Dan u Beogradu Događaji u Beogradu
Od 1. do 4. juna na više lokacija u Beogradu održava se festival Mirëdita, dobar dan!
Pored promocija knjiga i razgovora sa umetnicima na ovom festivalu biće održano i nekoliko projekcija dokumentarnih filmova i performansa kao i debate i koncert klasične muzike.
Posle svečanog otvaranja i omaža Bekimu Fehmijuu (film „Babai“), u Centru za kulturnu dekontaminaciju će 2. juna biti održana promocija knjige „Zmijske noge“ Vetona Suroija.
Knjiga predstavlja svedočanstvo o jednom vremenu. Ona je i politička polemika: opisujući ličnosti iz javnog života – od aktuelnog predsednika i bivšeg ministra spoljnih poslova do bivših narodnih poslanika, političara i jednog bivšeg rektora – iznosi ozbiljnu dijagnozu o sistemu koji vlada Kosovom. U okviru prezentacije knjige biće otvorena diskusija o političkom i društvenom sistemu i dominantnoj eliti u Srbiji i na Kosovu.
U UK Parobrod (20.30) beogradskoj publici će se predstaviti Besa Llugiqi (sopran) i Lirika Pula-Kasapolli (klavir) veoma zanimljivim repertoarom.
Mirëdita, dobar dan! – performans, debata, film…
Trećeg dana festivala od 18.00, umetnica Bljerta Suroi prikazaće beogradskoj publici „Pesme riba“, umetničku postavku u CZKD-u. Posle dugog perioda eksperimenta sa slikama na keramici, svakako uspešnih i jedinstvenih u kosovskoj savremenoj umetnosti, Bljerta Suroi se okrenula slikanju na platnu. Izložba „Pesme riba“ samo je jedna od niza uspešnih izložbi koje je Bljerta predstavljala širom sveta. Bljerta Suroi pripada novoj generaciji kosovskih umetnika, koji su oslobođeni od predrasude ka bilo kakvoj komunikaciji između Prištine i Beograda, između Kosova i Srbije.
Zanimljivo će biti i u Medija centru na debati o odnosima na relaciji Kosovo-Srbija.
Žene – žrtve rata
Poslednji dan festivala, zainteresovani će moći da pogledaju dokumentarni film Ane Di Lejlo i Fitima Šalje (12.00).
Radi se o postavljenju umetničke instalacije „Mislim na tebe“ autorke Aljkete Džafa Mripa, tj. 5000 haljina, koje simbolizuju čistoću i krhkost, na fudbalskom stadionu Prištine, kao simbolu maskuliniteta i mačizma, a u znak podrške žrtvama seksualnog nasilja počinjenog za vreme rata.
Ova izložba predstavlja priču o umetnosti i ženskog aktivizmu za promenu kulture izolacije, rezignacije i sramote koja okružuje preživele.
Posle filma biće otvorena diskusija o ženama žrtvama rata, jer iako nije utvrđen tačan broj, procene su da je tokom rata na Kosovu seksualno nasilje pretrpelo više od 20.000 žena.
Nedostatak institucionalne i društvene podrške, ali i podrške porodice, doprineli su da se jako mali broj žena odvažio da podeli svoje iskustvo, a ovaj festival želi da podigne svest o ženama koje su bile žrtve rata, ali i da ukaže na neophodnost pronalaženja institucionalnog rešenja i pružanja organizovane podrške svim civilnim žrtvama rata. (danubeogradu.rs)
