Nova adresa: Španija. Iseljenje u Španiju, studiranje, gde, kako…

Španija ima sve osobine privlačne i prijatne destinacije za život, ali pronaći posao, posebno dobro plaćen, nije lako. Zbog toga je broj doseljenika sa naših prostora mali, a kao najrealnija opcija nameće se studiranje za zainteresovane, i one koji sebi to mogu da priušte.

Ukoliko, ipak, istrajavate u nameri da vaša nova adresa bude Španija, donosimo vam elementarna uputstva i preporučujemo da se, obavezno, o svemu više raspitate kod osoba koje imaju neposredno iskustvo života i rada u ovoj zemlji.

Osnovni podaci o Španiji

Španija (zvanično Kraljevina Španija) je država na krajnjem jugoistoku Evrope. Zauzima oko 85% Iberijskog (Pirinejskog) poluostrva. Pripadaju joj i dva ostrvska arhipelaga – Kanarska ostrva u Atlantskom okeanu pored obala Afrike, i Balearska ostrva u Sredozemnom moru. Španiji pripadaju i dve enklave u Maroku – Seuta i Melilja, kao i enklava Livija u Francuskoj.

Po veličini teritorije, Španija je druga u Evropskoj uniji i četvrta u Evropi. Reljef je veoma raznolik – od visokih Pirineja pod snegom, preko prostranih visoravni, gustih šuma, rečnih dolina, pustinje koja je „nastavak“ Sahare, do palmi na ostrvima. Širom Španije smenjuju se različiti oblici biljnog sveta, klime, načina života stanovnika.

Španija u svom sastavu ima 17 autonomnih zajednica (pokrajina) i dva autonomna grada. Autonomne pokrajine u svom sastavu imaju provincije – ukupno 50 provincija, u čijem su sastavu još niže teritorijalne organizacije – opštine.

Španija je ustavna parlamentarna monarhija, na čijem se čelu od 2014. godine nalazi kralj Felipe VI. Premijer je, od juna 2018. godine, Pedro Sančez. Premijera postavlja monarh, a izbor odobrava Skupština. Kraljevina Španija je članica Evropske unije i NATO saveza.

Glavni grad Španije je Madrid, koji sa širom gradskom zonom ima šest miliona stanovnika. Barselona ima pet miliona stanovnika. Gradovi u kojima živi blizu milion i po stanovnika su Valensija i Sevilja, a oko milion stanovnika imaju Malaga i Bilbao. Španija je višenacionalna država. Poznato je i da se pojedine nacionalne grupe, kao Katalonci, na primer, protive dominaciji španske kulture. Pored toga, u Španiji žive doseljenici iz nekadašnjih kolonija – afričkih i južnoameričkih zemalja. Poslednjih decenija u velikom broju su se doselili imigranti sa Dalekog istoka, kao i iz evropskih zemalja.

Valuta je evro.

Iako država nema po ustavu zvaničnu religiju, katolicizam dominira i ima dugu istoriju. Oko 70% stanovnika izjašnjavaju se kao katolici, oko 25% građana izjavljuju da su nereligiozni, ne žele da se izjasne ili kažu da religiozno opredeljenje nije važno. Između 3-4% stanovnika su muslimani, a među ostalim verskim zajednicama većinu čine protestanti. Interesantno je da španski katolici u najvećem broju nisu revnosni u otvorenom praktikovanju vere, pa više od polovine njih nikada ne odlazi ili veoma retko odlazi na crkvene službe.

U Španiji živi blizu 47 miliona stanovnika, raspoređenih veoma neravnomerno. Kontrast najnaseljenijim zonama priobalja i okoline Madrida čine veoma retko naseljene oblasti u unutrašnjosti. Oko 12% stanovnika su imigranti, od kojih 39% dolazi iz Latinske Amerike, 16% iz Severne Afrike, 15% iz zemalja istočne Evrope…

Bogata prošlost, utvrđeni gradovi, ogroman broj kulturno-istorijskih spomenika, planine pod snegom, izvanredna obala i ostrva… svrstavaju Španiju u vrh svetskih turističkih desinacija poslednjih decenija. Četvrta najveća ekonomija Evropske unije počiva na mešovitim osnovama – pored prihoda od turizma, razvijeni su sektori automobilske industrije, transporta, energije zasnovane na obnovljivim izvorima, visokih tehnologija i telekomunikacija, poljoprivrede. Španske kompanije su veliki investitori u inostranstvu, posebno u Latinskoj Americi, Aziji i Africi.

Državljani Republike Srbije nosioci biometrijskih pasoša ulaze u zemlje „Šengena“, među kojima je i Španija, bez viza na rok do 90 dana u periodu od šest meseci.

Zvanični jezik u Španiji

Španija je zvanično multijezička država, a ustav štiti pravo na upotrebu svih jezika koji se koriste na njenoj teritoriji. Pored toga, španski jezik (u ustavu kastiljanski) je zvanični jezik, za koji se kaže da je „pravo i dužnost svakog stanovnika da ga zna“. Osim španskog (koga govori dve trećine stanovnika kao maternji), zvanični su katalonski, galicijski, baskijski i okcitanski. U turističkim centrima i velikim gradovima moguće je sporazumevanje na engleskom i nemačkom.

Najtraženija zanimanja i prosečne plate

Najtraženija zanimanja, odnosno radna mesta koja se najčešće popunjavaju radnicima iz inostranstva, su poslovi lične nege, građevinski i poslovi u turizmu i ugostiteljstvu, posebno u primorskim regijama i velikim gradovima. Traže se, zatim, predavači u školama i na univerzitetima (uključujući profesore stranih jezika), mehanički, industrijski i inženjeri u proizvodnji, programeri i drugi stručnjaci za rad na računarima, medicinski radnici, agenti za rad sa nekretninama, biznis i trgovinski eksperti.

Nadležni u španskoj vladi redovno osvežavaju listu zanimanja za kojima postoji potreba, posebno onih visokostručnih. Sve informacije o tome možete pronaći na OVOM LINKU. Pozicije se mogu pretraživati po regionima, a za neke od njih, izuzetno deficitarne, posao se može dobiti po skraćenoj i olakšanoj proceduri. Generalno, preporučuje se da najpre prihvatite privremeni ili manje plaćen posao, kako biste se uključili u špansko poslovno tržište, a zatim sa te pozicije tražili nešto bolje.

Na najvećem broju poslova, čak i u internacionanim kompanijama, znanje španskog jezika je obavezno.

Prosečna neto plata u Španiji je 1750 evra, što je svrstava u grupu zemalja sa sličnim primanjima u kojoj se nalaze i Austrija, Italija, Kipar. Minimalna mesečna plata trenutno je 858 evra. Minimana dnevna plata je 24,53 evra, a godišnja 10.304 evra – ovim se štite radnici kojima plate variraju iz meseca u mesec. Primera radi, lekari određenih specijalnosti zarađuju bruto 60-100.000 evra godišnje, a stručnjaci na najvišim pozicijama u ITC sektoru od 50.000 naviše i među najplaćenijim su profesijama.

Kako do posla u Španiji

Vratimo se na početak priče – stopa nezaposlenosti u Španiji je među najvišima u Evropi (u proseku svaka peta do šesta radno sposobna osoba je nezaposlena), pa se do posla, trenutno, dolazi teško. Mladi i obrazovani Španci iseljavaju se u velikom broju u zemlje Evropske unije na bolje plaćene poslove.

Španski set zakona o radu je takav da, zbog strogih obaveza i velikih troškova, destimuliše vlasnike da zapošljavaju nove radnike. Gotovo polovina svih ugovora koji se sklope su na određeno vreme, što imigrantima ne obezbeđuje sigurnost.

Uslovi za rad u Španiji su sledeći. Lice koje se zapošljava treba da bude starije od 16 godina, osim kada je u pitanju radna aktivnost sa ulganjem sopstvenih finansijskih sredstava kada je neophodno da strano lice bude starije od 18 godina. Po potpisivanju ugovora, poslodavac traži i dobija odgovarajuću dozvolu za rad i duži boravak svog radnika. Na osnovu dobijene radne i boravišne dozvole, radnik u ambasadi Španije u Beogradu dobija odgovarajuću vizu.

Evo i nekoliko sajtova za traženje posla u Španiji – Infojobs, Infoempleo, Monster. Specijalizovan sajt za traženje posla u IT sektoru je portal Tecnoempleo, a za poslove sa engleskim jezikom vredi pogledati ovaj sajt.

Porodično u Španiju

Porodični život u Španiji veoma je prijatan, ako su primanja dobra. Prijateljski odnos lokalnog stanovništva, u manjim gradovima, prema imigrantima, dodatno doprinosi da se svi brzo naviknu na novu sredinu. Iseljnici iz Srbije svedoče da u Španiji nema izolovanja u nacionalne zajednice, prisutnih u drugim zemljama – doseljenici se odmah druže sa Špancima, ili prihvataju kosmopolitski duh velikih gradova, i započinju svoj život u novom okruženju.

Stanovnici Španije vode život usmeren na porodicu – porodične obaveze su prioritet, uključujući godišnje odmore i letnja odsustva kad Španci, tradicionalno, napuštaju gradove. Poslodavci to poštuju, pa je veoma lako odgajati decu koja, kako ističu oni koji su u prilici to da osete – „dugo ostaju prava deca“. Mališani su svuda sa roditeljima i prilično su bučni, bez pritiska da se uklope u obrasce ponašanja odraslih.

Klima je idealna za život, more je obično blizu, arhitektura, muzika, istorija, kultura… predstvaljaju stimulativno okruženje za odgajanje dece. Škole su solidne, javne osnovne i srednje besplatne, a janve visoke povoljne. Čim se dobije status stalnog boravka, zdravstvena zaštita je besplatna. Španska ekonomija ima potencijal koji joj omogućava da se oporavlja od ekonomskih kriza, tako da se može očekivati da školovani mladi ljudi u budućnosti imaju više prilika za rad.

Cene hrane su, uglavnom, pristupačne i slične kao u Beogradu, ali su zato cene stanova i kuća tema koja može porodični život u Španiji da učini neprijatnim, čak i nemogućim osobama sa nižim primanjima.

Studiranje u Španiji

Španija je privlačna destinacija za strane studente. Neki od najstarijih i najčuvenijih evropskih univerziteta nalaze se upravo tu, kvalitet obrazovanja je visok, studentski život bogat i ne suviše skup, iznosi školarina, uglavnom, prihvatljivi. Španska vlada i univerziteti odobravaju inostranim studentima stipendije, pa je dobro raspitati se unapred i prijaviti za neku od njih.

U Španiji je moguće studirati i na engleskom jeziku, ali na ograničenom broju fakulteta i grupa. Dobar broj fakulteta nudi bilingvalnu nastavu, pa računajte da će vam biti neophodno dobro znanje španskog, ako želite da iskoristite sve povoljnosti koje španski obrazovni sistem nudi.

Godišnja školarina za osnovne studije na javnim univerzitetima kreće se između 680 i 1280 evra, na privatnim oko 5500 evra, a na elitnim privatnim i do 18000 evra. Sajt na kojem se mogu dobiti sve aktuelne informacije je Studying in Spain, pa je najbolje posetiti ga.

Na osnovu informacija koje se mogu dobiti od sadašnjih studenata, mesečni troškovi života kreću se oko 1000 evra, nešto više u većim gradovima i par stotina evra manje u manjim. Za hranu i zabavu studenti troše oko 400 evra, a ostatak odlazi na smeštaj, pevoz, komunalne troškove. Sve je, naravno, povoljnije ako student obezbedi delimičnu ili potpunu stipendiju. Više informacija o stipendijama možete dobiti OVDE

Španija nudi i brojne opcije u programu razmene Erasmus + o čemu više informacija možete pronaći OVDE

Evo i jednog dobrog portala za pronalaženje smeštaja, ukoliko niste dobili mesto u domu – Aluni net.

Ukoliko želite da studirate u Španiji, pošto izaberete fakultet, potrebno je da im uputite zahtev i svu traženu dokumentaciju. Procedure za prijem se razlikuju u zavisnosti od fakulteta, nivoa studija i oblasti. Sa potvrdom da ste primljeni, zatražićete studentsku vizu u Ambasadi Španije u Beogradu i priložiti dodatne dokumente – zdravstveno osiguranje i lekarsko uverenje, potvrdu da imate dovoljno novca za život, potvrdu o nekažnjavanju.

Po dolasku na odredište, u lokalnoj kancelariji za strance ili policijskoj upravi, u roku od mesec dana od dolaska obavezni ste da podnesete zahtev za izdavanje studentske kartice za strance.

Ambasada Srbije

Ambasada Srbije nalazi se u Madridu.
Adresa: c/Velazquez 3, Piso 2, 28001 Madrid
Tel: 3491 / 563-50-45, 3491 / 563-50-45
E-mail: ambasada.madrid@mfa.rs; konz.madrid@mfa.rs
Web: kliknite OVDE

Počasni konzuli

Sr. Juan Manuel Contreras Guyard
Calle Almendralejo 5, 41019 Sevilla, Andalucía
Tel: +34 954999320; E-mail: iumacongu@gmail.com

Sr. Jose Maria Dominguez Silva
Calle Alonso Alvarado 13, 5 B, 35003 Las Palma de Gran Canaria
Tel. +34 928372955; E-mail: consulhonorarioserbia@lawyer.e.telefonica.net

Sr. Juan Carlos Trillo Baigorri
Paseo de Sagasta 72, 4a planta, 50006 Zaragoza
Tel. +34 976235502; Mob. +34 639106382 ; E-mail: jctrillo@msfassociates.com

Ambasada Španije u Srbiji

Adresa: Prote Mateje 45, Beograd
Tel: 011 344 02 31/ 32/ 33/ 34/ 35
Tel. konzularnog odeljenja: 011 344 42 01
E-mail: emb.belgrado@maec.es
E-mail konzularnog odeljenja: emb.belgrado.info@maec.es
Web: kliknite OVDE  

Negativna iskustava doseljenika

Španija se voli zbog prijatne klime, nešto nižih troškova života nego u većini zapadnoevropskih zemalja, uglavnom opuštenih, predusretljivih, i ponekad bučnih Španaca.

Individualna iskustva, međutim, mogu da budu različita, a želje i očekivanja imigranata u suprotnosti sa onim što zateknu. Prigovori se stavljaju na visoke cene stanova u atraktivnijim zonama, davanje prednosti domaćem stanovništvu prilikom zapošljavanja, velike letnje gužve u primorskim turističkim gradovima, posebno leti, nonšalantnost i „usporenost“ Španaca koja otežava brzo završavanje poslova ili formalnih obaveza…

Obezbeđivanje svih potrebnih papira ne teče glatko… Plate nisu visoke… Na nekim mestima mora se čekati u redu… Katalonci govore katalonski i ne žele da govore španski… Trajno rešavanje stambenog pitanja kupovinom stana podrazumeva uslugu veoma skupih posrednika… A teško da ćete i ručak, bar u početku, prihvatiti kao toliko bitan obrok da zbog njega treba „sve da stane“.

Avio karte za Španiju

Air Serbia od juna 2019. godine uvodi direktan let do Madrida. Povratna karta će koštati od 160 evra naviše (160 evra je trenutno u ponudi). Dužina leta u jednom pravcu, bez presedanja, je između četiri i četiri i po sata. Pod sličnim uslovima može se obezbediti i karta sa presedanjem, do Madrida ili Barselone. Tokom letnje turističke sezone kad se uvode sezonski letovi iz glavnih evropskih centara, u ponudi su brojne opcije, po nižim cenama.

Avio karte za gradove u Španiji i turističke centre na španskim ostvima možete da rezervišete preko našeg sajta ili pozivom na 011 310 89 82, svakog dana od 8.00 do 20.00.

(danubeogradu.rs)