Izdvajamo
Naslovna » Izlasci » Muzika » Koncerti » DOB: Svetski dan džeza – Lia Pale i Miona Deler Babić

DOB: Svetski dan džeza – Lia Pale i Miona Deler Babić

U subotu, 30. aprila od 21.00, u Domu omladine Beograda na Svetski dan džeza nastupiće Lia Pale i Miona Deler Babić.

Ulaznice su u pretprodaji po ceni od 400 RSD, preko Eventim prodajne mreže. Za studente i đake u prodaji je ograničen broj ulaznica po ceni od 100 RSD, a mogu se nabaviti na Blagajni Eventim u Domu omladine Beograda. Prilikom kupovine ulaznice potrebno je pokazati važeći indeks ili đačku knjižicu.

Svetski dan džeza (International Jazz Day) obeležava se širom sveta 30. aprila, i to kao deo UNESCO programa. Džez se u zvaničnim dokumentima UN od 2011. godine vidi kao „sredstvo sporazumevanja, dijaloga i jedinstva među ljudima“. Dom omladine Beograda i Beogradski džez festival od 2012. redovno obeležavaju ovaj dan organizovanjem džez koncerata.

Programom koji priprema za Svetski dan džeza 2016. godine, Dom omladine Beograda publici predstavlja dupli koncert na kojem će zablistati dve umetnice: Lia Pale i Miona Deler Babić. Obe u svom izrazu sa džezom kombinuju uticaje pop muzike i evropske tradicije kabarea, predstavljajući se, svaka na specifičan način, pre svega kao originalne autorske ličnosti u ovaj oblasti. Izvodiće autorske kompozicije, uz dodatak odabranih džez standarda.

Dom omladine Beograda ima dugu tradiciju promovisanja džez umetnosti – ne samo da od 1971. organizuje Beogradski džez festival, najstariji ove vrste muzike u Srbiji, međunardno priznatu manifestaciju sa titulom posebnog značaja za Grad Beograd, već je tokom svih delova sezone domaćin i organizator različitim džez produkcijama. Od popularne akcije Džez za Dž, koja promoviše naše nove talente, preko letnjih Koncerata na Zidiću, do većih i manjih koncertnih i drugih dešavanja džez tematike tokom godine. Dom omladine posvećen je razvoju domaće džez scene, negovanju i brižljivom građenju muzičkog ukusa publike, kao i održavanju živog kontakta sa stranom džez scenom.

Lia Pale (foto: Ahmed Bahadir Gokce)
Lia Pale (foto: Ahmed Bahadir Gokce)

Opušteno i ozbiljno u isti mah, dva koncerta dve svetske umetnice biće dvostruko džez zadovoljstvo za Svetski dan džeza u Domu omladine Beograda – kao podsećanje na moć džeza da premosti sve razlike i poveže ljude snagom vrhunske umetnosti.

Lia Pale: „Gone Too Far“

Mlada zvezda evropske i austrijske džez scene – Lia Pale – na svom debi albumu „Gone Too Far“, koji je posvećen geniju pesme Francu Šubertu, radila je na jednom delikatnom izboru pesama koristeći elemente džeza.

Zahvaljujući aranžmanima Matijasa Ruega, priređeni su veliki odeljci Šubertove „Winterreise“ („Zimsko putovanje“): pesme na ovom albumu utiču na slušaoca sa lakoćom i vešto su prevedene u džez ambijent. Takođe, glas ove džez umetnice lako prenosi melodije na sveden, ali tonski upečatljiv način. „Gone Too Far“ je sjajna adaptacija Šubertove „Winterreise“, sa tekstovima na engleskom, koju je prilagodio Matijas Rueg za šarmantnu Pale: sasvim je jasno, inteligentan i savestan rad na albumu doveo je do toga da Franc Šubert zvuči kao da je ispisao džez standarde.

Lia Pale će biti na sceni uz svog mentora Matijasa Ruega (muzički direktor projekta, kompozitor, aranžer i producent, legenda austrijskog džeza) i u pratnji trija: dva nekadašnja muzičara Vienna Art Orchestra – Ingrid Oberkanins i Hansa Strasera, kao i zvezde u usponu evropske saksofonske scene, Fabijana Rukera.

Vokalna solistkinja Lia Pale spada u talentovane evropske umetnice nove genaracije koje pomeraju granice u džezu iznutra, dodajući novu emociju već poznatim obrascima. Posle debija, na drugom albumu „My Poet’s Love“ izvodila je originalnu muziku na poeziju Rajnera Marije Rilkea i Hajnriha Hajnea, koncept sa kojim se, na oduševljenje domaće publike, predstavila na prošlogodišnjem, 31. Beogradskom džez festivalu. Njen pristup ponovo je postavlja između džeza, kabarea i klasike, definisanog i neočekivanog, ozbiljnog i igrivog, otvorenog za široku publiku, ali i intrigantnog za džez specijaliste.

Miona Deler Babić: Muzika se deli samo na dobru i lošu

Miona Deler Babić je srpsko-italijanska pijanistkinja klasične i džez muzike, kompozitor i džez/pop pevačica.

Poznata je pre svega po originalnom repertoaru, u kome često kombinuje klasična dela sa sopstvenim kompozicijama i aranžmanima džeza, roka i tradicionalne muzike. Nastupala je na mnogobrojnim međunarodnim festivalima. Objavila je EP svojih pesama „No Trumpet Songs“ i smooth džez album „Reach Touch“ (2012), u saradnji sa američkim kompozitorom i tekstopiscem Art Bellom, za američko tržište. Klasičan repertoar je snimala za RAI (Šubert, Šuman), kao i za RTS (Betoven, Šuman, Skrjabin).

Pored muzičke karijere, Miona Deler Babić radi kao model i pozorišna glumica. Autor je nekoliko video radova i jednog kratkometražnog ekperimentalnog filma koji je predstavljen na internacionalnom filmskom Festivalu „Mille Occhi“ (Italija).

Prenosimo intervju sa Deler Babić…

Kako biste opisali vaš muzički izraz? Koliko ga je, zbog njegovog specifičnog karaktera, uopšte moguće svrstati u određen žanr?
– Tokom godina su me svrstavali u različite muzičke žanrove i na tome mogu da im se zahvalim. Onda nekako pomislim da se menjam, što je suština života, biti sposoban za promene. Kad bih se ja pitala, muzika bi se delila samo na dobru i lošu, sve ostalo je, manje više, izmišljotina muzičkog biznisa. U slobodnom mišljenju ne postoje ustaljeni koncepti.

Koji su to zvukovi ili teme koje vam daju inspiraciju za komponovanje?
– Zapisujem ono što čujem u sebi. Imala sam nekoliko puta naručene kompozicije „ali da liči na to i to“ što je za mene bio gotovo nedostižan zadatak. Nikad ne komponujem za instrumentom ili za kompjuterom, isključivo slušam muziku u glavi, kad je ima i tek posle zapisujem. Sve što ste doživeli ili videli je potencijalna muzika. Uključujući i san koji želite da doživite.

Koliko vas je kao umetnicu oblikovalo usavršavanje kod pijaniste Sijavuša Gadžijeva?
– To me je definisalo kao pijanistkinju. Ruska pijanistička škola je za mene bila profesionalno i životno opismenjavanje. Tek kad sam do kraja ovladala svojim instrumentom, postala sam slobodna u muzici. To je neraskidivi odnos tela i duha.

Nastupali ste sa Karlom Markotuli na Džez festivalu u Novom sadu. Kako je došlo do te saradnje i šta vam je taj susret doneo?
– Trudim se da uvek pevam emociju a ne da proizvodim prijatne zvuke bez smisla. Karla je takođe muzičar iz te priče, tako da je naša saradnja bila logična i spontana.

Pored muzičke karijere, radite i kao model i pozorišna glumica. Koja od ovih umetnosti vas najviše ispunjava i pomoću koje od njih smatrate da se najbolje izražavate?
– Imam sreće što sam prilagodljiva i kažu da sam dobro radila i druge poslove, ali je muzika moje ja, moja borba, nagrada i inicijativa, ostalo su okolnosti. Posao pevača i glumca je relativno srodan, na Zapadu su ti preleti uobičajeni. Sa druge strane, zahvaljujući povremenom bavljenju drugim profesijama, nisam morala da radim muziku koju ne volim, samo zato da bih preživela. Bitno je dobro raditi u okviru dobrog projekta. A publika je ta koja odlučuje šta je dobro a šta nije.

Koncertom u Domu omladine Beograda zajedno ćete sa Liom Pale obeležiti Svetski dan džeza. Šta je ono što povezuje vaša muzička stvaralaštva?
– Izuzetna mi je čast što nastupam u Domu omladine za Svetski dan džeza, jer su to trenuci koji pozitivno povezuju ljude iz celog sveta. Potrudiću se da predstavim svoju zemlju u najboljem svetlu, onako kako ona to i zaslužuje. Raduje me i što ću scenu deliti sa Pale čiji mi se rad dopada.

Kakve aktivnosti imate u planu u narednom periodu? Da li su u pripremi neki novi muzički projekti?
– Jesu, i u Srbiji sam već neko vreme. Radila sam u čitavoj Evropi, objavila album u Americi, ali ću misliti da sam uspešna tek kad stvorim nešto na maternjem jeziku. Na koncertu u Domu omladine ću premijerno izvesti akustične verzije nekih od tih pesama. Nadam se najboljem, pratim znakove života pošto mi se planiranje nikad nije isplatilo. Pesme su gotove. Tražimo sponzore za završetak spota i promociju. Iza jednostavne numere od tri minuta stoji ogroman trud i rad, uglavnom nemuzički. Cvrčak iz priče o cvrčku i mravu se odavno pretvorio u Supermena. (danubeogradu.rs)

loading...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.