Svega 60 km od Beograda, podno Kosmaja, vešto se od gužve skriva prava lepota – Markovačko jezero, akumulaciono, na reci Košarni.
Dok jedni gledaju u nebo, u nadi da će nekako videti udaljenu galaksiju toliko prekrivenu prašinom da je svetlost koju emituje gotovo nevidljiva sa Zemlje, drugi uživaju u opipljivim, oku milim lepotama.
Posle nepunih sat vremena vožnje autoputem ka Mladenovcu, te potom starim kragujevačkim putem, eto nas na odredištu. Šerlok u nama ne miruje… Lets go, my dear Watson. Istražimo!
Poslužilo nas je vreme. Nije previše vruće, pa se može pored jezera laganim korakom. Uživancija.
Jezero je udaljeno od magistralnog puta taman toliko da se zvuci automobila ne čuju. Prilaz je asfaltiran, ali sama obala baš i nije uređena. Jedan mali deo je betoniran, da bi se kupačima obezbedio nesmetan ulaz u vodu.
Na više mesta je moguće prići jezeru i tu smo zatekli ribare, koji još od ranog jutra uživaju u pogledu u vodu koja se mreška, sve očekujući ulov kao nikada do sada.
Markovačko jezero: pecanje, kraći odmor, čist vazduh…
Markovačko jezero u sebi krije dosta riba grabljivica. Plitko je, pa je džigovanje otežano i zato se preporučuje lov voblerom, posebno u kasnim večernjim satima. Ako nemate pojma šta ovo znači, ništa strašno – ribari će već znati…
Markovački „beli medved“ je šaran. Tik pored ivice jezera vidimo tablu, na kojoj stoji jasno upozorenje: svaki ulovljeni šaran se mora vratiti u vodu, bez obzira na veličinu.
Kažu da je jezero nekada bilo duboko čak 12 metara, ali se vremenom taložio mulj, vodostaj opao, a jezero počelo da poprima odlike tipičnog šaranskog revira.
Na samom jezeru videli smo dva restorana, a nedaleko su i bungalovi u kojima može da se prenoći, kad poželite da odmorite i dušu i telo duže od jednog dana.
Sve u svemu, ako želite odmor, kupanje, čist vazduh, a možda biste i pecali, Markovačko jezero je pravo mesto za vas.
Danju je detalja za fotografisanje dosta. Kako li je tek u večernjim satima, pitate se? Telefone u ruke i pravac na Markovačko jezero.
(danubeogradu.rs / HUAWEI; sve fotografije: Nenad Mandić)