175 godina Narodnog muzeja u Beogradu

Svečano obeležavanje 175 godina Narodnog muzeja u Beogradu biće upriličeno u petak, 10. maja 2019. od 13.00.

Među izuzetnim postignućima koja je tokom svog osmogodišnjeg boravka u Srbiji učinio Jovan Sterija Popović, bio je i apel državnim nadleštvima koji je raspisao kao Ministar prosvete, da prikupljaju i dostavljaju starine osnivajući tako, davne 1844. godine, kolekciju Muzeuma srpskog.

Prepoznavanje važnosti prikupljanja i čuvanja značajnih svedočanstva materijalne kulture iz prošlih epoha zajednički je imenitelj svih 175 godina trajanja Narodnog muzeja, a kontinuirano pronalaženje novih saznanja i pristupa, brige i predstavljanja zajedničkog kulturnog nasleđa još je jedna od specifičkosti koje su obeležile dugu prošlost naše najstarije muzejske ustanove.

175 godina Narodnog muzeja i Petar Ubavkić

Jubilarna godišnjica od osnivanja prvog državnog muzeja u Srbiji biće ulepšana izložbom „Petar Ubavkić – dela iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu“ u muzejskom Atrijumu.

Ova izložba je simbolična jer je upravo izložba Ubavkićevih radova bila među prvima koje je za javnost organizovao Narodni muzej, otpočinjući bogatu izložbenu delatnost.

Tokom 175 godina Narodni muzej je dvanaest puta menjao mesto boravišta, uvećavao i sistematizovao zbirke, bivao unapređivan brojnim radnim i životnim godinama mnogih poznatih i manje znanih muzealaca, prolazio kroz godine slave i gubitaka, prosperiteta i kriza – neprekinuto trajući.

Narodni muzej – skrovište od teških vremena

Za mnoge, Narodni muzej predstavlja naročit, često ličan i poseban doživljaj. Za nekoga je Muzej reprezentativno zdanje na Trgu republike, dok neki u Muzeju vide lica i postignuća pregalaca zaštite kulturnog nasleđa.

Verovatno najviše ima onih koji Muzej identifikuju kroz najznačajnija kulturna dobra koja su tokom 175 godina poverena na čuvanje.

Narodni muzej čine prepoznatljive monumentalne skulpture sa Lepenskog Vira (7. milenijum pre naše ere), vinčanske figurine (6-5. milenijum pre naše ere), kolica iz Dupljaje (16. vek pre naše ere), zlatne maske iz Trebeništa (6. vek pre naše ere), ostava srebrnih posuda iz Jabučja (1. vek naše ere), Beogradska kameja (4. vek), bronzani Portret Konstantina Velikog (4. vek), Miroslavljevo jevanđelje (12. vek), prvi novac kovan u Srbiji kralja Radoslava (13. vek), srednjovekovne freske i ikone iz pravoslavnih manastira i crkava, brojna umetnička dela srpskih i jugoslovenskih autora, poput Steve Todorovića, Đorđa Krstića, Uroša Predića, Paje Jovanovića (19. vek), Nadežde Petrović, Save Šumanovića ili Ivana Meštrovića (20. vek), kao i izvanredna dela umetnika iz evropskih država, poput Karpača, Rubensa, Gvardija, Dega, Renoara, Matisa, Pikasa ili Mondrijana.

Zahvaljujući posvećenosti svih aktera koji su, i nekada i sada, ulagali trud, ljubav i znanje, Narodni muzej je danas stecište ljubitelja umetnosti i prošlosti, tragača za identitetom i uživalaca u lepom.

Skrovište od lošeg vremena i teških vremena, povod za važne susrete sa ljudima i epohama, koji neretko menjaju živote.

Narodni muzej je otvoreno mesto druženja, divljenja, zapitanosti, učenja, razmišljanja i rasta.

Izložba „Petar Ubavkić. Dela iz Zbirke Narodnog muzeja“

Od 10. do 20. maja biće otvorena izložba na kojoj će biti predstavljene skulpture Petra Ubavkića.

Od približno osamdeset skulptutura za koje se zna da ih je izveo naš prvi akademski obrazovani vajar, danas je sačuvano tridesetak.

Među njima su tri čuvene Ubavkićeve biste na Kalamegdanu – Đura Daničić, 1891, Jovan Gavrilović, 1893, Đura Jakšić, 1896, kompozicija Takovski ustanak, 1898-99, u Takovu i na zelenoj površini u Ulici kneza Miloša u Beogradu; kao i poprsja Vuka Karadžića, Josifa Pančića i Dositeja Obradovića, ispred pročelja Treće beogradske gimnazije u Njegoševoj ulici u Beogradu.

Ovom prilikom Narodni muzej će izložiti devet Ubavkićevih ostvarenja, u sećanje na velikog umetnika, ali istovremeno i kao simbolični gest kojim se podseća da je davnih dana izložba radova Petra Ubavkića bila prva vajarska izložba održana u Srbiji, upravo u Narodnom muzeju 1882. godine. Njome je najstarija muzejska institucija otpočela svoju bogatu izložbenu delatnost koja traje do danas.

Najstariji eksponat postavke koja se otvara 10. maja je Portret Đure Horvatovića iz 1877. godine, što je ujedno i najstarije sačuvano Ubavkićevo delo i najstarije ostvarenje iz Zbirke jugoslovenske skulpture Narodnog muzeja u Beogradu.

Bista je nastala po fotografiji, iako je umetnik, kada je 1876. prekinuo studije u Minhenu da bi se javio na vojni poziv, po svoj prilici bio u prilici da upozna pukovnika, kasnije generala Horvatovića, jedno vreme i ministra vojnog, učesnika Srpsko-turskih ratova za oslobođenje.

Posetioci će do 20. maja biti u mogućnosti da vide i sledeće Ubavkićeve radove: Ciganka, 1885, mermer, Portret kraljice Natalije, 1887, mermer; Kralj Aleksandar Obrenović, 1895, bronza; Vuk Karadžić, 1889, mermer; Karađorđe i Kralj Petar I, 1904, plaketa bronza, Portret Branislave Simić, 1904, bronza; Portret starog oficira, 1908, reljef bronza.

Prvog dana manifestacije Muzeji za 10, 13. maja od 16.00, autorka izložbe, muzejski savetnik, Vera Grujić, takođe i kustoskinja Zbirke Jugoslovenske skulpture Narodnog muzeja održaće predavanje o Petru Ubavkiću i delima iz Narodnog muzeja. Ulaz će biti slobodan.