postigao svoje savršene, duge kadrove.

Uspeo je čak i da snimi scenu u kojoj Majkl Kiton trči u donjem vešu Tajms skverom, najprometnijom tačkom u Njujorku.

Podvig bi, naravno, bio nemoguć bez direktora fotografije, sjajnog Emanuela Lubeckog (Emmanuel Lubezki), zaslužnog za filmove poput „Sleepy Hollow“ Tima Bartona, „Tree of Life“ Terensa Malika i „Gravity“ Alfonsa Kuarona, za koji je dobio Oskara.

Injaritu je angažovao trojicu scenarista da mu pomognu da formuliše svoju ideju. A ideja od koje je počeo je bila jednostavna, ali kako su scenaristi izjavili „potpuno suluda“. „Naracija u jednom kadru, komedija o pozorištu“ – bilo je ono što je Injaritu zamislio, a likovi i priča došli su kasnije.

Ništa nije slučajno

Film govori o propalom glumcu koji se proslavio ulogom maskiranog heroja – Birdman-a – i koji pokušava da se vrati na velika vrata pozorišnom adaptacijom pripovetke „O čemu pričamo kada pričamo o ljubavi“ (What We Talk About When We Talk About Love) Rejmonda Karvera (Ramond Carver).

Nije slučajno što glavu ulogu tumači upravoj Majkl Kiton (Michael Keaton) čiju karijeru je takođe obeležila uloga superjunaka – Betmena, a koji poslednjih godina nije imao zapaženijih uloga.

Edvard Norton (Edward Norton) takođe na neki način parodira sebe igrajući glumca koji pravi velike probleme reditelju na probama, budući da je Norton poznat po nezgodnoj naravi i sukobima na snimanjima.

Antagonista filma je pozorišna kritičarka spremna da predstavu dočeka na nož jer mrzi kada se slavne ličnosti Holivuda prave da su ozbiljni glumci. Svoju kritiku nazvala je „Neočekivani trijumf neznanja“ (The Unexpected Virtue of Ignorance), kako na kraju glasi podnaslov filma.

A „Čovek ptica“ je nesumnjivo očekivani trijumf Injaritua koji je dokazao da je odličan reditelj u kom god žanru se oprobao. (danubeogradu.rs)