Izdvajamo
Naslovna » BG svaštara » TV - kad ti se ne izlazi » Pirati sa Kariba: Sedam zanimljivosti koje niste znali
Pickbox: Pirati sa Kariba

Pirati sa Kariba: Sedam zanimljivosti koje niste znali

Mnogi filmovi su pokušali da predstave suludi svet gusara i piratskih pustolovina, a to je uspeo da učini autorski tim serijala „Pirati sa Kariba“.

Veoma specifični i živopisni likovi sa sada već legendarnim kapetanom Džekom Sperouom na čelu, stvorili su čitav jedan svet u kom se fantastika i mitologija prepliću sa onim najobičnijim aspektima ljudskog života.

Doduše, u vrtloglavom metežu akcija i avantura, nemirnog mora, brodova i brodoloma i svakakvih čudnih bića, te aspekte je ponekad teško i primetiti. Ali u svom tom haosu, tu i tamo bljesnu moralna i ljubavna problematika, pitanja časti i prijateljstva, straha i hrabrosti, a na kraju i pitanja života i smrti.

Ovaj serijal, koji se s vremenom razvio u pravi pop-kulturni fenomen, trenutno broji četiri uspešna filma, dok je peti u pripremi i u bioskopske dvorane stiže u maju ove godine.

Da biste mogli da se pripremite i osvežite pamćenje o dosadašnjim zbivanjima u karipskom svetu pirata i hrabro krenete u avanturu petog filma ovog serijala, Pickbox je na jednom mestu okupio četiri nastavka „Pirata sa Kariba“, a pošto smo ponovo pogledali prva dva dostupna filma i upali u piratski fazon, čekajući na preostale nastavke prisetili smo se sedam zanimljivih stvari o Piratima koje nisu poznate ni mnogim fanovima.

Atrakcija u Diznilendu obogaćena je elementima filmova

Kao što je već poznato, „Pirati sa Kariba“ su najpre zaživeli kao atrakcija u Diznilendu. Iako su mnoge scene i događaji u filmovima bili bazirani na elementima atrakcije koja se nalazi u zabavnom parku, uticaj je zapravo obostran.

Onako kako je Diznilendova atrakcija oblikovala određene elemente filmova, tako su i povratno neki elementi filmova preoblikovali i obogatili samu atrakciju. Tako će posetioci bez problema naići na zabavnog Džeka Speroua, koji je atrakciji dodat tek 2006. godine.

Premijera je održana u – Diznilendu

S obzirom na to da je Diznilend poslužio kao inspiracija za film i kao izvor priče o Piratima, ne čudi što je premijera u zabavnom parku i održana.

Bio je to ujedno i prvi film ikada koji je svoju premijeru imao u Diznilendu. Posle toga, u zabavnom parku su premijere imali i filmovi „Zemlja budućnosti“ i „Usamljeni rendžer“. Bio je to spektakularan događaj, a veliki ekran je postavljen na ostrvo Toma Sojera.

Projekat ekranizacije „Pirata“ počeo je da se razvija 1993.

Scenaristi Ted Eliot i Teri Rosio počeli su sa osmišljavanjem „Pirata“ još početkom devedesetih.

Posle dugog procesa razmišljanja, scenaristi su odlučili da se usredsrede na priču o ukletom blagu i duhovima. Upravo taj paranormalni element je odigrao važnu ulogu u ovom serijalu, jer je upravo to ono što „Pirate“ čini specifičnim i po čemu se razlikuje od ostalih filmova koji se bave sličnom tematikom.

Scenaristi su s poslom počeli sad već davne 1993. godine. Dakle, punih 10 godina pre izlaska prvog filma „Prokletstvo Crnog bisera“.

Pirati sa Kariba

Glumci i filmska ekipa pokupili su sve zlatnike nakon snimanja

Iako je bilo ukleto, ipak je to bilo – zlato. Posle završetka snimanja prvog filma, glumačka i filmska ekipa izašla je sa seta punih džepova.

Naime, po rečima režisera Gora Verbinskog, posle snimanja ni jedan jedini ukleti zlatnik nije ostao na svom mestu. Glumci, producenti, snimatelji, tonci i ostala ekipa pokupili su sve. Naravno, pokoji zlatnik je otišao i sa Džonijem Depom.

Režiser Gor Verbinski se kao klinac plašio Pirata sa Kariba

Iako je gotovo čitavu deceniju radio na ovom serijalu, režiser Gor Verbinski nekad davno nije baš preferirao Pirate.

Diznilendova atrakcija ga je izuzetno plašila kad je bio klinac. Zanimljivo je što je u režiserskom poslu u sklopu filmova pokušavao da rekonstruiše upravo taj osećaj straha, ali i način na koji je atrakcija uspevala i da ga nasmeje.

S obzirom na neke zaista strašne momente, kao i na ludorije i zabavne ispade pojedinih pirata, reklo bi se da mu je to itekako pošlo za rukom.

Oči kostura su zapravo oči glumaca

Iako su u većem delu pojedini likovi oblikovani digitalnim tehnikama, režiser Verbinski je odlučio da u „Prokletstvu Crnog bisera“ pirate koji su se preobražavali u kosture ostavi netaknute samo u jednom segmentu.

Hteo je da njihove oči zapravo budu prave oči glumaca. Pokušao je da na taj način dobije još jedan sloj ličnosti kostura, da ne bi u potpunosti bili dehumanizovani kompjuterskim intervencijama.

Dep je lik Džeka Speroua zasnovao na Kitu Ričardsu

Razvijajući lik Džeka Speroua, Džoni Dep je naokolo tražio inspiraciju i našao ju u vodećem gitaristi benda The Rolling Stones – Kitu Ričardsu.

Ričards je Depu poslužio kao model po kom je delimično oblikovao kapetana Speroua. Da stvar bude još bolja, u trećem nastavku – „Na kraju sveta“ – glavom i bradom pojavljuje se i sam Kit Ričards, i to kao kapetan Edvard Tig, Džekov otac!

Susret mlađeg i starijeg kapetana definitivno je jedna od upečatljivijih scena trećeg nastavka ovog zaista fantastičnog serijala koji će svoje peto izdanje doživeti u maju ove godine.

Do tada ima taman dovoljno vremena da sednete pred ekran i ponovo pogledate „Prokletstvo Crnog bisera“, „Tajnu škrinje“, „Na kraju sveta“ i „Na čudnim plimama“ koje je Pickbox okupio za sve serijske pirate. Filmove možete da gledate od danas… (danubeogradu.rs)

loading...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.