U bioskopima: Pesma mora

Animirani film „Pesma mora“ od četvrtka, 31. marta stiže na redovne repertoare naših bioskopa.

Mališani će najmaštovitiji film ovog proleća moći da pogledaju u bioskopima Cineplexx, u Dvorani Doma sindikata, Tuckwood, Fontana i u bioskopima širom Srbije.

Film „Pesma mora“ nominovan je za Oskara 2015. godine u kategoriji za najbolji animirani film, a priča je bazirana na irskom folkloru i legendama.

Dečak Ben i njegova mlađa sestra Sirši – poslednje dete foki – upustiće se u fantastično putovanje do kuće preko mora, kroz zaboravljeni svet irskih legendi i magije. Tom svetu je potrebno da Sirša pronađe svoj glas i otpeva „Pesmu mora“ kako bi spasila vilinski svet od zaborava.

Originalni naziv filma i prevod na srpski: Song Of The Sea / Pesma mora. Žanr: animirani, porodični, fantastika. Trajanje filma: 93 minuta. Države i godina proizvodnje: Irska, Danska, Belgija, Luksemburg, Francuska; 2014. Režija: Tom Moore. Scenario: Will Collins i Tomm Moore. Glasovi: Brendan Gleeson, Fionnula Flanagan, Pat Short, David Rawle, Lisa Hannigan.

Razgovor s rediteljem

S obzirom na to da postoji sličan akcenat na irskim temama i folkloru, da li je „Pesma mora“ nastavak vašeg prvog filma „Tajna Kelsa“?
– „Pesma mora“ je proizašla iz ideja koje sam imao dok sam snimao „Kelse“ i više je duhovni nastavak nego pravi nastavak ili nešto slično. Slični su po umetničkom stilu. 2D animaciju je ponovo radio Bruno Kule i Kila. I ovog puta je priča bazirana na irskom folkloru i legendama, ali sad sam hteo da se fokusiram na mlađu publiku i da napravim ličniji film koji je baziran na mojim sećanjima kad sam bio dete u Irskoj ’80-ih.

Koja je bila inspiracija za ovaj film?
– Bio sam na odmoru na zapadnoj obali Irske s mojom ženom i sinom Benom, koji je tad imao 10 godina. Crtali smo na plaži kad smo videli nešto uznemirujuće… trule leševe foka na plaži. Pitali smo ženu od koje smo iznajmljivali brvnaru da nam objasni ovaj prizor, a ona nam je rekla da su ih ubili lokalni ribari jer su bili ljuti što im je opao ulov ribe.

Naravno da je suludo kriviti foke kad se zna da je preterano ribarenje ljudi krivo za smanjeni broj ribe. Rekla je da se to ranije nikad ne bi desilo zbog rasprostranjenog verovanja u natprirodno i to da su foke mistična bića i da je baksuz učiniti im nešto nažao. Mnogi ribari su tad verovali da se u fokama nalaze duše ljudi izgubljenih na moru, pa čak i Selkiji, ljudi koji mogu da se pretvore iz foka u ljude. Počeo sam da razmišljam o tome kako gubimo sve više naših priča i naš folklor – poštovanje prema ravnoteži između prirode i starih tradicija je takođe izgubljeno.

Nacionalne teme su uvek centralne u vašim delima. Zašto?
– Ne isključujem mogućnost da ću jednog dana snimiti komediju smeštenu u svemiru, ali za sad istražujem kulturu u kojoj sam odrastao i pokušavam da ponudim ne samo deci iz Irske već i deci iz celog sveta mogućnost da zavire u naše priče i legende i da ponudim alternativu američkim animiranim filmovima koji dominiraju bioskopima. (danubeogradu.rs)