53. Bitef: Počnimo ljubav iz početka

Od 17. do 26. septembra pod sloganom „Počnimo ljubav iz početka“ u Beogradu će biti organizovan 53. Bitef.

Sve predstave objedinjuje slogan koji se podjednako referiše na obe njegove glavne linije, i estetsku i tematsko-problemsku.

U deset dana trajanja festivala publika će moći da pogleda u okviru glavnog programa predstave iz Francuske, Nemačke, Belgije, Hrvatske, Srbije, Slovenije, Nigerije, Brazila.

Rezervacija ulaznica za sve predstave 53. Bitefa počeće 15. avgusta i trajati do 1. septembra, dok će prodaja ulaznica početi 2. septembra.

Umetnički direktor Bitefa, Ivan Medenica, istakao je da je razmišljanje o konceptu ovogodišnjeg Bitefa počelo pre tačno godinu dana u istoj zgradi, u istom kontekstu, kada je najavljivan 52. Bitef.

– Na prošlogodišnjoj konferenciji dirnulo me je pitanje novinarke Vukice Strugar – „zar pozorište ne treba da nam da i neku utehu i nadu u ovim jezivim vremenima u kojima živimo?“. Ta emocija i pitanje ostali su mi usađeni u svesti i razmišljao sam kako bi Bitef mogao da doprinese tome, a da to ne radi naivnim optimizmom. Ovogodišnji slogan zvuči optimistički; šlager Beti Đorđević „Počnimo ljubav iz početka“ treba da bude ishodište ovogodišnjeg festivala, da kroz različite pozorišne forme obnovimo humanističke vrednosti na kojima bi društvo trebalo da se zasniva – rekao je Medenica.

53. Bitef – učestvovanje, prepuštanje, saradnja

Medenica je istakao i da je vid savremenog pozorišta u kojem se najočiglednije gradi ovaj, alternativni oblik društvene zajednice jeste onaj koji se bazira na pojačanom učešću gledalaca, brisanju naturalističkog četvrtog zida između društvene realnosti gledališta i fikcionalne realnosti scene, prožimanju i saradnji izvođača i gledalaca.

– Najaktuelniji oblik takvog, interaktivnog pozorišta danas se najčešće određuje kao „imerzivno pozorište“. Ovakva nova zajednica, zasnovana na učestvovanju, prepuštanju i saradnji u okviru izvođačke situacije, krajnji je ishod glavnog programa 53. Bitefa. On se ostvaruje u predstavi „Pozvani“ koreografa Sepe Bajensa u produkciji poznate belgijske trupe Ultima Vez iz Brisela kojom se 53. Bitef zatvara – najavio je Medenica.

Ovogodišnji Bitef svečano će otvoriti predstava „Orest u Mosulu“, jednog od najvećih reditelja današnjice Mila Raua.

Predstave ovogodišnjeg glavnog programa će se pored beogradskih pozorišta izvoditi i u alternativnim prostorima koji će biti adaptirani za potrebe 53. Bitefa. (danubeogradu.rs)

53. BITEF – program

Beograd na daljinski

Polazište: Novo groblje, Ruzveltova 50
Utorak, 17. septembar – sreda, 25. septembar 2019. (svakog dana u 11.00 i 17.00)
Koncept: Štefan Kegi
Režija: Anton Roze
Posle gostovanja u nekoliko desetina svetskih gradova, projekat Štefana Kegija i Jorga Karenbauera i čuvene kompanije Rimini Protokol, pod generičkim naslovom „Remote X“ koji se uvek preformuliše u skladu s tim u kom se gradu izvodi, dolazi u Beograd. On se prvi put izvodi u danu Prologa, a zatim i svakog dana tokom 53. Bitefa i to zato što se u njemu prepliću obe zlatne niti glavnog programa, i umetnička i tematska. Projekat je potpuno imerzivan, jer se u njemu publika ne utapa u scensku situaciju već je, u nedostatku izvođača, sama stvara, mada ne u potpunosti samostalno. Prateći uputstva iz slušalica, gledaoci kreću u šetnju Beogradom, od jedne do druge znakovite lokacije koje su izabrali autori. Oni istovremeno imaju snažni, čulni doživljaj bivanja u zajednici i mogućnost da o njemu sami za sebe kontempliraju. Vrlo pametni tekst iz slušalica navodi nas da razmišljamo o tome poznajemo li grad u kom živimo, da li se bolje osećamo u grupi ili van nje, kako se osećamo u zajednici, da li kroz život idemo sami ili nas vodi neki nadređeni mehanizam.

Orest u Mosulu

Mesto: Narodno pozorište
Sreda, 18. septembar / četvrtak, 19. septembar 2019. (20.00)
Režija: Milo Rau
Radnju formativnog dramskog narativa naše, zapadne civilizacije, Eshilove tetralogije Orestija, jedan od vodećih svetskih reditelja, Milo Rau, smešta u grad Mosul u Iraku. U njemu, s iračkim i belgijskim glumcima, postavlja drastično adaptiranu i skraćenu verziju Orestije i celu je snima. Sama predstava svodi se na obnovu nekih scena iz filmovane postavke, s dodatnim komentarima, ispitivanjem konteksta, te preplitanjem, kao što je to obično slučaj u Rauovim predstavama, dokumenata i fikcije, konkretno nesrećne sudbine iračkih glumaca i Eshilovih junaka. Tako se dobija koncepcijski složena, višeslojna priča u kojoj se propast Troje i vladarskog doma Argosa ogleda u propasti Mosula, kojeg su razorili teror Islamske države i američko bombardovanje. Rau sprovodi, a na liniji većine savremenih scenskih tumačenja Orestije, ideološku inverziju, pa se on, tamo gde Eshil nudi opšte izmirenje, uvođenje prava, pravde i demokratije, pita da li su ovi ideali uopšte mogući u savremenoj, potpunoj razorenoj političkoj zajednici.

Zašto je poludeo gospodin R?

Mesto: JDP
Četvrtak, 19. septembar 2019. (19.00)
Tekst: Rajner Verner Fasbinder, Mihael Fengler
Režija: Bobo Jelčić
Predstava je scenska adaptacija istoimenog Fasbinderovog filma o „malom čoveku u raljama kapitalizma“, antijunaku koji pokušava da se odupre izazovima spoljašnjeg sveta, povezanih sa njegovom karijerom, finansijskim statusom, bračnim životom… Ti napori su dirljivi, komični i apsurdni, ali je ishod neminovno fatalan. Hrvatski reditelj Bobo Jelčić tačno je zaključio da je ova priča tipična i za savremeni svet, a posebno za društva istočne Evrope koja su u ekonomskoj tranzicji, pa je nije nasilno aktuelizovao. Rediteljski koncept je zasnovao na razlici između glumačkog tumačenja likova iz okruženja gospodina R. (automatizovano, brzo…), koji su izvor njegovih frustracija i igre sjajnog Borisa Isakovića, a koji naslovnog junaka glumi s emocionalnim pokrićem, dramskom razradom, komičnim bravurama. U njegovoj igri se i iskoračuje iz sveta fikcije, probija četvrti zid, traži podrška od gledalaca. Ona izostaje, čime i mi postajemo pasivni saučesnici ove nesreće.

Mladež bez boga

Mesto: Atelje 212
Četvrtak, 19. septembar 2019. (21.00)
Tekst: Borut Šeparović, Ivana Vuković
Režija: Borut Šeparović
Inteligento i višeslojno kombinujući motive i građu iz romana Edena fon Horvata Mladež bez boga (1938) i knjige Heroji; Masovna ubistva i samoubistva (2015) Franka Bifa Berardija, reditelj Borut Šeparović razvija polemički diskurs o uzrocima, manifestacijama i posledicama nasilja među mladima u današnjem svetu, uzrokovanom neoliberalnim kapitalizmom, opsesijom samopromocijom, raspadom humanističke ideje zajednice, te darvinističkim instinktom opstanka u džungli. „Šeparovićevi junaci“, u energetski izuzetno silovitom tumačenju grupe sjajnih mladih glumaca, inficiraju se nasiljem putem opsesije video-igrama na temu opštih katastrofa i šerovanja fotografija i snimaka nasilja nad vršnjacima na društvenim mrežama, a zatim ih obnavljaju u stvarnom životu. Ova predstava, koja pametno i opravdano kombinuje scensku igru i njeno video-posredovanje, završava se Brejvikovom odbranom na sudu, ne ostavljajući tako nikakvu nadu.

Istorija nasilja

Mesto: Pozorište na Terazijama
Petak, 20. septembar 2019. (20.00)
Tekst: Eduar Lui
Režija: Tomas Ostermajer
Student iz francuske provincije pokupi, na nekoj pariskoj ulici, mladog Alžirca i odvede ga u stan. Pored seksa, njima se dogode i naznake ljubavi, ali se sve završi krađom smartfona, silovanjem i nemogućnošću da se ovo silovanje adekvanto prijavi porodici i nadležnim službama… Ovu autobiografsku priču mladog francuskog pisca Eduara Luija, slavni nemački reditelj Tomas Ostermajer sklapa kao slagalicu, kombinujući vremenske perspektive i manje celine narativa, gradeći tako dramsku napetost. U središtu nije sam erotsko-krimi zaplet, već različita društvena zla, neka od njih naizgled nevidljivija, koji iznutra razgrađuju građasnko društvo: provincijska zatucanost i netolerancija, ksenofobija, neprofesionalnost i predrasude u javnim službama (medicinski sistem i policija)… Ovom predstavom, Ostermajer kao da se vraća u svoju ranu, mladalačku fazu koju su odlikovale savremene teme, žestoka glumačka igra, video-radovi i izvođenje muzike uživo.

Yuropa

Mesto: Narodno pozorište
Subota, 21. septembar 2019. (19.00)
Koreografija: Kuduz Onikeku
Posle niza predstava u kojima smo mogli da sagledamo izbegličku agoniju iz zapadne, evropske perspektive, evo i pogleda samih žrtava, Afrikanaca, na tu problematiku. U predstavi YUROPA mladi Nigerijac Kuduz Onikeku osmišljava relativno apstraktnu koreografiju s, ipak, vrlo jasnim scenskim znakovima telesne patnje, lutanja, borbe sa spoljašnjim okolnostima. Veoma snažnom emocionalnom naboju predstave doprinose i verbalni delovi, očajničko uzvikivanje, pre svega, afričkih zemalja iz kojih izbeglice dolaze, i statističko nabrajanje različitih načina na koje su oni nastradali na putu ka sanjanoj teritoriji spasenja – Evropi.

Tartif

Mesto: Narodno pozorište
Subota, 21. septembar 2019. (21.00)
Po motivima: Molijerove drame Tartif
Autor i reditelj: Igor Vuk Torbica
Mladi umetnik kog Bitef ove godine želi da promoviše u međunarodnom kontekstu je beogradski reditelj Igor Vuk Torbica, čija je postavka Molijerovog Tartifa, zapravo, primer „rewriting-a“, pisanja novog teksta po motivima i sa likovima i situacijama preuzetim iz originalnog klasičnog dela. Predstava nije imerzivna u apsolutnom smislu, ali ona, ipak, radikalno urušava četvrti zid. Prostornom bliskošću scene i sale, te pripovedačko-posredničkom pozicijom lika Dorine, publika se „utapa“ u dramsku fikciju i tako proglašava pasivnim saučesnikom stradanja jedne porodice. Ova porodica ni sama nije „nevina“, ali je, u osnovi, žrtva manipulacija mefistofelovskog Tartifa (u sjajnom tumačenju Saše Torlakovića), koji je prikazan kao predstavnik autoritarnog poretka.

Nemoralne priče – 1. deo: Kuća majka

Mesto: Luka Beograd (Žorža Klemansoa 37)
Nedelja, 22. septembar 2019. (20.00)
Režija i dramaturgija: Fia Menar i Žan-Lik Božol
Autori: Fia Menar i Žan-Lik Božol
Na prvi pogled, performans-instalacija francuske umetnice Fije Menar razvija direktnu scensku metaforu raspada samih osnova naše, zapadne civilizacije. Od ogromnog kartona ona gradi, duže od sat vremena i potpuno sama, jedan objekat u gotovo prirodnoj veličini, a koji ćemo na kraju identifikovati kao antički hram. Čim ga završi, obilna kiša počinje da potapa hram. Menar ne reaguje, sedi ili se kreće oko hrama, te prodorno gleda u publiku i ovakvim probijanjem četvrtog zida osuđuje nas što ništa ne činimo da zaustavimo ovaj stvarni i simbolički raspad. Diskurzivni elementi performansa, koji bi mogli da deluju ilustrativno kada se ovako prepričaju, u potpunosti su ublaženi i relativizovani izvođačkim kvalitetima, jakim čulnim i emocioanlnim dejstvom, čak i saučestvovanjem, koje izaziva borba čoveka s materijalom i uništavanje rezultata ljudskog rada.

O mesu i betonu

Mesto: Luka Beograd (Žorža Klemansoa 37)
Ponedeljak, 23. septembar / utorak, 24. septembar 2019. (20.00)
Koreografija: Lusiana Lara
Kako su govorili Latini, nomen est omen: nekoliko muških i ženskih tela, u većem delu predstave golih, bori se s alternativnim prostorom izvedbe omeđenim betonskim zidovima, meso se pripija uz beton, pokušava da se uz njega uspuže, da se iznad njega izdigne… Koncept ove imerzivne plesne instalacije, kako bi ponajpre ova hibridna izvođačka forma mogla da se odredi, a čiji je autor brazilska koreografkinja Lusijana Lara, vrlo je apstraktna. To predstavu o Mesu i betonu, međutim, ne otuđuje od gledalaca – a koji su njen važan, gradivni deo – jer ona ostvaruje snažno čulno, energetsko dejstvo. Neke slike ove scenske slagalice imaju i ubojito metaforičko značenje, koje sublimira, na najopštijem nivou, raspad savremenog sveta: takva je, pre svega, scena u kojoj izvođači trpaju u svoju garderobu gomile đubreta i postaju predimenzionirane, groteskne figure – manifestacija onog na šta se svela naša civilizacija.

Ali: Strah jede dušu

Mesto: Luka Beograd (Žorža Klemansoa 37)
Ponedeljak, 23. septembar / utorak, 24. septembar 2019. (20.00)
Tekst: Rajner Verner Fasbinder
Režija: Sebastijan Horvat
U scenskoj adaptaciji Fasbinderovog filma, slovenački reditelj Sebastijan Horvat zadržava izvorni društveni milje i radnju: sedamdesete godine 20. veka u Zapadnoj Nemačkoj, slučajni susret i neočekivana ljubav između starije nemačke čistačice, udovice, i mladog marokanskog gastarbajtera, predrasude i neprihvatanje njihove okoline… Ovaj izbor se pokazuje kao ispravan, jer publika bez problema razvija paralelu s današnjim oblicima ksenofobije, netrpeljivosti prema strancima, migrantima. Horvat tek na sredini ove ljubavne priče, dotada poglavito ostvarene i srećne, uvodi „treće lice“, ono koje „sreću kvari“, a to je kontekst, društvena stvarnost, odnosno – mi, gledaoci. Tako je drugi deo predstave potpuno imerzivan : gledaoci doslovno, fizički ulaze u fikcionalni svet ljubavnika i iznutra ga, kao nekakav tumor, razaraju. Iako kritička i politički angažovana, ova je priča, ipak, melodrama, pa se završava srećno – iako ne u potpunosti.

Retke ptice

Mesto: Luka Beograd (Žorža Klemansoa 37)
Sreda, 25. septembar 2019. (19.00)
Koncept: Aleksandar Frej, Arno Ferera, Mika Laforg, Sergi Pares, Frederi Vernije, Špela Vodeb
Ovo je predstava francuskog „novog cirkusa“, izuzetno specifičnog oblika izvođačkih umetnosti kojeg francuska kulturna politika i diplomatija promovišu kao „nacionalni brend“. U predstavi Retke ptice trupe „Vuk za čoveka“ nema nikakvih ptica, vukova, niti drugih životinja (u novom cirkusu nema discipline dresure životinja), ali nema ni scenografije ni rekvizite: tela cirkuskih umetnika su njen jedini materijal. Kao i arena šatre u kojoj se odvija, tako je i dramaturgija predstave kružna: počinje i završva se bojažljivim telesnim dodirom dva ljudska bića. Između te dve tačke nižu se, zapliću, granaju i raspliću razne akrobatske i plesne figure, umetnici hodaju jedni po drugima, vrte se u vazduhu, penju jedni drugima na leđa i ramena… I na doslovnom, izvođačkom planu, i na onom metaforičkom, sve ove radnje svode se na bazične pretpostavke međuljudske razmene – pažnju, saradnju, podršku – i tako, zaista, funkcionišu kao vežbaonica nekih humanijih odnosa.

Pozvani

Mesto: Luka Beograd (Žorža Klemansoa 37)
Sreda, 25. septembar (21.00) / četvrtak, 26. septembar 2019. (17.00 i 20.00)
Koreografija: Sepe Bajens
Plesna predstava Pozvani koreografa Sepe Bajensa i čuvene kompanije Ultima vez iz Brisela nije slučajno na samom kraju glavnog programa 53. Bitefa. U njoj se sustiču i sublimišu glavne linije programa, i umetnička (imerzivni teatar) i tematska (raspad zajednice i pokušaj njene obnove), i ona, više od bilo koje druge na ovom Bitefu, nudi mogućnost iskušavanja bazičnih, humanih odnosa na kojima bi zajednica trebalo da se zasniva: podršku, saradnju, razmenu, solidarnost… U potpuno praznom prostoru, koji oblikuje samo veliki i debeli konop koji svi zajedno nosimo i premeštamo, teško je razlikovati izvođače od gledalaca. Imerzivnost je apsolutna, izvođači nas pozivaju da im se pridružimo na sceni i s njima gradimo različite koreografske figure, izvodimo fizičke radnje, ostvarujemo snažnu telesno-energetsku razmenu… Tako nastaje, bar za trenutak, otelotvoreno, autentično i pravo zajedništvo među ljudima različitih klasa, polova, rasa i uzrasta.

Ulaznice

Rezervacije ulaznica za sve predstave je moguće izvršiti od 15. do 30. avgusta.
Telefon: + 381 69 899 24 00 (10.00 – 17.00, svim danima osim nedeljom)
Mejl: blagajna@bitef.rs
Putem sajta: https://festival.bitef.rs/rs/rezervacije
Rezervacijom ulaznica se ostvaruje pravo na popust od 20%!
Rezervisane ulaznice se preuzimaju od 2. do 7. septembra na blagajni festivala.

Prodaja ulaznica za sve predstave počinje 2. septembra i od tada se karte mogu kupiti onlajn putem sajta https://festival.bitef.rs/ ili na blagajni Pozorišta na Terazijama (Terazije 29).
Telefon: + 381 69 899 24 00
Mejl: blagajna@bitef.rs
Radno vreme blagajne:
od 2. do 16. septembra 10.00-19.00, svim danima osim nedeljom
od 17. do 26. septembra svim danima 10.00-17.00 i sat vremena pred početak predstave na mestu izvođenja.

* Program je preuzet sa sajta manifestacije.