Bitef teatar: Premijera predstave „Kretanje“

U novoj pozorišnoj sezoni, Bitef teatar realizuje predstavu „Kretanje„, čija će premijera biti 2. (20.00), 3. (17.00) i 4. marta 2020. (20.00).

Pod sloganom „Nastavimo iz početka“, nova sezona Bitef teatra se oslanja na koncept 53. Bitef festivala koji se bavio raspadom zajednice na svim nivoima i pokušajem definisanja alternativa za stanje u kome se nalazi naša civilizacija.

U formalnom smislu, predstave će pokušati dodatno da istražuju elemente imerzivnosti u pozorištu, odnosno, one pozorišne forme u kojima se briše jasna granica između izvođača i publike.

Među autorima čije su predstave na repertoaru sezone su Konstanca Markras, Vladimir Aleksić, Olga Dimitrijević, Dimitrije Kokanov, Jovana Tomić i Bojan Đorđev.

„Kretanje“ – za godišnjicu pozorišta

Predstava „Kretanje“ omogućava publici da se kreće roz različite prostore Bitef teatra i uroni u šest različitih svetova, gde ljudi i prostori – kao što su, na primer, fabrika i bašta – pričaju intimne monologe o usamljenosti.

Upotrebom govora ali i savremenog plesa, šest različitih priča u šest različitih, intimnih prostora, pruža doživljaj ekskluzivnosti i uzbudljive taktilnosti za publiku, zahvaljujuci blizini izvođača, plesača i glumaca, interaktivnosti, malom broju publike (sedam u jednom prostoru, ukupno trideset pet) i aktivaciji čula dodira, mirisa itd.

Sadržajno ali i celokupnom formom izvedbe, iniciraće se kolektivno kretanje, kao impuls za izlazak iz komfort zone.

Predstavu je režirala Jovana Tomić, po tekstu Dimitrija Kokanova. Dramaturg predstave je Olga Dimitrijević, scenograf Jasmina Holbus. U predstavi igraju Aleksandar Đinđić, Ana Mandić, Jelena Ilić, Milica Stefanović, Pavle Mensur.

„Kretanje je tekst o strahovima, o paralizama života i parališućim iskustvima. Monolozi su tematski uokvireni strahom, a ispunjeni intimnim narativima. Deo te strategije jeste insistiranje na rečeničnim konstrukcijama i iskazima koji ne moraju biti govorno prirodni, na temama koje se ne moraju uobičajeno govoriti, sa idejom da je intimni prostor svakog govornog subjekta njegovo najsnažnije oružje. Govoriti javno, govoriti drugima svoje introspektivne sadržaje jeste uznemiravanje sebe, a onda i drugih; to jeste davanje prostora emocijama, intimi… Materijalizacija intime kroz govor ili pismo je važna. Tako intimni sadržaji kroz jezik dobijaju svoju novu telesnost. I eto sve stvarno ima svoje telo – i jezik i strah“, napisao je Dimitrije Kokanov.

Povodom premijere, Jovana Tomić kaže:

– Estetski aspekti straha i patnje su u ovoj predstavi bili poligon za brojna istraživanja, zajedno sa glumcima, i autorskim timom, s obzirom da imerzivnost podrazumeva aktivaciju svih čula. Sa druge strane kretali smo se i po klizavom terenu; kada se uroni u taj svet, otkrije se gomila zamki koje mogu da odvuku na lažan trag. Prisustvo ljudskog faktora, publike koja učestvuje, diktira i modeluje scene, neviđeno je uzbudljivo, ali i teško za režiranje. Zato se za mene lično desio ogroman iskorak iz zone komfora, pre svega zbog neophodnosti da promišljam sredstva iz potpuno drugačijeg ključa od regularnog dramskog pozorišta.

(danubeogradu.rs)