Dan u Beogradu Događaji u Beogradu
U petak 12. februara u 20 časova, na Novoj sceni Zvezdara teatra, publika će moći da vidi premijeru predstave “Govorna mana”, adaptaciju crne komedije, koju je po tekstu Gorana Markovića krajem devedesetih sa velikim uspehom u svoj repertoar uvelo Narodno pozorište.
Za razliku od popularne i nagrađivane „Govorne mane“ nacionalnog teatra, u režiji Milana Karadžića, ovu, po svom tekstu, lično režira Goran Marković.
U predstavi igraju:
Tihomir Stanić, Mišel
Jelena Orlović, Slavica
Nebojša Đorđević, Petar
Koprodukcija: Narodno pozorište iz Prištine u Gračanici i Zvezdara teatar
Pretpremijera predstave “Govorna mana” najavljena je za 11. februar, a naredno izvođenje na Novoj sceni Zvezdara teatra je u sredu 17. februara. Predstava je nacionalnu premijeru imala u Gračanici 18. januara.
O „Govornoj mani“
„Za svoju dramu Goran Marković bira zanimljivu temu: mladi i uspešni biznismen, za koga vremenom saznajemo da je perspektivni političar, određen da zameni teško obolelog predsednika, angažuje poznatog glumca da mu ispravi govornu manu i generalno dotera za scenski nastup. Pisac razvija priču o preplitanju sveta pozorišta i sveta stvarnosti. Iz sudara životnih sudbina jednog glumačkog para i jednog političara, sve troje aktera izlaze izmenjeni i drugačiji. Bolno skidanje maski, prouzrokovano glumačkim tehnikama ili životnim okolnostima, plaća se na različite načine: gubitkom voljene osobe i suočavanjem sa grehom iz prošlosti, lažnim osećanjem da se gospodari vlastitom sudbinom, krahom karijere, direktnom životnom ugroženošću i bekstvom…“ Ivan Medenica, pozorišni kritičar
Reč reditelja
„Kada posle niza godina, sa velikom vremenskom distancom, uzmete u ruke knjigu koju ste ko zna kada pročitali, onda utvrdite kako je knjiga ostala ista ali da ste se vi promenili. Dok je niste pročitali niste ni znali koliko ste drugačiji od vremena kada ste se sa njom prvi put sreli. Dešava se da najednom dobijete utisak kako je nekada, dok ste bili mladi, niste ni razumeli i da tek sada počinjete da shvatate njen puni smisao.
Sa tim osećanjem prišao sam mojoj drami Govorna mana koju sam napisao (tako piše na njenoj naslovnoj strani) 1997 godine. Znači, pre devetnaest godina… Ali ono što me je iznenadilo, bila činjenica da nisam imao utisak da čitam nešto što sam napravio kada sam bio drugačiji. Naprotiv! Učinilo mi se da je napisana sada, za ovo vreme. Nije bilo potrebno menjati bilo šta, osavremenjivati je, dodavati aktuelne događaje i imena. Jednostavno, sve je isto kao te davne 1997. S jedne strane, to je bilo ohrabrujuće, komad korespondira savršeno sa ovim vremenom, a sa druge obeshrabrujuće, jer izgleda da se nismo ni milimetar pomakli iz teških vremena devedesetih.
Ono što je bilo novo jeste to što sam Govornu manu uradio za Prištinsko Narodno Pozorište, za scenu u Gračanici (u kojoj nikada ranije nisam bio), sa dvoje mladih, talentovanih glumaca tamošnjeg pozorišta, Nebojšom Đorđevićem i Jelenom Orlović, i uz pomoć mog starog saradnika, prijatelja i velikog dramskog umetnika Tihomira Stanića. Novi prostor i nova glumačka postava su u ovom slučaju značili novi pogled na stvari, neminovno su premestili autorski pristup na novo mesto. Ako tome dodamo činjenicu da je praizvedbu režirao Milan Karadžić a da ovaj moj tekst prvi put režiram ja, jasno je da je za mene sve ovo ipak bila velika novina.
Rad na ovom komadu bio mi je pre svega prijatan, na momente uzbudljiv, a činjenica što sam ga realizovao u Gračanici predstavlja mi čast. Nadam se da sam makar malo, simbolično, pokazao kako mi moj narod na Kosovu predstavlja mnogo, da zbog okolnosti u kojima živi saosećam sam njim. Ako ova predstava uspe, ako ljudima koji će je gledati bude zanimljiva, onda ću smatrati da sam uradio nešto valjano.“ Goran Marković, 5. januara 2016.
(danubeogradu.rs)
