U Muzeju istorije Jugoslavije u četvrtak 4. februara u 18 časova biće otvorena izložba “Ko je soko – taj je Jugosloven”, koja označava početak intenzivnijih aktivnosti na obradi i prezentaciji nasleđa prve Jugoslavije.
Tema postavke je sokolski pokret između 1919. godine i Drugog svetskog rata i njegova, pomalo zaboravljena uloga u promovisanju jugoslovenske ideje. Sokolsko društvo Jugoslavije, preteča sportskog društva “Partizan”, imalo je veliki broj članova i bogate aktivnosti u gradovima, ali i u seoskim područjima. Kulturna i prosvetna delatnost, sveprisutna i prepoznatljiva, još uvek je u sećanju najstarijih Beograđana i građana Srbije.
Izložba je podeljena u četiri celine: organizacija i članstvo; sletovi; sokolski domovi i delatnost.
Na postavci u objektu Muzej 25. maj biće izloženo više od 150 predmeta (svečane odore, sokolske haljine, kape, značke, dokumenta, razglednice, štampani materijal, program sleta, program svečane akademije, nacrti sokolskih domova) i oko 100 fotografija. Osim predmeta iz kolekcije MIJ, biće izloženi predmeti iz 11 muzeja iz Srbije i iz pet privatnih kolekcija.
Autorka projekta je Veselinka Kastratović Ristić, muzejska savetnica Muzeja istorije Jugoslavije, a koautorke Jovana Karaulić, doktorantkinja Fakulteta dramskih umetnosti i Vladana Putnik, istraživač-saradnik Filozofskog fakulteta.
Namera autorki nije bila, kako naglašavaju, da daju presek dosadašnjih tumačenja ove teme, niti pregled njene muzealizacije, već da, kombinujući istorijski i umetnički pristup, podsete na nasleđe sokola i da zainteresuju najširu publiku da se upusti u istraživanje sopstvenih i porodičnih sećanja. Cilj izložbe je predstavljanje pokreta koji je bio vrlo aktivan u mnogim sferama društvenog života (od sporta i kulture, do prosvete i građevinarstva), imao panslavistički duh i temeljio se na univerzalnim vrednostima: ljubavi prema domovini i sopstvenom narodu, čovečnosti, bratstvu, slobodi, jedinstvu i čestitosti, a u isto vreme težio je negovanju fizički zdrave i moralno jake nacije. Ova tema veoma je važna za MIJ jer se bavimo i idejom jugoslovenstva u periodu prve Jugoslavije, odnosno kraljevine. Ideja za istraživanje proistekla je iz činjenice da neki fenomeni, koji se vezuju za socijalističku Jugoslaviju, imaju koren u ranijim periodima.
Posetioci će izložbu moći da vide do 29. maja.
O sokolskom pokretu
Sokolski pokret nastao je u Pragu 1862. kao odgovor na pokušaje germanizacije slovenskih naroda u Austrijskoj monarhiji. Ime je dobio prema sokolu, ptici koja je u srpskoj narodnoj poeziji simbol viteštva, snage, brzine i spretnosti. Sokolske ideje slobode, bratstva, jedinstva, istrajnosti i rodoljublja prihvaćene su i izvan Češke i sokolstvo je postalo panslavistički pokret. Već 1863. formurano je sokolsko društvo u Sloveniji, 1874. hrvatsko sokolsko društvo, a 1891. Prvo beogradsko društvo za gimnastiku i borenje, promenilo je ime u Beogradsko gimnastičko društvo Soko.
U osnovi oslobodilačka, sokolska ideja bila je stvaranje fizički spremnog, čestitog i nacionalno svesnog pojedinca koji će imati snage da odbrani nacionalne interese i svoj kulturni identitet. Očuvanje nacionalne tradicije i različitosti bilo je u skladu sa idejom sokolstvo slovenstvu – slovenstvo čovečanstvu. Pokret je radio na kulturno-prosvetnom uzdizanju i moralnom odgajanju omladine do najdostižnije savršenosti.
Sokolska dostignuća, manifestacije i graditeljstvo deo su jugoslovenskog nasleđa, kao element individualnog sećanja, ali ne i kolektivnog pamćenja zajednice.
(danubeogradu.rs)
Dan u Beogradu osnovan je 2011. godine i jedan je od najčitanijih lokalnih portala u Srbiji. Osnivač i glavni urednik je Nenad Mandić – Ah Neša.
