Izdvajamo
Naslovna » Izlasci » Film » „Enklava“ od 19. marta u bioskopima
Enklava - domaći film

„Enklava“ od 19. marta u bioskopima

Posle veoma uspešne beogradske premijere na FEST-u domaći film „Enklava“ prikazivaće se u bioskopima od 19. marta.

Srpska zajednica na Kosovu da živi u malim izolovanim zajednicama – enklavama. Ove zajednice su jedine takve u celoj Evropi, a pripadnici policije UN i Evropske unije neophodni su da bi čuvali ove teritorije.

Primorani na ovakav život, ograničeni da žive na skučenom prostoru, Srbi koji su ostali da žive na Kosovu i Metohiji žive svoje živote na veoma težak način. Nјihova deca idu u škole koje se nalaze van enklava, a do tamo se prevoze u utrobama oklopnih transportera.

Šta se dešava kad neko premine u enklavi, a groblјe se nalazi van nje, na neprijatelјskoj teritoriji? U ovoj priči, uz mnogo peripetija, jedan osamdesetogodišnji starac će ipak biti sahranjen zahvalјujući svom unuku, desetogodišnjem dečaku koji se usudio da učini nešto nemoguće za obe zajednice na Kosovu, i srpsku i albansku: da zavoli i stekne prijatelјa na suprotnoj strani.

Film „Enklava“ je večna i poučna priča o praštanju i lјubavi.

Glavni glumci, pored Nebojše Glogovca, Anice Dobre, Nenada Jezdića i Miodraga Krivokapića, su i dva dečaka sa Kosova, iz enklava, Filip Šubarić i Denis Murić, koji je posle fascinatnog debitovanja u „Enklavi“ zaigrao i u filmu „Ničije dete“. Pored njih igraju i Goran Radaković, Meto Jovanovski, Ćun Laići, kao i deca sa Kosova Nenad Stanojković i Milan Sekulić.

Deca-glumci sa Kosova, koja prvi put glume na filmu, doprinose autentičnosti filma i neposredno prenose emociju ove priče.

Muziku potpisuje čuvena grčka kompozitorka Eleni Karaindru, autorka muzike filmova Tea Angelopulosa, scenografiju Vladislav Lašić a montažer filma je Andrija Zafranović.

Film „Enklava“ dobio je na FEST-u nagradu žirija kritike srpskog ogranka Fipresci, koja je ovo delo proglasila za najbolje u selekciji „Srpski film“.

Prijateljstvo!

– Ono što me je najviše fasciniralo, pored suza uplakanih gledalaca i dugotrajnog aplauza, rečenica je kojom su mi ljudi najčešće prilazili: ‘Konačno film iz srpske vizure!’ – kaže reditelj filma Goran Radovanović, i dodaje: – A među mnogobrojnim porukama najupečatljivija je ova koja rezimira kolektivni čin premijernog gledanja mog filma: ‘Konačno da sa projekcije srpskog filma izađem, a da se osećam kao čovek!“

Nebojša Glogovac o svojoj ulozi u filmu kaže:

– Već u scenariju me zaintrigirala ta dečija strana priče. Dok se odrasli dele, a političari svojim delovanjem život u enklavama čine sve nepodnošljivijim i za jedne i za druge, deca prosto traže drugare za igru. Iako olako koriste i grubu retoriku, koju su od odraslih preuzela a čije težine nisu ni svesna, suštinski pokazuju samo onu najčistiju, ljudsku potrebu – za drugim čovekom, prijateljem, društvom. Vojislav je čovek pritisnut životnim okolnostima: živi bez žene koja je umrla, sa ocem koji umire, sinom – koji treba da živi i dve krave koje to omogućavaju. Uslovi u kojima je puko preživljavanje neizvesno, neminovna je dilema: ostati ili otići. Jer teško je ostati, a da li i odlazak nužno znači i bolji život? (danubeogradu.rs)

loading...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.