Posle tri knjige priča objavljenih u prilično velikom vremenskom razmaku (od 1970. do 2004), priče iz knjige „Slučajni putnik“, objavljene u izdanju Arhipelaga, dolaze iz književne zaostavštine Davida Mladinova.
To je najveći deo rukopisne zaostavštine pisca koji je objavljivao malo i retko, drugim rečima, probrano i rigorozno, s razlogom i kada je to neophodno, ali je svaka njegova knjiga dolazila do lepog glasa u krugovima čitalaca savremene priče.
Priče u knjizi „Slučajni putnik“ napisane su u periodu od 1997. do 2013. godine. Pažljiv čitalac ovih priča lako će zapaziti koliko one duguju piščevom iskustvu. To je vidljivo kako u pričama koje svedoče o odrastanju u Splitu posle Drugog svetskog rata i u čijoj detinjoj perspektivi oblikuju složena i teška iskustva još nezaceljene istorije, tako i u pričama iz novog, američkog sveta, u kojima se tako često govori o emigrantskim iskustvima.
Ako tri priče o detinjstvu u Splitu na humoran i nostalgičan način otkrivaju jedno zaokruženo vreme u kome su sustiču istorija i humor, društveni procesi i intimni nesporazumi, velike priče ideološkog doba i nepotkupljivi detinji pogled na svet, priče o emigrantskom iskustvu iscrpno govore o nesporazumima i stereotipima koji to iskustvo prate.
Emigrant je uvek pomalo negde drugde, uvek neka priča njegovog života nije završena, niti su sve nedoumice o pređenom životnom putu otklonjene. Upravo ta izmeštenost i ta neiscrpljenost vlastitih priča jeste izazov koji prepoznaje pripovedač Mladinov.
Rođen u Splitu 1946. godine, David Mladinov je u Beogradu završio arheologiju na Filozofskom fakultetu i dramaturgiju na Akademiji za pozorište, film, radio i TV. Objavljivao je pripovetke u Jugoslaviji, Izraelu, SAD i u Engleskoj, gde su mu priče emitovane na 3. kanalu BBC-ja. Mladinov je umro 2013. u Bostonu. (danubeogradu.rs)