Naslovna » Blog » Akcije i reakcije » Kako je Srbija žrtvovala svoju decu
Reakcije: Kako je Srbija žrtvovala svoju decu (foto: Nemanja Nikolić)
Reakcije: Kako je Srbija žrtvovala svoju decu (foto: Nemanja Nikolić)

Kako je Srbija žrtvovala svoju decu

Žrtvovanje dece se često pojavljuje u istoriji civilizacije. U grčkoj mitologiji titan Hron, tiranin i surovi vladar svih bogova, proždirao je svoju decu.

U Peruu su lokalne civilizacije žrtvovale decu svojim zlim bogovima.

A u Srbiji, društvo je bilo spremno da prinese masovnu žrtvu u svojoj deci zlikovcu koje je samo stvorilo.

Vlasnik škole glume je osumnjičen za silovanje ili polno uznemiravanja svojih učenica, tereti se da je u periodu od 2008. do 2020. godine seksualno zlostavljao najmanje šest devojaka. Sve one su ga prijavile policiji, a brojna su svedočanstva verbalnog i psihičkog maltretiranja dece koje je trajalo godinama.

Ove hrabre devojke su uspele ono što celokupno društvo u Srbiji nije već decenijama – da se suprotstave nametnutnim društvenim autoritetima i vrednostima.

Šta smo sve otkrili u poslednjih nekoliko dana o ovom slučaju koji simbolikom i značajnoj značajno prevazilazi seksualni delikt?

Recimo, da su časovi u školi glume počinjali sa „Oče naš“, da su devojčice morale da nose suknje, ali i da su roditelji bili potpuno isključeni iz „pedagoškog metoda“ čuvenog profesora glume. I da su roditelji pristajali na takve uslove, bez pogovora.

Saznali smo, a postoje i snimci iz ništa manje ugledne televizijske emisije vrlo cenjene autorke iz poznate kuće, da je čuveni profesor glume, verbalno zlostavljao decu govoreći im da su glupa, debela ili da su manje vredna pošto nisu Srbi.

Onda smo ustanovili i da je „veliki pedagod i profesor“ bio veliki obožavalac lika i dela Arkana, da ga je pratio na ratištu, snimao i montirao svadbu veka.

Sledeće što je otkriveno jeste kako je kompletna beogradska „elita“, krem de la krem ovog društva, svoju decu godinama, decenijama slala u ozloglašenu školu glume. Među njima je recimo i bivši ministar kulture, brojni poznati glumci i drugi iz takozvane društvene elite.

Kako nikome od njih nije palo na pamet da decu šalju u šake zlikovca ili bar bliskog prijatelja ratnih zločinaca koji je očigledno podržavao najmračnije vrednosti verovatno iz celokupne istorije srpskog naroda?

Možda ljudima, čija su deca htela da se bave glumom, to nije bilo poznato, ali ministru kulture, moralo je da bude. I njemu. izgleda, nije bilo neobično da poštovaocu ratnih zločina pošalje svoju decu.

Kako? Zapravo tako – banalno lako, kao što je samo iskonsko zlo banalno.

Kada se celo društvo ne suoči svojim zlikovcima onda lako može da se desi da ljudi poput ovog decenijama nesmetano pod senkom nacionalizma, tradicije ili nekog patrijarhata zlostavljaju decu u sred Beograda u Knez Mihailovoj ulici.

Da smo se kao društvo suočili, da smo prognali iz javnog života takve spodobe, ideološkim pratiocima Arkana i sličnih, ne bi bilo dozvoljeno da priđu deci, ali ni medijima koji su im davali svesrdnu podršku veličajući „pedagoški metod“ bez imalo kritičke svesti.

A bez te kritičke svesti svakog pojedinca, Srbija će ostati beslovesno društvo beslovesnih ljudi koji bez razmišljanja prihvataju nametnutne društvene autoritete žrtvujući ono najvrednije – svoju decu monstruoznim ideologijama i vrednostima kojih se nikada nismo odrekli.

I upravo zato je ovaj serijski zločin „matrica na kome čitavo srpsko društvo počiva“, kao što je napisao Srđan Dragojević.

(Autor: Nemanja Nikolić)

loading...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.