Vrapci u Beogradu: Procena brojnosti i njihov opstanak

Stručnjaci iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije odlučili su da istraže šta ovih dana rade vrapci u Beogradu i koliko ih ima.

Tim ornitologa će tokom istraživanja popisati brojnost vrabaca pokućara i poljskih vrabaca na teritoriji opštine Stari grad. Na osnovu ovog istraživanja prvi put će se u delu prestonice detaljnije proceniti brojnost naših pernatih komšija. Osim procene brojnosti vrabaca, cilj istraživanja je da se sazna koji faktori utiču na njihov opstanak, piše u saopštenju ovog društva.

U Srbiji se gnezde tri vrste vrabaca: vrabac pokućar (Passer domesticus), poljski vrabac (Passer montanus) i španski vrabac (Passer hispaniolensis). Vrabac pokućar je najpoznatiji i najbrojniji među pomenuta tri. Široko je rasprostranjena vrsta i pratilac je ljudskih naselja širom Srbije.

Zahvaljujući čoveku, vrabac pokućar rasprostranjen je na svim kontinentima, osim Antarktika. Hrani se semenjem biljaka, insektima i ostacima hrane za ljude i domaće životinje. Međutim, zabeleženo je smanjenje brojnosti širom Evrope.

Vrapci su naše komšije i zavise od nas. Gradovi su njihova staništa, ali da li je u njima dovoljno hrane i skloništa kao nekad? Šta dovodi do potencijalnog pada brojnosti i kako to sprečiti?

Vrapci u Beogradu – nama bliski

– Moj utisak je da je vrabaca ranije bilo mnogo više. Naše istraživanje bi pomoglo da se pronađu mogući faktori smanjenja brojnosti vrabaca, kao što su: dostupnost hrane, borba za opstanak sa drugim gradskim vrstama i odgovarajuća staništa. Na ovaj način bismo načinili prvi korak ka zaštiti ove nama bliske vrste i sačuvali simbol grada – kaže Marijana Demajo iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije tokom ove zime prikuplja podatke o brojnosti vrabaca, a kao pomoć građani mogu popuniti KRATKU ANKETU o tome gde viđaju vrapce. (danubeogradu.rs)

Vrabac – simbol Beograda

I vrapci na grani znaju… zašto je vrabac simbol Beograda.

Dok je Beograd bio najznačajnije ugarsko uporište na južnoj granici, kraljevina Ugarska bila je glavni protivnik Osmanlija. Posle pada Carigrada, sultan Mehmed Drugi pokrenuo je veliku vojsku sa ciljem da osvoji Beograd i Smederevo – tadašnju prestonicu srpskog despota Đurđa Brankovića.

Hrišćani se nisu ujedinili, Beograd su branili odredi Sibinjanina Janka (Janoša Hunjadija), nekoliko trupa koje je poslao despot Đurađ i odredi slabo naoružanih krstaša. Međutim, uprkos tome, 14. jula 1456. godine uspeli su da razbiju tursku flotu na Dunavu.

Sedam dana kasnije otpočeo je novi turski napad. Derviši su podsticali vojsku Osmanskog carstva i nagrađivali one koji su hteli prvi da se popnu na zidine i uđu u grad. Hršćani su se žestoko borili, čak se i sveštenstvo uključilo u odbranu grada. Najgori trenutak bilo je prodiranje 700 janičara unutar zidina.

Borbe su vođene i na bedemima i na ulicama. Sutradan, 22. jula, hrišćani su bili saterani u grad, ali Turci nisu imali snage da ga osvoje. Poginuo je Hasan, janičarski zapovednik, kao i Karadža, rumelijski beglerbeg, a sultan Mehmed II ranjen je u pokušaju sprečavanja povlačenja svoje vojske.

Beograd je odbranjen. Međutim, stradao je veliki broj hrišćana.

Prizori unutar gradskih zidina bili su i više nego potresni, ali najtužniji bio je pronalazak vrapca koji je bio proboden sa tri strele. (dnevno)