MPU: Stolice – vekovi trajanja

Do 31. januara 2017. godine u Muzeju primenjene umetnosti (Vuka Karadžića 18) biće otvorena izložba „Stolice – vekovi trajanja“.

Iz kolekcije nameštaja za sedenje Muzeja primenjene umetnosti od renesanse do secesije izložbu je pripremila Marija Bujić, muzejska savetnica.

Povodom obeležavanja Dana Muzeja primenjene umetnosti (osnovan 6. novembra 1950) priređena je ova izložba posvećena nameštaju za pojedinačno sedenje, bez koga je danas teško zamisliti odvijanje različitih, pojedinačnih ili kolektivnih, javnih ili privatnih aktivnosti.

Autorka izložbe, Marija Bujuć sa saradnicima, osmislila je, za publiku atraktivnu postavku gde eksponati na originalan način pozdravljaju i pozivaju posetioca na putovanje kroz vekove postojanja stolice kao kraljice enterijera.

Svakodnevna aktivnost čoveka podrazumeva mnoštvo situacija u kojima sedi: u kući, na poslu, na ulici, u parku, u prevoznim sredstvima, u čekaonicama, pozorištu, školi, na javnim i privatnim skupovima.

Prva asocijacija vezana za termin „sesti“ je stolica, ali i njoj srodne tipološke grupe za pojedinačno (fotelja, hoklica, tabure…) ili kolektivno sedenje (klupa, kanabe, sofa, kauč). Savremeni način života nudi bezbroj mogućnosti za više ili manje udobno sedenje. Mi obavljamo tu aktivnost ne razmišljajući o tome da li je to oduvek bilo tako. Trebalo je da prođe više desetina hiljada godina da bi se oblikovao predmet koji se koristi za jednu naizgled veoma jednostavnu radnju.

Stolice iz prošlih epoha

Na postavci izložbe i u pratećem katalogu, prikazan je deo kolekcija nameštaja za sedenje Odseka za stilski nameštaj Muzeja primenjene umetnosti, koji broji 63 kataloške jedinice i 80 predmeta (stolica, naslonjača, fotelja i taburea).

Najstariji predmet kolekcije, takozvana Dante stolica, potiče iz XVI veka, a najmlađi predmet kolekcije izveden je krajem prve decenije XX veka, po nacrtu Dragutina Inkiostrija Medenjaka.

Približno u isto vreme, 1908, dizajnirana je stolica Hansa Gintera Rajnštajna (Hans Gunter Reinstein, 1880–1938) koja anticipira razvoj nameštaja za sedenje budućih vekova. Osim dva primerka, kolekcija je u celini srednjoevropske i zapadnoevropske provenijencije. Najstariji prikazani eksponat podudara se sa vekom koji označava vreme početka promene svesti u prihvatanju prava svih na svoju vrstu stolice, dok je najmlađi eksponat kolekcije predstavnik vremena kada je to pravo postalo uobičajena realnost.

Da bi se razumeo sveobuhvatni sled razvoja stolice i njenih varijeteta, autorka izložbe Marija Bujić daje u katalogu koncizan istorijski razvoj, od starih civilizacija do modernog doba, sa akcentovanjem važnih perioda, zemalja, stilova i ličnosti koji su uticali na njeno oblikovanje. Ovaj pregled potvrđuje činjenicu da nameštaj za sedenje predstavlja veoma značajnu tipološku grupu nameštaja u celini, kroz koju su se, osim stilskih, reflektovale i mene uspona i padova civilizacija, država i istorijskih ličnosti.

Za stilske epohe koje nisu mogle biti ilustrovane fotografijama iz muzejske kolekcije, u katalogu su upotrebljeni crteži mr Mirjane Vojnović, koji ubedljivo ilustruju nameštaj za sedenje prošlih epoha., a njihovih stotinak studija čini prateću izložbu ove postavke. Milan Andrić, konzervator za drvo, i Marija Labudović, konzervatorka za tekstil, svojim stručnim umećem doprineli su da predmeti, barem donekle, povrate svoj stari sjaj.

Prilikom davanja stručnog suda o stilsko-morfološkoj vrednosti Kolekcije nameštaja za pojedinačno sedenje Odseka za stilski nameštaj Muzeja primenjene umetnosti, neophodno je uzeti u obzir „mladost“ Muzeja i istorijske prilike na tlu današnje Republike Srbije, od antike do savremenog doba.

Kasni početak ekonomskog razvoja, tek krajem XIX veka, siromašni i slabo obrazovani građani, kao i učestala ratna razaranja uzrokovali su nepostojanje naručilaca koji bi podstakli nabavku i proizvodnju luksuznog nameštaja. Zato se može zaključiti da je Muzej, tokom 66 godina svog postojanja, uprkos nepovoljnim okolnostima, sakupio vrednu i značajnu kolekciju stolica i naslonjača, koje verno odražavaju sredinu u kojoj su imale upotrebnu funkciju.

Poseta MPU

Radno vreme muzeja je od 11.00 do 19.00 od utorka do subote, a nedeljom i ponedeljkom muzej ne radi. Cena ulaznice je 200 RSD, a u okviru grupne posete (7+ posetilaca) – 100 RSD po osobi.

Ulaz ne plaćaju: članovi ULUPUDS-a, ULUS-a, ICOM-a, studenti Istorije umetnosti i Fakulteta primenjenih umetnosti Univerziteta u Beogradu, deca ispod 12 godina i novinari. Poslednje subote u mesecu poseta Muzeju primenjene umetnosti je besplatna. (danubeogradu.rs / MPU)

Stolice – podaci o eksponatima

Glavna slika (slika 1)
Stolica
Austrijsko carstvo, oko 1860.
Neoklasicizam
Drvo, masiv oraha, jelovine i bukovine, bojeno, profilisano, rezbareno, tokareno, furnirano orahom; tapetirano sedište, tekstilna presvlaka
95x45x46 cm
U oblikovanju stolice primetni su uticaji kasnog bidermajera i drugog rokokoa. Rezbareni dekorativni ukrasi izvedeni su u klasicističkom maniru. Drvo je obojeno u crno, što predstavlja imitaciju abonosa i karakteristično je za nameštaj stila Napoleon III. Prednje noge u obliku žabljih bataka, kao i vrat šupljeg naslona, spojeni su tokarenim prečagama. Tapetirano sedište je pomično i sužava se ka leđnom naslonu.

Slika 2
Fotelja
Holandija, sredina XIX veka
Neobarok, stil kraljica Ana (Queen Ann, 1702/1714)
Drvo, masiv oraha, furnir javora, rezbareno, profilisano, intarzija; tapetirano sedište, tekstilna presvlaka
115x57x52 cm
Legat Irine Simić (2 komada)
Fotelja sa perforiranim leđnim naslonom, prednjim kabriole nogama, koje se završavaju ptičjom kandžom sa lopticom, i zadnjim, u produžetku linije okvira naslona. Intarzijom su ukrašene noge, rukohvati i leđni naslon sa obe strane. Motivi intarzije imaju isto idejno rešenje kao fotelja kat.br. 44. Razlike koje se očituju u malim odstupanjima od date sheme uzrokovane su različitim zanatskim umećem umetničkih stolara, s obzirom na to da su ručno izrađivane. Tapetirano sedište je trapezoidno sa konkavnim bočnim stranama, presvučeno brokatom maslinaste boje.

Slika 3
Fotelja, za ljuljanje
Austrougarska monarhija, oko 1900.
Nacrt: Braća Tonet“ (Gebruder Thonet)
Drvo, masiv bukovine, pareno, modelovano; sedište i naslon trska, pletena
120x62x104 cm
Tonet Mihael (Thonet Michael, 1796–1871), nemački umetnički stolar, bio je rodonačelnik porodičnog preduzeća koje se bavilo proizvodnjom nameštaja od parene bukovine. Od 1853. godine, porodično preduzeće nosi naziv „Braća Tonet“. Delatnost preduzeća se širi, podižu se nove fabrike, a među prvima je 1857. otvorena fabrika nameštaja u gradu Koričani (Koryčany) u Moravskoj, u kojoj započinje proizvodnja fotelja (stolica) za ljuljanje. Tip stolice koja je odmah prihvaćena na tržištu i koja se u kontinuitetu proizvodila sve do Drugog svetskog rata, izrađivala se u više varijanti. Obli segmenti parene bukovine modelovani su i spajani ručno. Sedište i leđni naslon su od pletene trske. Na ovom primerku nedostaje pomični segment za stopala.