Izdvajamo
Naslovna » Izlasci » Film » U bioskopima: Otadžbina
Otadžbina

U bioskopima: Otadžbina

Posle premijernog prikazivanja na FEST-u, film „Otadžbina“ biće na repertoarima domaćih bioskopa od 8. marta.

„Otadžbina“ je drugi deo u planiranoj trilogiji Olega Novkovića, započetoj filmom „Beli, beli svet“.

Pre petnaest godina, Maca je izgubila dete nesrećnim slučajem i muž je napustio. Sada radi kao kafanska pevačica u lokalu svog venčanog kuma Boleta. Njen muž Jovan, napušta iskušenički život u manastiru jer oseća da mu je dato da obavi neki zadatak među ljudima i da se iskupi.

Maca oseća da se svet menja, puna je mržnje, plaši se Božje kazne, stalno se moli i posti. Jovan misli da je pronašao Boga u slaboumnoj devojčici Milici.

Originalni naslov: Otadžbina. Država i godina proizvodnje: Srbija, 2015. Vreme trajanja: 110 minuta. Žanr: drama. Uloge: Nada Šargin, Vuk Kostić, Marta Bjelica, Nebojša Glogovac, Anita Mančić, Milica Mihajlović, Bojan Žirović, Dubravka Kovjanić, Marko Janketić. Reditelj: Oleg Novković. Scenario: Milena Marković. Festivali: Varšava, Talin, Trst, Kerala, Beograd.

Intervju: Oleg Novković

Šta za Vas znači domaća premijera na FEST-u?
– Nijedan moj igrani film nije bio na FEST-u, samo dokumentarni film „Rudarska opera“. FEST daje vidljivost, veću pažnju i privlači publiku. FEST je institucija, sa njim odrastaju generacije, lepo je učestvovati na njemu.

Kakvi su Vam utisci sa svetske premijere, na festivalu u Varšavi? Kako je reagovala poljska publika?
– Festival u Varšavi je veliki festival A kategorije i bilo je važno da film krene odatle. „Otadžbina“ je poseban film, meni prilaze posle projekcije uglavnom oni koji su oduševljeni i koje je film uzbudio. To nije prijatan film i verovatno su ljudi zbunjeni kad ga pogledaju, ne znaju odmah šta da kažu. Publika na filmskim festivalima je publika koja traga za drugačijim filmovima i „Otadžbina“ je bio film za njih.

Ta drama iz savremenog života prikazuje nesrećne ljude, a Vi ste izjavili da ispituje mogućnost iskupljenja i ponovnog života posle apokalipse i zločina. Da li je moguće iskupljenje? Na koji način u ovo naše smutno vreme?
– Ne bih baš nazvao moje junake nesrećnim ljudima, nisam se nikad bavio ni srećom, ni nesrećom. Mislim da u životu i u svakoj pravoj priči sreća i nesreća nastupaju zajedno, jedna pored druge, ne znaš za jednu, dok ne upoznaš drugu. Što se tiče iskupljenja, prikazao sam potresno i ironično kako ljudi koji su kao većina, nedovršeni, puni strasti, više loši nego dobri, pokušavaju da spasu svoju dušu i nađu neki smisao i svako to radi na drugačiji način. Kao autor mogu da pokušam da sa svojim pričama polemišem na te teme.

Na plakatu za film je jagnje, simbol nevine žrtve. Ko je danas i ovde nevin?
– Simboli nisu tako jednostavna stvar, zato ih i koristimo. Isus je Božije jagnje koji na sebe preuzima grehe sveta. Jagnje može biti simbol žrtve koja se čini za druge, može biti simbol nežnosti, nevinosti ili obnove, trijumfa života nad smrću, može biti simbol Isusovog trijumfa i moći. Može biti simbol njegove čistote ili njegovog stradanja, zavisi kako se prikazuje. Ne bavim se nevinim žrtvama, nego pričam priču o uništenju. Svako je nevin, kažu neki ruski pisci, ali onda…

Oleg Novković
Oleg Novković

Film ste radili u srpsko-nemačkoj koprodukciji, uz podršku Švedske nacionalne televizije. Da li su inostrani partneri imali neke specifične uslove u pogledu sadržaja ili tona filma?
– Apsolutno nikakve. Samo da se postprodukcija radi u Nemačkoj. I da neki članovi ekipe budu iz Nemačke.

Imate neke svoje glumce, ali i otkrivate nova lica – u „Belom, belom svetu“ Hanu Selimović, sada izvanrednu Martu Bjelicu. Koji su Vam glavni kriterijumi kada birate ekipu?
– Jedan od najvažnijih poslova reditelja je da iskoristi talente drugih i da ih uklopi u organsku celinu. Osećam se sigurno i kreativno uz glumce i autore sa kojima sam već radio. Divim se njihovom talentu i zajednički uživamo u stvaranju nečega novog i uzbudljivog, na kraju krajeva snimanje filma je kolektivni čin. U takvoj atmosferi se novi blistavi talenti lakše snadju i pokažu u najboljem svetlu. Marta Bjelica je najnoviji primer.

Kako ocenjujete aktuelno stanje domaće kinematografije (uslovni termin) u odnosu na vreme kada ste počinjali?
– Sve je drugačije. Tehnologija se promenila. Način snimanja filmova se promenio. Mediji su se promenili. U svetu postoji inflacija filmova, prezasićenost snimljenim materijalom. Plasirati film je sada podjednako teško kao i snimiti ga. Domaća kinematografija je poslednjih godina bila dosta stihijska, pre svega u finansiranju, bez jasnih pravila i kontinuiteta, samim time desio se zastoj i postigli smo manje nego što smo mogli. Ima kod nas dosta veoma talentovanih filmskih stvaralaca u svim generacijama, fali im stabilna kontinuirana podrška sistema i institucija.

„Otadžbina“ je najavljena kao drugi deo trilogije, posle filma „Beli, beli svet“. Šta Milena Marković i Vi planirate za treći deo?
– Treći deo će biti na temu Utopije.

(danubeogradu.rs)

loading...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.