Pored devet postojećih, još sedam tržnih centara u Beogradu biće izgrađeno do 2020. godine, a biće raspoređeni od Rakovice i Boleča pa do Borče.
Novosti najavljuju da će srpska prestonica uskoro, poput Trsta, postati sinonim za „šoping centar“ ovog dela Evrope! Gradilišta se ozbiljno zahuktavaju, a novčanici sugrađana sve su tanji, tvrde trgovci.
Do kraja godine biće položen kamen temeljac za još jedan u nizu novih tržnih centara u Beogradu. Novi „Ada mol“ biće izgrađen u Radničkoj ulici, preko puta Ade Ciganlije i prostiraće se na oko 32.000 kvadratnih metara. Po tvrdnjama investitora, u ovom delu grada postoji nedostatak modernih tržnih centara, a njegovi sadržaji, ukuljučujući i oko 1.000 novih parking-mesta, biće dostupni i posetiocima popularnog „beogradskog mora“. Temeljac se očekuje do kraja tekuće, a otvaranje već tokom jeseni 2018. godine.
Ovo je najnoviji projekat, koji tek treba da počne da se gradi u okviru velike „šoping groznice“, koja ovog puta opasno drma, ne kupce, već investitore.
Više tržnih centara – a troši se sve manje para
Od početka godine postavljeni su temelji za čak tri tržna centra, u Borči, Boleču i na Karaburmi, dok se radovi u Rajićevoj ozbiljno privode kraju. Kraj godine nije ni na pomolu, ali ni kraj postavljanju temeljaca – u ovoj godini, osim „Ada mola“, planirano je i otvaranje gradilišta u Rakovici i na Autokomandi.
– Svakog dana povede se priča o novom modernom tržnom centru, što po automatizmu znači da ćemo imati manje kupaca – objašnjava Predrag J, vlasnik prodavnice garderobe u TC „Piramida“. – Zarade samo padaju. Ko iole ima novca ide u tržne centre i pazari u njima, a za one koji nemaju i ovde je skupo. Ljudi samo šetaju i razgledaju i tamo, kao i ovde. Ne znam da li ima računice i potrebe za novim tržnim centrima kad je novca sve manje.
– Reč je o potrošnji slobodnog vremena više nego o novcu, a sve kao posledica trenda potrošačkog društva – objašnjavaju stručnjaci. Tako je opšta pomama za garderobom po poslednjoj modi u Beogradu vladala pre više od 15 godina, kada su „Siti pasaž“, „Milenijum“ i „Čumićevo sokače“ bili centri okupljanja sugrađana. Ova slika danas se preselila u moderne šoping molove, kojim vikendom protutnji i po nekoliko desetina hiljada građana. Ipak, zarada je sve tanja – uveravaju prodavci.
– Mala primanja ograničila su kupovnu moć, što se primećuje i po radnjama koje se gase i otvaraju preko noći. Kirije su sve niže, ali zarada poslodavaca ne uspeva da pokrije sve troškove – potvrđuju iz Unije poslodavaca.
Opravdanje za nove megalomanske investicije nalaze upravo u nerazvijenosti tržišta na lokalnom nivou i u pojedinim beogradskim opštinama. Niže rente i otvaranje vrata za nove brendove, još nedostupne na našim prostorima, iza paravana skrivaju činjenicu da praznih lokala, u najprestižnijim šoping centrima, već ima napretek.
Ukupna ponuda maloprodajnog prostora u modernim šoping centrima do sada dostigla je skoro 250.000 kvadratnih metara, što je oko 150 kvadrata na 1.000 stanovnika. Iako ponuda neprestano raste, to je i dalje daleko ispod regionalnog proseka koji iznosi oko 475 kvadrata na 1.000 meštana.
Stručnjaci kao primer često navode Zagreb koji je upola manji od Beograda, a ostvaruje prosek od skoro 600 kvadrata maloprodajnog prostora na 1.000 stanovnika. Tačnije, četvorostruko više od Beograda.
Dan u Beogradu osnovan je 2011. godine i jedan je od najčitanijih lokalnih portala u Srbiji. Osnivač i glavni urednik je Nenad Mandić – Ah Neša.
