Naslovna » BG svaštara » Obrati pažnju! » Nova adresa: Švajcarska. Iseljenje u Švajcarsku, studiranje, gde, kako…
Švajcarska, federalni grad Bern
Švajcarska, federalni grad Bern

Nova adresa: Švajcarska. Iseljenje u Švajcarsku, studiranje, gde, kako…

Kvalitet života, visok standard, bezbednost, uređenost, tačnost… samo su neki od atributa kojima se ponosi Švajcarska. Stroga pravila u svim oblastima se moraju poštovati kako bi sve ostalo tako, pa se postavlja pitanje – ima li u Švajcarskoj mesta za useljenike, koji bi da rade i zarade, strane studente, sezonce, porodice?

Osnovni podaci o Švajcarskoj

Švajcarska (zvanično Švajcarska Konfederacija) je kontinentalna, pretežno alpska država, multikulturalna i multijezička zajednica, sa oko 8,5 miliona stanovnika, od kojih su jedna četvrtina građani stranog porekla. Po prosečnoj dužini života Švajcarci su drugi u svetu (odmah posle Japana), a na mnogim listama koje svedoče o razvijenosti društva i države u samom su evropskom i svetskom vrhu.

Švajcarska je formalno stekla nezavisnost u 17. veku. Njena čuvena vojna neutralnost ima dugu tradiciju. Zemlja koja u ratnom stanju nije bila od 1815. godine kontinuirano se razvijala sve do mesta na kojem se nalazi danas.

Teritorijalno, Švajcarsku čini 26 kantona i glavni grad Bern, koji je, kako Švajcarci definišu, „federalni grad“, pošto se u njemu nalaze skupština i vlada, a pojam glavnog grada u zakonima ne postoji. Ekonomsko i saobraćajno središte je Cirih, koji je sa nešto više od 370 hiljada stanovnika i najveći grad.

Valuta je švajcarski franak.

Pored Ciriha i Berna, veći gradovi su Ženeva, Bazel, Lozana, Vintertur. Najviše građana Švajcarske, 62,4%, su hrišćani katolici ili protestanti, pravoslavaca i pripadnika drugih hrišćanskih crkava i zajednica je 5,8%, a  muslimana 5,1%.

Klima je umereno-kontinentalna, sa dosta snega, i u velikom delu zemlje alpska. Klimatski uslovi se razlikuju u regijama, a na jugu Švajcarske pojedini gradovi imaju čak mediteransku klimu.

Švajcarska je federalna parlamentarna demokratska republika, sa istaknutim karakteristikama direktne demokratije. Na čelu države je sedmočlano Švajcarsko savezno veće, sa četvorogodišnjim mandatom. Predsednik države, sa jednogodišnjim mandatom, se bira između članova veća. Sastav parlamenta formira se svake četiri godine od predstavnika kantona, a parlament postavlja Švajcarsko savezno veće.

Švajcarskom privredom dominira sektor usluga (tri četvrtine zaposlenih), pre svega trgovina, zdravstvo i obrazovanje, kao i bankarski, sektor osiguranja, turizam. Proizvodnju čuvenih sireva, satova i čokolada takođe treba imati u vidu.

Državljani Republike Srbije nosioci biometrijskih pasoša ulaze u zemlje „Šengena“, među kojima je i Švajcarska, bez viza na rok do 90 dana u periodu od šest meseci.

Zvanični jezici u Švajcarskoj

Četiri jezika priznata su kao službeni u Švajcarskoj – nemački, francuski, italijanski i romanš (retroromanski), kojim se govori u delu kantona Graubinden. Osim ovih, najčešće su korišćeni engleski i portugalski. Nemački i „švajcarski nemački“ najzastupljenija je grupa jezika i dijalekata (preko 60% građana ih govore), a interesantna je činjenica da za čak 23% stanovnika nijedan od četiri zvanična jezika nije maternji.

Najtraženija zanimanja i prosečne plate

I Švajcarskoj nedostaju IT stručnjaci.

U prvom kvartalu ove godine zabeležen je rast oglasa u kojima se traže radnici, i u odnosu na isti period prošle godine, i u odnosu na prethodni kvartal, najviše u IT sektoru (čak 17%). Očekuje se da se ovaj trend nastavi. Švajcarska se suočava sa digitalizacijom u svim oblastima i istovremenim starenjem populacije, pa će i u narednim decenijama prilika za zapošljavanje biti.

U ovom trenutku, pored IT specijalista svih nivoa, posao mogu da nađu eksperti u oblasti finansija i poreza, lekari, medicinske sestre i farmaceuti, tehnički crtači i inženjeri mašinstva, menadžeri za upravljanje proizvodnjom i kontrolu kvaliteta, ali i pravnici, nastavnici, matematičari. Kvalifikovani majstori veoma su traženi u malim i srednjim privatnim kompanijama.

Švajcarska nema zagarantovanu minimalnu cenu rada, ali se neki kantoni bore da je uvedu. Jedan od njih je uspeo, pa neka posluži, orijentacije radi, informacija da je u Nošatelu garantovano 20 švajcarskih franaka (oko 17 evra) po satu.

U 2016. godini prosečna mesečna bruto zarada iznosila je 5450 evra. Plate variraju između kantona. Softver inženjeri zarađuju 6-7.000 evra, koliko su i plate finansijskih stručnjaka. Iskusan zidar može da zaradi 4800 evra, vaspitačica u obdaništu 4300, stolar 3800, taksista 2700 evra. Najveće plate su u sektorima farmacije, finansija i menadžmenta, a najniže u ličnim uslugama, maloprodaji, ugostiteljstvu.

Strani radnici, u proseku, imaju niže zarade nego Švajcarci – u izvesnim slučajevima razlika je i više stotina evra.

Kako do posla u Švajcarskoj

Švajcarska nije članica Evropske unije, ali učestvuje u Šengenskoj zoni i Zoni slobodne trgovine, pa radnici iz zemalja članica i potpisnica navedenih sporazuma imaju pri zapošljavanju olakšavajuće okolnosti i priritet.

Po pronalasku posla, radnici iz Srbije moraju u Beogradu dobiti dozvolu za boravak i radnu vizu, odnosno vizu za boravak duži od 90 dana. Proveru i odobrenje daju vlasti kantona u kojem se planira boravak, na osnovu čega ambasada u Beogradu daje vizu za potrebe rada. Sa nadležnima u kantonu stupa u kontakt poslodavac, a budući radnik u ambasadi plaća taksu za radnu vizu, koja u ovom trenutku iznosi 60 evra.

Najveći sajt za traženje posla je na adresi jobs.ch Dobri su i Jobwinner, Jobup, a evo i jednog sajta za traženje posla sa engleskim jezikom kao radnim (link).

Dobro je znati i da ako u Švajcarskoj radite najmanje godinu dana, a zatim ostanete bez posla, dobijaćete 80% poslednje zarade u narednih 18 meseci.

Porodično u Švajcarsku

Bezbedna i bogata – Švajcarska nudi lični i porodični doživljaj sigurnosti, i idealno okruženje za gajenje dece. Mir, politička stabilnost, dobro regulisana radna, zdravstvena i socijalna prava… dopunjeni su odličnim školama za sve uzraste, transportnom i komunalnom infrastrukturom na visokom nivou.

Ukoliko porodica dovoljno zarađuje neće biti problema, u suprotnom, neki proizvodi i usluge postaće teže dostupni, uključujući komforan smeštaj, željeno obrazovanje, čak i lečenje. Troškovi života su među najvišima u svetu i ne mogu se oravdati čak ni prosečno dobrim platama. Na celodnevnu brigu o deci u u vrtićima u Ženevi i Cirihu otići će neverovatnih 13-20% porodičnog budžeta, što je tri do pet puta više nego u susednim evropskim zemljama. Računajte da trećina porodičnih primanja u proseku odlazi na rentiranje stana.

Odnos između slobodnog i vremena provedenog na poslu je povoljan, godišnjeg odmora je dovoljno, ali je plaćeno porodiljsko odsustvo kratko (po zakonu, maksimalno svega 14 nedelja), i očevi ga ne mogu uzeti umesto majki.

Ukoliko u Švajcarskoj živite 10 godina (u nekim situacijama i manje) možete podneti zahtev za stalni boravak. Zahtev za državljanstvo možete podneti posle 12 godina.

Ukoliko jedan član porodice već živi i radi u Švajcarskoj, Ambasada Švajcarske će, pod propisanim uslovima, izdati vize za druge članove u svrhu spajanja porodice.

Studiranje u Švajcarskoj

Studiranje u Švajcarskoj je kvalitetno i skupo, a uslovi za prijem i polaganje ispita strogi. Pa ipak, talentovani mladi ljudi lako pronalaze sebe u uređenom sistemu rada, kriterijuma i pravila.

Cene školarina variraju i kreću se od 1600 evra po godini na državnim i nekim privatnim fakultetima, do čak 50.000 evra po godini na elitnim privatnim fakultetima. U svakoj oblasti mogu se pronaći kvalitetni programi studija na engleskom jeziku.

U okviru univerziteta nalaze se studentski domovi. Mesto se može pronaći, što smanjuje troškove. Naši studenti u Švajcarskoj kažu da mesečno za smeštaj, hranu i prevoz treba računati na 1000 do 1400 evra, ili par stotina evra više u Cirihu.

O studijama u Švajcarskoj više možete saznati OVDE

Švajcarska Konfederacija dodeljuje stipendije za strane studente, posebno za najviše nivoe obrazovanja, o čemu se informacije mogu dobiti na OVOM LINKU. Pored toga, stipendije nude i univerzizeti.

Dozvolu za boravak budući student dobija u Ambasadi Švajcarske u Beogradu pošto priloži dokaz da je primljen na studije. Stranim studentima nije dozvoljeno da rade kako bi finansirali studije. Pod izvesnim uslovima i sa ograničenim radnim vremenom mogu dobiti samo privremene poslove.

Ambasada Srbije

Ambasada Srbije nalazi se u Bernu.

Adresa: Seminarstrasse 5, CH-3006 Bern
Tel: 4131 / 352-63-53, 352-63-54, 352-63-55
E-mail: info@ambasadasrbije.ch

Konzulat u Cirihu
Adresa: Alfred-Escher-Strasse 4, CH-8002 Zürich
Tel: 4144 / 20-20-273, 20-20-274
E-mail: info@konzulat.ch

Ambasada Švajcarske u Srbiji

Adresa: Bulevar oslobođenja 4, Beograd
Tel: 011 30 65 820, 30 65 815 (konzularno i vize)
E-mail: bel.vertretung@eda.admin.ch
E-mail za informacije o vizama: bel.visa@eda.admin.ch
Web: kliknite OVDE

Negativna iskustava doseljenika

Veoma je malo primedbi na život u Švajcarskoj koje iznose doseljenici. I visokih ocena, međutim, poslednjih godina sve je manje. Imigranti su uglavnom dobro obavešteni o cenama i troškovima švajcarskog standarda, pa se o količini potrebnog novca ne može govoriti kao o negativnom iskustvu. Ono što, prema navodima, smeta, je uzdržanost i zatvorenost Švajcaraca, tradicionalan način života i malo šansi za prava prijateljstva.

Ukoliko želite da se služite nemačkim jezikom, imajte u vidu da možete imati poteškoća. Švajcarski dijalekti se prilično razlikuju od nemačkog kakav se uči u školi i govori u Nemačkoj, pa pojedine reči i fraze ne razumeju ni Nemci.

Vredi napomenuti i da su zarade žena značajno niže od zarada muškaraca na istim ili sličnim pozicijama, a žene imigranti zarađuju u proseku manje od državljanki Švajcarske. Švajcarska se bori da ovaj problem smanji, ali ostaje među zemljama sa najvećim jazom između plata muškaraca i žena u Evropi (19,3%).

Avio karte za Švajcarsku

Glavna vazdušna luka Švajcarske je Cirih, slede aerodromi u Bazelu i Ženevi.

Direktan let od Beograda do Ciriha traje oko jedan sat i 40 minuta i obavljaju ga redovno Air Serbia i Swiss Airlines. Redovno za Bazel i Ženevu leti niskotarifni EasyJet.

Do Ciriha se može i iz Niša sa avio-kompanijom Swiss, a do Bazela iz Niša sa niskotarifnim Wizz Air-om.

Povratna karta Beograd-Cirih-Beograd košta od 150 evra naviše. Sa low-cost prevoznicima putuje se značajno povoljnije.

Avio karte za Cirih i druge gradove u Švajcarskoj možete da rezervišete preko našeg sajta ili pozivom na 011 310 89 82, svakog dana od 8.00 do 20.00.

(danubeogradu.rs)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

* Copy This Password *

* Type Or Paste Password Here *