Izdvajamo
Naslovna » BG servis » Decentralizacija Beograda: Novi zakoni – nove zone
Beograd - novi zakoni

Decentralizacija Beograda: Novi zakoni – nove zone

Decentralizacija Beograda znači da će biti stvorene dve zone – gradska i prigradska, a očekuje se da će do prve polovine 2016. biti usvojeni novi zakoni i Statut grada.

Gradski menadžer Goran Vesić izjavio je za Blic da će gradsku zonu činiti deset centralnih opština a prigradsku – sedam. Prigradske opštine će imati veće nadležnosti od gradskih, ali i gradske će imati veće nadležnosti nego sada, baš kao i Grad Beograd.

Od Beograda su se decenijama oduzimale nadležnosti, a sada će i to biti promenjeno. Da bi se to realizovalo, čelnici grada su pokrenuli izmene niza zakona.

– Skupština grada je u januaru 2014. donela Odluku o promeni Statuta, čiji je osnovni cilj decentralizacija. Prava decentralizacija nije moguća ako se vrši u okviru postojećih zakona. Zato smo doneli odluku da u saradnji sa Republikom menjamo zakonski okvir kako bismo imali osnovu za suštinsku promenu Statuta – rekao je Goran Vesić.

On očekuje da će do prve polovine sledeće godine biti usvojeni svi zakoni, Statut grada i Zakon o glavnom gradu.

Zakon o glavnom gradu

Po važećem Ustavu, Grad Beograd je lokalna samouprava ali gradske opštine nisu. I to je suštinski problem zbog kojeg gradske opštine skoro da nemaju ovlašćenja. Zato je prvi cilj bio da se Izmenama Zakona o glavnom gradu pronađe formula koja će omogućiti da gradu poverene nadležnosti od ministarstava budu prebačene na gradske opštine. Grad će zadržati odgovornost za njihovo izvršavanje i imati pravo nadzora.

– To, između ostalog, podrazumeva da ćemo urbanizam, koliko budemo mogli, vratiti prigradskim opštinama koje će moći da donose svoje regulacione planove, van obuhvata plana generalne regulacije, što će ubrzati gradnju u tim opštinama – istakao je Vesić.

Slična situacija je i sa legalizacijom.

– Jedna od najvećih grešaka grada je ta što je podnošenje hiljada raznih zahteva koncentrisano na samo jednom mestu u upravi, u Ulici 27. marta u centru Beograda, gde sada ima više od 240.000 predmeta. I zamislite sad situaciju da čovek iz Lazarevca sedne u autobus, dođe u upravu, stigne na red za sat-dva i onda otkrije da mu nedostaje neki dokument. On onda mora da se vrati u Lazarevac pa ponovo u upravu, što je potpuno suludo – rekao je gradski menadžer.
Decentralizacijom, građani će zahteve, poput onih za legalizaciju, socijalnu zaštitu, materinski dodatak, boračka pitanja, moći da podnose u svojim opštinama.

Zakon o turizmu

Osim Zakona o glavnom gradu, nadležnosti Beograda se povećavaju raznim drugim resornim zakonima. Tako će novim zakonom o turizmu koji je usvojen, grad imati priliku da brzo reši pitanje nekategorisanih objekata u turizmu, apartmana, hostela, soba, ali i buke i neprijatnih mirisa iz restorana.

Zakon o stanovanju

Zakon o stanovanju čija je izrada nacrta pri kraju pomoći će da se reše brojna pitanja, poput obnove fasada i uklanjanja klima sa prednjih delova zgrada.

– Fasade su privatno vlasništvo, a državni revizor kaže da grad ne može da ulaže gradske pare u privatnu svojinu. Zato pravimo osnov da možemo sa građanima da učestvujemo u uređenju fasada. Grad bi mogao da daje 20 odsto, a stanari ostatak novca koji bi otplaćivali nekoliko godina – naglasio je Vesić.

Takođe, grad će moći da ulaže i u obnovu fasada koje su pod zaštitom države, a pravna lica koja imaju objekte u javnoj upotrebi, poput pošte, škola, restorana, banaka, moraće sami da obnavljaju fasade. Ovaj zakon će rešiti i problem liftova, ravnih krovova, a predvideće i rok da sve zgrade formiraju skupštinu stanara ili će im biti dodeljen upravitelj. Uz to, zgrade koje nemaju ugovor o održavanju, preuzeće Gradsko stambeno.

Zakon će propisati i rok od tri godine koliko će pravna lica imati da uklone klima uređaje sa fasada, dok će fizička lica isti posao morati da obave u dužem vremenskom periodu koji ne može da bude kraći od pet godina.

Zakon o finansiranju lokalne samouprave

Omogućiće da se reši problem sive zone kada su u pitanju obaveze plaćanja taksi, između ostalog i onih za splavove.

– Grad je pre nekoliko godina doneo odluku da se lokacije za splavove dele na tenderu, što je oboreno na Ustavnom sudu. Od tada vlasnici splavova ne plaćaju taksu gradu, što je šteta za budžet grada u poslednje tri godine od 500 do 600 miliona dinara. Ovaj zakon će vratiti taksu koja će se plaćati u odnosu na zonu u kojoj se splav nalazi, kao i broj kvadrata splava – naveo je Vesić i dodao da je sledeći korak da se uredi šta svaki splav mora da ima od protivpožarne zaštite, zabrane ispuštanja kanalizacije u reku, ali da će se definisati i obaveze grada, s druge strane, kada se splavovima koji su legalni obezbede regularni priključci.

Beograd - novi zakoni

Zakon o komunalnoj policiji

Biće ukinuta odredba da na 5.000 ljudi dolazi jedan komunalni policajac, već će svaki kraj dobiti onoliko komunalnih policajaca koliko je procena da treba. Beogradu je to neophodno jer sadašnjih oko 300 komunalnih policajaca ne mogu da pokriju čitavu teritoriju grada i obezbeđuju komunalni red.

Drugi zakoni

Još nekoliko zakona povećava nadležnosti grada, a među njima je i Zakon o kulturi kojim je Gradska uprava dobila mogućnost da sama donosi lokalne planove razvoja kulture.

Usvojen je i Zakon o šumama, koji nam je omogućio da rešimo problem održavanja Košutnjaka recimo, a pri kraju je i izrada Nacrta zakona o komunalnim delatnostima, kao i o poljoprivrednom zemljištu. Nadležnosti grada su povećane i Zakonom o javnoj svojini i Zakonom o vodama.

Prigradske opštine interesantne

Decentralizacija će omogućiti prigradskim opštinama da postanu interesantne za investitore.

– Prvi put smo napravili lične karte opština sa privrednim potencijalima i predali u Siepu koja do sada nije imala podatke o tome čime sve opštine raspolažu. To je važno jer kada strani investitori budu zatražili halu od 2.000 kvadrata, moći ćemo da im ponudimo, recimo, prostor u Mladenovcu, Lazarevcu jer znamo da ih tamo ima. To može da bude odlična stvar koja će podići razvoj grada.

Zakon o planiranju i izgradnji

Promene je pretrpeo i Zakon o planiranju i izgradnji, a grad bi trebalo da donese odluku da li će opštine i dalje biti nadležne za izdavanje dozvola za objekte do 800 kvadrata ili će moći da odlučuju i o većim objektima. Jedna od opcija je i da grad bude zadužen za dozvole namenjene za poslovne objekte, a opštine za porodične kuće. (Beoinfo; fotografije: Shutterstock)

loading...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.