Naslovna » BG svaštara » Obrati pažnju! » COVID-19 stvorio neočekivane mogućnosti za zemlje kao što je Srbija
COVID-19 stvorio neočekivane mogućnosti za zemlje kao što je Srbija (foto: Pixabay)
COVID-19 stvorio neočekivane mogućnosti za zemlje kao što je Srbija (foto: Pixabay)

COVID-19 stvorio neočekivane mogućnosti za zemlje kao što je Srbija

COVID-19 stvorio je neočekivane mogućnosti za zemlje koje se suočavaju sa trendom depopulacije u jugoistočnoj Evropi, uključujući i Srbiju.

Po novom izveštaju UNFPA (Populacioni fond Ujedinjenih nacija) zaključak je da je pandemija poboljšala status zemalja koje se bore sa smanjenjem broja stanovnika.

– Decenijama je postojao samo jedan pravac za migrante u jugoistočnoj Evropi: prema gradovima i naprednijim zemljama zapadne Evrope. Ali otkako je počela pandemija COVID-19, mnogi emigranti su se vratili kućama, a čak vidimo i obećavajuće znake oživljavanja sela – izjavila je Alana Armitaž, regionalna direktorka UNFPA za istočnu Evropu i centralnu Aziju.

– Zemlje jugoistočne Evrope sada imaju priliku da stvore podsticaje za povratnike, sa svim njihovim dragocenim iskustvima i znanjem, da ostanu i da ubrzaju novonastali pomak ka životu na selu poboljšavanjem atraktivnosti ruralnih područja – dodala je Armitaž.

Srbija pre COVID-19 i u novim uslovima

Prema projekcijama izračunatim pre pandemije, Srbija će 2050. godine imati 23,8% manje ljudi.

Sa skoro polovinom ljudi koji žive u gradovima – Beograd, Novi Sad, Niš i Subotica, u mnogim selima je ostalo samo 500 stanovnika ili manje. Od 2013. godine, prijavljeno je da se 250.000 ljudi svake godine selilo iz ruralnih u urbana područja. Međutim, procenjuje se da je u 2020. godini u ruralnim područjima živelo oko milion ljudi, uključujući 175.000 penzionera.

Tokom prvih nedelja i meseci pandemije stotine hiljada ljudi koji su živeli i radili u inostranstvu vratili su se kućama.

Iako ne postoje precizni brojevi o povratnicima, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je na konferenciji za novinare da se samo od 5. do 21. marta 2020. godine u zemlju vratilo 317.000 građana.

Nedavno istraživanje pokazalo je da se 38,5% ispitanika vratilo iz porodičnih razloga, 17% se osećalo sigurnije u svojoj zemlji, a 9,6% je reklo da su članovi njihovih porodica insistirali na povratku.

S pandemijom je usledio neočekivani porast rada na daljinu, što znači da značajan deo povratnika u jugoistočnoj Evropi čine profesionalci koji nisu prestali da rade samo zato što su otišli svojim kućama. A mnogi će možda i ostati kada se pandemija povuče.

(Novi) Život van velikih gradova

UNFPA izveštaj, koji se fokusira na Srbiju i Bugarsku, opisuje i druge trendove.

– Kao i u drugim delovima sveta, mnogi stanovnici grada napuštaju male stanove i visoke kirije i traže veće domove bilo izvan velikih gradova ili na selu. Na primer, u selu Vrmdža kod Soko banje vidimo da je pandemija ubrzala razvoj i kvalitet života, dok istovremeno cene imovine rastu tamo, baš kao i u bolje povezanim selima oko Beograda i Novog Sada. Nekada opustošena sela iznenada postaju privlačna za one koji žele iskusiti mirniji, „zeleniji“ i život više okrenut porodici – primećuje Džon Kenedi Mosoti, direktor UNFPA za Srbiju.

Da bi se obuhvatila iskustva i namere ljudi i da bi se bolje razumela nastajuća dinamika, izveštaj gleda u to kako pandemija ima potencijal da promeni urbano-ruralne odnose u jugoistočnoj Evropi.

Izveštaj sadrži priče o povratnoj migraciji i iznosi konkretne predloge politika koje uzimaju u obzir održive načine za konsolidaciju ovih trendova i zaustavljanje propadanja sela.

Izveštaj takođe naglašava potrebu da se vlade, lokalne samouprave, EU i međunarodne finansijske institucije prilagode promenama i da investiraju u razvoj ruralnih područja, na primer, stvaranjem ruralnih zona za oživljavanje radi targetiranja investicija, kreiranja novih radnih mesta, zaustavljanja seoskog odliva mozgova i emigracija.

Takve ideje trebalo bi da upotpune modernizaciju infrastrukture, potpunu digitalizaciju i ozelenjavanje.

Izveštaj pokazuje da uz prave politike, viziju za budućnost i pravu kombinaciju investicija, države mogu da imaju koristi od povratnih migracija i mogu da preokrenu trend propadanja sela koji traje decenijama, procesa koji je nekada izgledao nezaustavljiv. (danubeogradu.rs / UNFPA)

loading...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.