Dan u Beogradu Događaji u Beogradu
Na svega desetak minuta od centra Beograda, nalazi se rečno ostrvo Ada Međica, skrivena prirodna oaza na Savi, čista i uređena.
Ovo je mesto gde nema automobila i nema gužve, ali ima staza za šetnju pored reke. Ada Međica je mesto za koje ćete pomisliti da ni ne postoji. Bar ne u ovim krajevima.
Ali postoji, samo toliko je skriveno da ga nisu posetili čak ni mnogi Beograđani kojima je bukvalno pred nosom.
Ada Međica je ostrvo ušuškano između Ade Ciganlije i Novog Beograda.
Do Međice nema puta, nema mosta i prečica. Da biste došli do tamo morate da koristite čamac, ili plivate ako ste raspoloženi.
Čim pređete, dočekaće vas prava zelena oaza u centru grada. Međica je zaštićena prirodna celina obrasla šumom i doterana cvećem, ukrasnim i mirišljavim biljkama i uredno podšišanom travom.
Ada Međica: Sojenice, splavovi… raj
Ostrvo je dugačko tačno jedan kilometar i prepoznatljivo je pre svega po splavovima i sojenicama.Njihovi vlasnici (oko 100 sojenica i oko 200 splavova) su organizovani u Udruženju ljubitelja Save i Dunava„Ada Međica“ i upravljaju ostrvom poprilično domaćinski već godinama.
Nova gradnja je strogo zabranjena i ako poželite da postanete vlasnik dela Međice moraćete da pronađete splav ili sojenicu na prodaju, što baš i nije jednostavno. Skoro da niko ne želi da proda svoj deo raja.
Ipak, čak i ako nemate vaš splav, više ste nego dobrodošli. Ostrvo ima stazu koja ga okružuje, kao i plažu koju svi mogu da koriste na gornjem špicu. Da ne pričamo o pogledu koji je nenadmašan pa napunite bateriju na telefonima.
Vlasnici splavova i sojenica se neće naljutiti i ako koristite njihove stolove i stolice ili čak roštilje dok god ne ostavite đubre sa sobom. To i jeste jedno od važnih pravila za posete: svako nosi svoje đubre sa sobom i ostavlja mesto baš kao što je bilo.
Na ostrvu se organizuju i redovne akcije čišćenja pa tamo nećete pronaći đubre, kese ili druge predmete koji bi pokvarili ugođaj.
Voda prozirno čista, priroda netaknuta…
Preko leta je kupanje u Savi neizostavan deo uživanja na Međici. Voda je u ovom delu Beograda prozirno čista i sasvim bezbedna.
U vodi ima školjki, rakova, naravno riba i bezopasnih zmija belouški, što sve govori o netaknutoj prirodi. I uz to je vrlo topla, pogotovo u avgustu.
Cela priča je inače počela još sedamdesetih godina kada je ostrvo dobilo ozidani kej. Pre toga se pomeralo i češće plavilo, kao i sve rečne ade. Međicu su prvi otkrili poznati glumci, slikari, novinari, književnici i druge legende Beograda iz tog vremena.
Njihovi naslednici i danas su većinom tu, pa je autentični umetnički ali i boemski imidž sačuvan. Možete da provedete sate i sate uživajući u prirodi dok se šetate, ali atraktivnim kućicama i baštama oko njih koje su se savršeno uklopile u ambijent.
Mnogi vlasnici provode leta, a neki čak i zime na Adi Međici, daleko od gradske gužve, buke i stresa.
Posebnoj čari ove oaze u centru Beograda doprinosi i činjenica da na ostrvu nikada nije bilo struje iz distributivne mreže, a tek odnedavno se nalazi nekoliko javnih česmi sa vodom za piće.
Za osnovne potrebe se koriste solarni paneli i vetro turbine što svemu daje autentičan “prirodnjački” karakter.
Ako poželite da se odmorite, pre povratka u civilizaciju možete da sednete u dva restorana, iako bi bolji opis za njih bio “nekoliko stolova u šumi”.
Obiđite ovog leta Međicu i nećete verovati da se takvo mesto nalazi u Beogradu!
Ako želite da posetite Adu Međicu i novim fotografijama ulepšate svoj “Foto-album Beograda”, pravac Blok 70 pa čamcem do ovog neotkrivenog dragulja srpske prestonice.
(danubeogradu.rs / tekst i sve fotografije: Nemanja Nikolić)
