Naslovna » BG svaštara » Obrati pažnju! » Leto u Beogradu: Četvrtak, 21. jun, 12 časova i 7 minuta
Pred nama je dugo, toplo, beogradsko leto
Pred nama je dugo, toplo, beogradsko leto

Leto u Beogradu: Četvrtak, 21. jun, 12 časova i 7 minuta

Evo ga još jedno leto. U Beograd stiže sedam minuta posle podneva, u četvrtak 21. juna. Leto tek počinje, a dani se lagano skraćuju. Nije baš logično, ali ćemo prihvatiti, uz napomenu da meteorolozi nisu.

Meteorološko leto počelo je 1. juna i traje do 31. avgusta. Uvedeno je to iz praktičnih razloga, zbog merenja vremenskih pojava i statističkog poređenja po mesecima. Svako godišnje doba kod meteorologa traje tri kalendarska meseca.

Za astronome – letnja dugodnevica je trenutak kada je severna zemljina polulopta najdirektnije u godini izložena sunčevim zracima (ne i najbliža Suncu), a oni imaju instrumente da to izmere. Astronomi nam zatim kažu tačan datum i vreme kada dolazi leto. Ali ne svi.

U kineskoj astronomiji, na primer, leto počinje oko 5. maja, a završava se oko 6. avgusta. Prvog dana leta obeležava se, svečano, praznik Lixia. Jaja se farbaju u tamnocrveno u vodi kojoj je dodat crni čaj ili ljuska jezgra oraha. Kinezi kažu da jaje izgleda kao srce i njegovo jedenje na ovaj dan čuva srce od letnjih vrućina. Običaj je da se izmere deca i da se vidi da li su u prethodnih godinu dana dobila na težini, pa ako jesu roditelji ne treba da brinu, pošto će dobro podneti godišnje doba koje dolazi.

Možda je korisno čuti još nekoliko saveta iz Kine. Umesto sportova koji zahtevaju snagu i napor, posvetite se aktivnostima kao što su slikanje ili ribolov, a umesto gorke jedite kiselu hranu, zbog zdravlja jetre i bubrega. Obavezno dremnite oko podneva – u letnjim danima to je dobro za srce.

Kineska reč koja obeležava leto je – sjatien, engleska samr, arapska – sajf, španska – verano, francuska – ete, grčka – kalokjeri, nemačka – zomer, italijanska – estate, turska – jaz, latinska – aestas

Odakle dolazi naš naziv leto? Postoje sporenja na ovu temu, ali je najverovatnije da reč potiče od latinskog „laetus“, što znači „bogato, plodno, divno“.

Za najtoplije godišnje doba reč leto, ili srodne varijacije (lato, lito, leta, ljato…), koriste Rusi, Belorusi, Poljaci, Ukrajinci, Česi, Slovaci, Bugari i većina naroda bivše Jugoslavije. Rusi su, kažu istoričari jezika, brojali godine letima koja su prolazila, pa se zbog toga i „godina“ na ruskom kaže „let“. Pojedini istraživači smatraju da reč leto u ruski jezik ipak nije došla iz latinskog. Glagol „lit“ na ruskom znači točiti, liti, pa je leto dobilo svoje ime kao godišnje doba tokom kojeg ne pada sneg, nego lije kiša…

O letu 2018. godine u Beogradu najvažnije se već zna – biće krcato, kao i sva prethodna, festivalskom i drugom kulturnom i zabavnom ponudom, o kojoj ćemo vas obaveštavati.

Što se temperature tiče, nadajmo se da će biti nešto umerenije od prethodnog – leto 2017. bilo je drugo najtoplije (posle leta 2012) od kada se mere vremenski uslovi.

***

Pozovimo se još jednom na naše astronome. Leto 2018. završiće se u nedelju, 23. septembra. Sunce će tada najdirektnije obasjavati Ekvator, a severnu i južnu polulotptu podjednako kosim zracima.

(danubeogradu.rs)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.