A jesi li ti opozicija? Ne, nisam opozicija… Nisi? Jesam… A, jesi. U stvari, jesam… Jesi? Ma ne, kažem, nisam…

Opozicija – to je reč za one koji se ne slažu sa onima na vlasti i teže da postanu vlast. Ma, svi znamo šta je opozicija, a u stvari nam ništa nije jasno.

Dakle, znamo šta je opozicija, ali ne znamo ko je i da li opozicija stvarno postoji u Srbiji. Hajde da kažemo da – postoji. U Srbiji, verovali ili ne, postoje TRI opozicije!

Opozicija br. 1

Najveći uzurpator vlasti u Srbiji je – Aleksandar Vučić, pa je on tako Opozicija br. 1.

Vučić je kao mali bio huligan a samim tim i opozicionar, jer su huligani po pravilu protiv vlasti, osim kad je Vučić na vlasti: tada su i huligani na vlasti.

Onda je malo porastao pa je kao ljuti opozicionar pretio da će da ubija i da se sveti. Onda je još malo porastao pa je postao „najgluplji na svetu“ ministar informisanja (kako je sam rekao za CNN).

Opozicionar Vučić, veliki protivnik pretplate na RTS, Bus plus sistema i Evropske unije, zbog nesposobne i gramzive sadašnje Opozicije br. 2 i 3, dočepao se vlasti pre osam godina i tako postao najveća opozicija – samom prethodnom sebi: „Ne stidim se da kažem da sam se varao. Grešio sam. Nisam bio u pravu. Iako nije lako, ja priznajem svoje zablude“ (2014).

Dok je bio u opoziciji bio je, dakle, u zabludi, a sada kad je na vlasti – sve jasno vidi: vidi prosperitet, vidi Srbiju u Evropi, brojevima, minusima i plusevima; vidi najbolju ili drugu najbolju ekonomiju u Evropi, plate od 900 i penzije od 400 evra, vidi hiljade respiratora, nove bolnice, stotine fabrika, stotine kilometara auto-puteva, brze pruge Srbije i kanalizacionu mrežu kojom će Srbija ući u 21. vek… uskoro, vidi Đilasa Lopova, vidi divne kineske prijatelje i predivnog predsednika Putina i onu divnu gospođu Merkel i onog naočitog Francuza Makrona, vidi obožavanog Trampa.

Sve se čini da je Vučić toliko navikao da bude opozicija, da je sad umislio da je narod (onaj što nije glasao, dakle) na vlasti i on se zdušno bori i dalje protiv vlasti. Svi lažu, svi kradu, svi kukaju, a on, jadan, ne dobija ništa osim – nadimaka.

Vučić je opozicija i onima iz svoje stranke. Neko nešto kaže, s vremena na vreme, a on ga onda pošteno ukori ili ga, prosto, zgazi.

I kao prava opozicija, Aleksandar Vučić ima odličan PROGRAM: NEMA PROGRAM, nego se pojavljuje svaki dan u javnosti i priča šta mu padne na pamet u trenutku: biće bolje za dve godine, povećavamo plate i penzije, bićemo najbolji za dve godine, bićemo bolji od Hrvatske za dve godine, smanjujemo plate i penzije, nije virus, jeste virus, svi lažete, gastarbajteri su krivi, ja sam kriv što sam dozvolio, mi smo najveći borci za mir u regionu, kupujemo najsavremenije oružje, biće bolje za pet godina, studenti su krivi, nisu studenti krivi, Bajram je kriv, nećete stići da popijete kafu a već ćete biti u Novom Sadu, svi lažete, umesto da mi kažete da sam ružan i glup vi mi kažete da sam picousti, svi lažete…

Opozicija br. 2

Opozicija br. 2 – to su ovi što su u novom sazivu Skupštine Srbije, a kao nisu na vlasti. U stvari, oni nisu opozicija, već su zaboravili na svoj PROGRAM kako bi se dodvorili i došli do mrvice vlasti.

Opozicija br. 2 su i oni koji su izašli na izbore a nisu prešli cenzus. Zašto nisu prešli cenzus? Zato što su svoj PROGRAM gurnuli pod tepih kako bi i oni nešto ućarili.

Opozicija br. 3

Opozicija br. 3 – to su oni što nisu hteli da izađu na poslednje izbore, koji su, kao što svi znamo: namešteni, lažni, nepravedni, kvazi-izbori. U stvari, nisu izašli na izbore – jer im je kritizerstvo bilo važnije od PROGRAMA.

Tu je Đilas, koji ne želi da se prestane da se bavi politikom, a zna i sam da je gotovo nemoguće doći na vlast, jer je narod posle hiljadu puta ponovljene laži tabloidno hipnotisan i ubeđen da je ĐILAS LOPOV.

Tu su i Radulović i Obradović, kojima, takođe, nije važan svoj PROGRAM, već žele samo da se dočepaju vlasti.

Tu su Lutovac, Stefanović, Jeremić, Veselinovići, Bastać, Tepić, Živković… sve likovi koji cepaju i sopstvenu stranku i PROGRAM, verujući da su njihove mrlje istekom roka izbrisane iz biografija.

Dačićev bivši drugar Tadić, posebna je priča.

Svi oni predstavljaju desetine “demokratskih”, ovakvih i onakvih stranaka, koje imaju PROGRAM ali ga zapostavljaju zarad lične promocije i ambicije da budu vođe.

Zato se i događaju neprirodne koalicije stranaka sa potpuno suprotnim PROGRAMIMA kako bi se njihovi neprikosnoveni lideri dočepali vlasti.

Dok god se tako radi i dok se Opozicija br. 3 STVARNO ne ujedini, Vučić će biti na vlasti u Srbiji!

Zaključak

Tito je imao PROGRAM: svakom prema svojim mogućnostima, ali daj i mrvice narodu. Imao je čak i SVEMIRSKI PROGRAM (vidi dokumentarac “Hjustone, imamo problem”).

Milošević je imao PROGRAM: biću drugi Tito, imaću Veliku Srbiju, isprazniću narodu slamarice i – volim i ja vas.

Demokrate posle 5. oktobra imale su PROGRAM: pa, ovaj, šta znam, ‘aj da sve prodamo, da uništimo ovo malo što imamo, da opljačkamo koliko možemo, pa dok traje – traje.

Vučić ima PROGRAM, ali šta će mu kad je na vlasti, za sve se pita i o svemu sam odlučuje, na stranačke parlamentarne izbore izlazi sa ličnom listom bez imena stranke i sam bira poslanike (sina svoje savetnice, ćerku sekretarice bivšeg direktora “Simpa”, decu poznatih ličnosti…). Ima i Ustav koji ne poštuje jer Ustavni sud, Skupština, Vlada i tužilac ćute i ne podsećaju najboljeg studenta prava na najvažniji pravni akt u jednoj državi.

A Opozicija br. 2 i 3? Je l’ ti imaš PROGRAM? A jesi li dosledan? A jesi li uopšte opozicija? Ne, nisam opozicija… Nisi? Jesam… A, jesi. U stvari, jesam… Jesi? Ma ne, kažem, nisam…