Izdvajamo
Naslovna » BG svaštara » Književnost » Kreativni centar: Jelena Mitrović i Sonja Bajić – Kakva ženska!
Kreativni centar: Jelena Mitrović - Kakva ženska!
Kreativni centar: Jelena Mitrović - Kakva ženska!

Kreativni centar: Jelena Mitrović i Sonja Bajić – Kakva ženska!

„Kakva ženska! Priče o ženama koje su bile progresivne kada to nije bilo moderno“ u izdanju Kreativnog centra knjiga je o ženama iz XIX i XX veka…

I to o ženama o kojima se uglavnom ne zna mnogo, a koje su u vremenu u kojem su živele pokušavale da utiču na društvo za opšte dobro.

Među njima su prve feministkinje Draga Dejanović i Savka Subotić, filozofkinja Ksenija Atanasijević, dobrotvorka Marija Trandafil, prva lekarka Draga Ljočić, hrabra ratnica iz vremena Prvog balkanskog i Prvog svetskog rata Milunka Savić, prva žena pilot Danica Tomić, prva operska pevačica Draga Spasić, arhitektkinja Jelisaveta Načić, umetnica Nadežda Petrović i mnoge druge.

Naučnice, umetnice, humanistkinje ili ratnice, izuzetne u svojim oblastima, primenljivi su uzori i danas i u budućnosti.

Sve one su bile progresivne u sredini koja to najčešće nije želela da prihvati, humane i hrabre u vreme kada je bilo najteže, spremne da pokažu svoje sposobnosti i vanserijski talenat onda kada su pogledi društva bili najstroži.

Odlučno su se izdvojile iz ograničavajućeg društvenog konteksta i gledale dalje od uskih, patrijarhalnih vidokruga sredine. Danas se o njima retko govori i, osim toga što pokoja ulica ili škola nose njihovo ime, ostaju nepoznate.

Kakva ženska! – a na nju zaboravimo?!Kreativni centar: Jelena Mitrović - Kakva ženska!

Naziv knjige: Kakva ženska! Priče o ženama koje su bile progresivne kada to nije bilo moderno
Napisala: Jelena Mitrović
Ilustrovala: Sonja Bajić
Izdavač: Kreativni centar
Godina izdavanja: 2018.
Uzrast: 15+

Postoje neki mali ljudi koji donesu velike promene i boljitak, a na njih zaboravimo. U prošlosti se to često dešavalo, naročito ako su ti heroji bili – žene.

„Naše današnje društvo ne bi izgledalo ovako kako izgleda da nismo imali heroine koje su dale sve ne bi li donele promenu u patrijarhalnu i učmalu sredinu“, navodi Sonja Bajić, jedna od autorki knjige „Kakva ženska!“.

Položaj žene u društvu tokom istorije se menjao, ali se promene nisu događale preko noći. Borba za ženska prava, međutim, nije završena, a ravnopravnost među polovima još nije u potpunosti postignuta.

Knjiga koja je pred nama upravo zato je i značajna. Ona predstavlja još jedan glas za ženska prava, snažan glas mladih žena svesnih da je budućnost u njihovim rukama.

Autorke knjige „Kakva ženska! Priče o ženama koje su bile progresivne kada to nije bilo moderno“ su sociološkinja Jelena Mitrović i ilustratorka Sonja Bajić. Svežim i inovativnim pristupom toj tematici uspešno su povezale prošlo i savremeno vreme i doprinele tome da knjiga bude zanimljiva svim uzrastima.

„Mladi ljudi sa ovom tematikom mogu da se upoznaju jedino preko ovakvih izdanja i projekata, jer je, nažalost, ne upoznaju kroz formalno obrazovanje. Nadamo se da će devojke i momke ova knjiga podstaći na razmišljanje i kritičko preispitivanje okruženja, a da će starije podsetiti na neke vrednosti koje smo kolektivno zanemarili“, navode autorke knjige.

Jelenа Mitrović je sociološkinja. Dosаd je učestvovаlа u reаlizаciji rаzličitih projekаtа koji su nаjčešće bili nаmenjeni mlаdimа. Uživа dа piše, što godinаmа rаdi i zа pop-kulturne portаle. U princip egаlitetа veruje kаo u jednu od osnovnih ljudskih vrednosti, te je uzbudljivo istrаživаnje zа knjigu „Kakva ženska!“ bilo prirodnа posledicа njenih interesovаnjа.

Sonjа Bаjić je ilustrаtorkа i аrhitektkinjа. Bаvi se vizuelnim pripovedаnjem kroz ilustrаcije i crtаnjem personаlizovаnih geogrаfskih kаrti. Živi i radi u Pаrizu.

Odlomak iz knjige: Sofija Soja Jovanović (1922-2002)

Rediteljka Soja Jovanović je odrasla u porodici intelektualaca; otac joj je bio doktor hemije, a majka joj je diplomirala na filozofiji.Kreativni centar: Jelena Mitrović - Kakva ženska! Soja Jovanović

Završila je francusku osnovnu i srednju školu u Beogradu, a istovremeno je pohađala i muzičku školu, odsek za klavir. Volela je prirodne nauke, pa se upisala na studije tehnologije. Ljubav prema umetnosti uticala je na to da se ipak opredeli za pozorište.

Studije glume upisala je 1941. godine, na dramskom odseku Muzičke akademije u Beogradu. Tokom Drugog svetskog rata bila je partizanka. S kolegama je na Muzičkoj akademiji 1945. godine formirala teatar, kojem su se pridružili i drugi glumci.

Po oslobođenju, povodom održavanja kongresa Antifašističke omladine u Narodnom pozorištu, dobila je zadatak da režira pozorišnu predstavu, što je s ponosom prihvatila, iako je izvođenje trebalo da bude već sledećeg dana. To je bila prva pozorišna predstava u oslobođenom Beogradu.

U nedostatku dramske literature kod nas savladala je ruski jezik i počela da prevodi sovjetske pisce.

Soja Jovanović je zaslužna za procvat Beogradskog dramskog pozorišta, u kojem je započela delatnost 1950. godine i tu realizovala oko 30 predstava.

Prvi film koji je režirala bio je Sumnjivo lice (1954), a bazirao se na predstavi koju je radila u Akademskom pozorištu nekoliko godina ranije i koja je nagrađena prvom nagradom na Festivalu omladinskih pozorišta kao novo viđenje Nušića.

Tokom karijere bavila se komedijom i, pored predstava, režirala je osam filmova, od kojih su četiri bili adaptacije knjiga Branislava Nušića. Adaptirala je i komedije Jovana Sterije Popovića, Stevana Sremca i Branka Ćopića.

Režirala je prvi dugometražni jugoslovenski film u boji – „Pop Ćira i pop Spira“ – za koji je na filmskom festivalu u Puli dobila Nagradu za režiju, a film je, pored još dva, proglašen za najbolji.

loading...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.