Izdvajamo
Naslovna » Izlasci » Film » U bioskopima: Santa Maria della Salute
U bioskopima: Santa Maria della Salute

U bioskopima: Santa Maria della Salute

U utorak, 20. decembra od 20.30, u Velikoj dvorani Sava centra premijerno će biti prikazan domaći film „Santa Maria della Salute“.

Visionteam, RTS i Art Vista predstavljaju najveću srpsku ljubavnu priču!

Priča o Lazi Kostiću počinje u Veneciji, pred crkvom Santa Maria della Salute, zbog koje se pesnik u mladosti pesmom ljutio na dužda što je za gradnju te crkve posekao silne šume u našim krajevima.

Ovo je emotivna ispovest o velikoj ljubavi, o odnosu najvećeg pesnika srpske književnosti i mlade, učene, prelepe Lenke Dunđerski. Film nas vodi kroz život i unutrašnju borbu velikog i „drukčijeg“ čoveka, pesnika, prevodioca, doktora prava, novinara…

U poznom dobu, Lazi će se duh Lenke Dunđerski i crkva Santa Maria della Salute među sobom preplitati i dovesti do stvaranja njegove najčuvenije pesme. Ova priča prati čitav taj neobično dinamični život.

Početkom 2017. godine, na RTS-u će biti prikazana i „proširena verzija“ filma, to jest serija od 11 epizoda.

Cena ulaznice je 500 RSD. (danubeogradu.rs)

Naziv filma: Santa Maria della Salute. Država i godina proizvodnje: Srbija, 2016. Početak prikazivanja: 21. decembar 2016. Dužina trajanja filma: 120 minuta. Žanr: drama. Scenario i režija: Zdravko Šotra. Muzika: Vojkan Borisavljević. Uloge: Tamara Aleksić, Vojin Ćetković, Dejan Lutkić, Nebojša Dugalić, Nela Mihailović, Aleksandar Berček, Svetlana Bojković, Sloboda Mićalović, Nataša Ninković.

Santa Maria della Salute

Oprosti, majko sveta, oprosti,
što naših gora požalih bor,
na kom se, ustuk svakoje zlosti,
blaženoj tebi podiže dvor;
prezri, nebesnice, vrelo milosti,
što ti zemaljski sagreši stvor:
Kajan ti ljubim prečiste skute,
Santa Maria della Salute.

Zar nije lepše nosit lepotu,
svodova tvojih postati stub,
nego grejući svetsku grehotu
u pepo spalit srce i lub;
tonut o brodu, trnut u plotu,
đavolu jelu a vragu dub?
Zar nije lepše vekovat u te,
Santa Maria della Salute?

Oprosti, majko, mnogo sam strado,
mnoge sam grehe pokajo ja;
sve što je srce snivalo mlado,
sve je to jave slomio ma’;
za čim sam čezno, čemu se nado,
sve je to davno pepo i pra’,
na ugod živu pakosti žute,
Santa Maria della Salute.

Trovalo me je podmuklo, gnjilo,
al opet neću nikoga klet;
šta god je muke na mene bilo,
da nikog za to ne krivi svet:
Jer, što je duši lomilo krilo,
te joj u jeku dušilo let,
sve je to s ove glave, sa lude,
Santa Maria della Salute!

Tad moja vila preda me granu,
lepše je ovaj ne vide vid;
iz crnog mraka divna mi svanu,
ko pesma slavlja u zorin svit;
svaku mi mahom zaleči ranu,
al težoj rani nastade brid:
Što ću od milja, od muke ljute,
Santa Maria della Salute?

Ona me glednu. U dušu svesnu
nikad još takav ne sinu gled;
tim bi, što iz tog pogleda kresnu,
svih vasiona stopila led,
sve mi to nudi za čim god čeznu’,
jade pa slade, čemer pa med,
svu svoju dušu, sve svoje žude,
– svu večnost za te, divni trenute! –
Santa Maria della Salute

Zar meni jadnom sva ta divota?
Zar meni blago toliko sve?
Zar meni starom, na dnu života,
ta zlatna voćka što sad tek zre?
Oh, slatka voćko tantalska roda,
što nisi meni sazrela pre?
Oprosti moje gršne zalute,
Santa Maria della Salute.

Dve se u meni pobiše sile,
mozak i srce, pamet i slast,
dugo su bojak strahovit bile,
ko besni oluj i stari hrast;
napokon sile sustaše mile,
vijugav mozak održa vlast,
razlog i zapon pameti hude,
Santa Maria della Salute.

Pamet me stegnu, ja srce stisnu’,
utekoh mudro od sreće, lud,
utekoh od nje – a ona svisnu.
Pomrča sunce, večita stud,
gasnuše zvezde, raj u plač briznu,
smak sveta nasta i strašni sud –
O, svetski slome, o strašni sude,
Santa Maria della Salute!

U srcu slomljen, zbunjen u glavi,
spomen je njezin sveti mi hram,
kad mi se ona odonud javi,
ko da se bog mi pojavi sam:
U duši bola led mi se kravi,
kroz nju sad vidim, od nje sve znam
zašto se mudrački mozgovi mute,
Santa Maria della Salute.

Dođe mi u snu. Ne kad je zove
silnih mi želja navreli roj,
ona mi dođe kad njojzi gove,
tajne su sile sluškinje njoj.
Navek su sa njom pojave nove,
zemnih milina nebeski kroj.
Tako mi do nje prostire pute,
Santa Maria della Salute.

U nas je sve ko u muža i žene,
samo što nije briga i rad,
sve su miline, al nežežene,
strast nam se bliži u rajski hlad;
starija ona sad je od mene,
tamo ću biti dosta joj mlad,
gde svih vremena razlike ćute,
Santa Maria della Salute.

A naša deca pesme su moje,
tih sastanaka večiti trag,
to se ne piše, to se ne poje,
samo što dušom probije zrak.
To razumemo samo nas dvoje,
to je u raju prinovak drag,
to tek u zanosu proroci slute,
Santa Maria della Salute.

A kad mi dođe da prsne glava
o tog života hridovit kraj,
najlepši san mi postaće java,
moj ropac njeno: “Evo me, naj!”
Iz ništavila u slavu slava,
iz beznjenice u raj, u raj!
U raj, u raj, u njezin zagrljaj!
Sve će se želje tu da probude,
dušine žice sve da progude,
zadivićemo svetske kolute,
bogove silne, kamoli ljude,
zvezdama ćemo pomerit pute,
suncima zasut seljenske stude,
da u sve kute zore zarude,
da od miline dusi polude,
Santa Maria della Salute.

loading...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.