„Monumentalna neodgovornost“ i demagogija premijerke

„Monumentalna neodgovornost“ i demagogija premijerke nastavljena je i na jučerašnjem (sreda) zasedanju Narodne skupštine Srbije.

I bez obzira na tok rasprave vredi zabeležiti njen demagoški javni nastup i polemiku sa poslanikom Nenadom Čankom.

Tako se, obrazlažući razloge za ukidanje vanrednog stanja, Ana Brnabić, po ko zna koji put, ostrvila na medije koji ne pišu po njenoj volji, navodeći tekst iz „Danasa“ u kome profesor Marko Pavlović iz Kragujevca kritikuje i dokazuje da predsednik Srbije krši Ustav ove zemlje.

I dok prof. Pavlović ističe da „sam predsednik Republike na parlamentarnim izborima ne može da učestvuje, osim da kao običan građanin glasa, a NI TO NE BI TREBALO“, Brnabićeva za skupštinskom govornicom tvrdi da se Vučiću sada „ZABRANJUJE I DA GLASA“.

Čak i prosečno obrazovani građanin ove zemlje zna kolika je razlika između ova dva pojma.

Svesno prevođenje pojma „ne bi trebalo“ u „zabranjeno“ može se tumačiti i kao zamena teze koju prof. Pavlović iznosi da Vučić krši Ustav tako „što se javlja kao najaktivniji učesnik, čije je ime nosi lista najjače izborne koalicije, odnosno, on je suštinski nosilac te izborne liste“.

A Ustav kaže da predsednik Republike ne može da zadrži i funkciju predsednika stranke zbog nespojivosti funkcija.

Pravdajući „bakljadu“ i napade na jednog od lidera opozicije Dragana Đilasa, puštanje muzike i skandiranje „Đilase, lopove“ nedaleko od stana u kome žive njegova deca, premijerka je „prevela“ da smo sada svedoci „kuknjave i plača zbog napada na njegovu decu“?!

Onda sledi višeminutno objašnjenje da se to nije dogodilo i da niko nikada nije pomenuo ničiju decu, a da je zapravo Aleksandar Vučić, prava žrtva čija se deca spominju svakog dana i koja su zbog toga i životno ugrožena.

Pri tom je, citirajući tekst, čiji je potpisnik stvarno zaslužio sve premijerkine epitete, pa i krivično gonjenje, ipak, ukoliko me pamćenje još dobro služi, to i jedini koji bi se mogao podvesti pod – napade na decu predsednika Vučića. Tako je pisanje jednog tabloida, jedan usamljeni primer u medijima, premijerka preinačila u „opštu pojavu“.

Pitanja poslanika Nenada Čanka „ko su ljudi koji su se peli na krovove zgrada, palili baklje i ko im je dao dozvolu za kretanje i po kom osnovu“ uz opasku da je za to potreban potpis i obrazloženje poslodavca i „ko je njihov poslodavac“ ostala su bez konkretnog odgovora.

Čanak je uz to osudio napad i linč jednog čoveka i uplitanje dece u političke igre.

Umesto konkretnog odgovora Ana Brnabić je ustvrdila:

– Vlada i drugi organi ni u jednoj MILISEKUNDI nisu zloupotrebili vanredno stanje.

Da je sklona preterivanju i olakom baratanju brojkama potvrdila je i ponavljanjem objašnjenja da Skupština Srbije nije sazvana da bi uvela vanredno stanje samo zbog bezbednosti i očuvanja zdravlja poslanika i administracije, koja mora da prati zasedanje.

Na prošloj sednici parlamenta kada je potvrđena odluka o uvođenju vanrednog stanja Ana Brnabić je kazala da bi sazivanjem Skupštine bilo ugroženo zdravlje oko 500 ljudi.

Juče je rekla da je reč o „600, 700, pa i 800“ što poslanika što onih kojima je posao da prate zasedanje.

Uzgred, predsednik Vučić, pre nekoliko dana rekao je da je reč o 500 što poslanika što skupštinskih uposlenika.

Proleće je, sve raste, pa što ne bi i brojke. (danubeogradu.rs)