Demokratija je, po Vikipediji – slobodnoj enciklopediji, politička orijentacija koja favorizuje vladu naroda, odnosno izabranih predstavnika naroda.
Demokratija je politički sistem baziran na mogućnosti da narod (građani) može da bira svoje predstavnike. Upravo to, pravo na biranje predstavnika – osnovni je i suštinski koncept demokratije.
Osim nekoliko izuzetaka, sve države tvrde za sebe da su demokratske.
Kakva je demokratija u Srbiji danas?
Ako pogledamo trenutno stanje – reklo bi se da ima demokratije. Međutim, svi znamo da nije baš tako, jer se jedan čovek pita za sve.
U Srbiji se krši i ne poštuje Ustav, izbori su uvek sumnjivi, pogotovo predizborne radnje, sloboda govora nije baš idealna, sloboda medija i jednakost pred zakonom su pod velikim znakom pitanja, a tek „nezavisno“ sudstvo… Upitan je čak i sistem međusobnog nadzora među granama vlasti.
Upravo zbog takvog stanja, pitali smo nekoliko nastavnika i profesora istorije, kao i istoričara, da li je bilo prave, liberalne demokratije u Srbiji od 1900. do 2020. godine.
Uobličili smo odgovore u infografiku, ali ćemo da izdvojimo odgovor jednog nastavnika istorije u jednoj osnovnoj školi:
„Nemam pametan odgovor, sem konstataciju. Za one na vlasti, u bilo koje doba, uvek je demokratija bila potpuna i apsolutna. Za nas ostale, u bilo kom razdoblju i očigledno, pod čijom god vlašću bili, demokratija je zanemarljivo mala, golim okom nevidljiva. Sumnjam da bi i Mika Alas umeo precizno da izračuna. Biće da je demokratija u Srbiji – naučna fantastika!“
Kad, ipak, sve saberemo… demokratija u Srbiji bila je, kako tako, prisutna početkom 20. i početkom 21. veka, samo DVADESETAK od – STO DVADESET GODINA!