Izdvajamo
Naslovna » Blog » Akcije i reakcije » Svetski dan voda: Naše pravo na vodu
Svetski dan voda 2021 (foto: Nataša Đokić)
Svetski dan voda 2021 (foto: Nataša Đokić)

Svetski dan voda: Naše pravo na vodu

Ovogodišnji Svetski dan voda, 22. mart, posvećen je inspirativnoj i aktuelnoj temi kada je reč o resursu voda na globalnom nivou.

Takođe, podstiče na razmišljanje i akcije i na lokalnom nivou, u našem okruženju, kao i na ličnom planu: šta voda znači za nas i kako je vrednujemo?

Bilo da je voda tema kojom se bavimo profesionalno ili je ona naša duboka inspiracija, jedno od osnovnih ljudskih prava je pravo na vodu.

Jedan od najvažnijih ciljeva održivog razvoja je kristalno jasan: do 2030. godine svaki žitelj planete mora da ima pristup kvalitetnoj, zdravstveno ispravnoj vodi za piće. Niko ne sme da bude zaboravljen, ni pripadnici marginalizovanih grupa (beskućnici, žitelji nehigijenskih naselja, izbeglice…), ni stanovnici planinskih sela i drugih predela udaljenih od uobičajenog poimanja urbanog i ruralnog stanovanja.

Ovogodišnji Svetski dan vode posvećen je temi vrednovanje vode.

Kroz temu stižemo do činjenice da je njena vrednost mnogo veća od njene cene – voda ima ogromnu i složenu vrednost za naše porodice, ishranu, kulturu, zdravstvo, obrazovanje, privredu i celovitost našeg prirodnog okruženja. Ako previdimo bilo koju od ovih vrednosti, rizikujemo da loše upravljamo ovim nezamenljivim resursom.

Bez sveobuhvatnog razumevanja prave, višedimenzionalne vrednosti vode, nećemo moći da zaštitimo ovaj ugroženi resurs u korist svih nas.

Vode u Srbiji

Svetski dan voda 2021 (foto: Nataša Đokić)
Foto: Nataša Đokić

Udruženje za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo je naučno-stručna asocijacija koja okuplja različite profile stručnjaka, institucija i preduzeća aktivnih u oblasti snabdevanja vodom, odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda i zaštite životne sredine u Srbiji.

Predsednik tog udruženja, Predrag Bogdanović, osvrnuo se na situaciju u našoj zemlji i poziciju struke kada je reč o vodama:

– Nažalost, danas nemamo dovoljno stručnjaka u sektoru voda, a pre svega mislim na oblast snabdevanja vodom za piće i prikupljanja i prečišćavanja otpadnih voda. Po podacima JKP „Vodovod i kanalizacija“, u 2019. godini ukupan broj građevinskih inženjera hidrotehničkog smera, nosilaca poslova u oblasti voda, bio je 226 (7% manje nego prethodnih godina). Dugogodišnje smanjeni obim investicija u ovu oblast uticao je da mlađi kadar nije imao prilike da stiče praktična znanja i ispeče „vodovodski zanat“.

Prema Strategiji upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije do 2034. godine, koju je izradila Republička Direkcija za vode – MPŠV, za planirane prioritetne aktivnosti u ovoj oblasti izvršena je i procena potrebnih inženjerskih kapaciteta, objašnjava Bogdanović.

Za period od sledećih 10 godina potrebno je u planersko-projektantskom i izvođačkom delu ukupno 2.500 inženjera, a od tog broja 35% inženjera hidro-struke, a 65% građevinskih i mašinskih inženjera, elektroinženjera, tehnologa i drugih stručnjaka.

Glas struke se uglavnom čuje, kaže Bogdanović, ali se ponekad postupa u skladu sa ciljevima koje diktira investitor ili neki drugi interes.

Nisu pojedinačni slučajevi najveći problem, ali kad to pređe u praksu, skup takvih slučajeva dovodi u pitanje opšti javni interes.

Kako ističe, neophodno je imati u vidu da se investicije i objekti za oblast voda moraju planirati za duži vremenski period od minimum 50 godina, a kapitalni objekti i za više od 100 godina, vodeći računa o uticaju klimatskih promena, kao i o drugim savremenim uticajima na životnu sredinu.

130 godina Beogradskog vodovoda

Na pitanje kakvo je stanje voda u Beogradu i da li je bojazan građana da ćemo ostati bez kvalitetne vode osnovana, Bogdanović ističe:

– Pretpostavljam da će na našem području promene biti nešto umerenije u odnosu na neke druge delove u svetu, ali ipak će direktno uticati na snabdevanje vodom za piće, što smo već iskusili prethodnih godina. Sezonske i prostorne klimatske razlike se uvećavaju i nisu predvidljivi intenziteti, moguća trajanja (padavine, temperatura, isparavanje), a to direktno utiče na obnavljanje podzemnih voda i režim oticanja u vodotocima. Cilj je povećati pouzdanost predviđanja budućih uslova koji su relevantni za snabdevanje vodom, tako da dugoročne operativne, razvojno-investicione odluke to moraju da uzmu u obzir.

Društveno-politička zajednica mora se stalno podsećati na te činjenice u cilju zaštite, održivog i dugoročnog upravljanja vodnim resursima, i preuzeti svoj deo odgovornosti, ističe Bogdanović.

– Što se tiče stanja voda, odnosno snabdevanja vodom Beograda, može se reći da se Vodovod uglavnom razvijao u skladu sa razvojem grada. Moderni Beogradski vodovod iduće godine slavi 130 godina postojanja. Najintenzivniji period razvoja vodovoda je od 1965. do 1988. godine, kada je izgrađen najveći broj reni bunara za eksploataciju podzemnih voda i izgrađena fabrika vode „Makiš I“ za eksploataciju savske vode.

Dalje kaže:

– Zbog dugoročne sigurnosti snabdevanja grada vodom, planirana je eksploatacija podzemne i rečne vode u srazmeri 60:40%. U periodu ekonomske stagnacije od 1988. do 2000. godine izgrađeno je postrojenje „Jezero“ kao dopuna „Makišu I“. Sa izgrađenim postrojenjem „Makiš II“, dobili smo sigurnost i stratešku rezervu u snabdevanju vodom, ali treba imati u vidu da je vreme za rekonstrukciju prethodno izgrađenih postrojenja „Makiš I“ i „Jezero“. Planskim dokumentima predviđena je rekonstrukcija ovih postrojenja, kao i permanentna revitalizacija minimalno četiri reni bunara godišnje.

Svetski dan voda 2021 (foto: Nataša Đokić)
Foto: Nataša Đokić

Korišćenje podzemnih voda u snabdevanju Beograda vodom ima značajnu prednost u odnosu na korišćenje prerađene savske vode.

Kvalitet podzemne vode je stabilniji, a za preradu se koriste jednostavnije i ekonomičnije tehnologije. Kako ističe Bogdanović, rečna voda je i inače sezonski promenljivog kvaliteta, a klimatske promene dodatno imaju sve veći uticaj na njih.

Uvek postoje i rizici uzvodnog zagađenja.

Potrebne su komplikovanije tehnologije, rad i eksploataciono održavanje je skuplje, a treba istrajati na odnosu 60:40 % u korist eksploatacije podzemne vode, čime bismo smanjili rizike za bezbedno snabdevanje grada vodom za piće u redovnim i u vanrednim uslovima.

Pristup vodi za sve

Pravo na vodu je mreža koja okuplja organizacije i pojedince ujedinjene u borbi za pristup vodi, sa uverenjem da svaki čovek mora imati pristup dovoljnoj količini kvalitetne vode kako bi zadovoljio svoje životne potrebe.

Aktivistkinja inicijative Pravo na vodu, Žaklina Živković, objašnjava njihovu misiju:

– Kada kažemo pravo na vodu, za nas to znači da svaki stanovnik Srbije ima pristup čistoj pijaćoj vodi na neprofitnoj osnovi, da postoji uređen sistem prikupljanja i prečišćavanja otpadnih voda, da su naši izvori, reke i jezera očuvani. U tom smislu, pravo na vodu je nešto čemu težimo i zašta se borimo, daleko smo od toga da je ono u Srbiji zagarantovano. Može se čak reći da nam se to pravo sve više uskraćuje. Svest o problemu postoji, svedoci smo narastajućeg ekološkog aktivizma širom Srbije. Za mene, pravo na vodu znači da moji drugovi u Zrenjaninu imaju pijaću vodu, da prijatelji koji žive u selima Stare planine nastave da žive pored svojih reka. I ono što je zapravo najvažnije, da se kroz nastojanja da obezbedimo pravo na vodu povežemo i izborimo bolji svet za generacije koje dolaze.“

Govoreći o odnosu građana Beograda prema ovoj temi, Žaklina navodi:

– Beograđani imaju svest o značaju vode. Za nekoga ta svest proističe iz realnog problema kao što je nedostupnost čiste vode u neformalnim naseljima, ili nedostatak kanalizacije poput domaćinstava na levoj obali Dunava, a sve je više ljudi koji shvataju vrednost očuvanih zajedničkih dobara i van svojih ličnih potreba. Sada je izazov predložiti održiva rešenja koja su dobra i za ljude i za prirodu.

(Tekst napisala: Nataša Đokić, saradnica na projektu TeRRIFFICA, koji se bavi uključivanjem građana Beograda u klimatsku akciju i adaptaciju grada na klimatske promene)

Jedna od osnovnih ljudskih potreba je potreba za prirodom, i ona se zove biofilija. O prirodi u gradu, mogućnosti da se ona integriše u život grada i prilici da Beograd dobije linijski park na Donjem Dorćolu, u ovom videu govore Ana Mitić-Radulović, iz Centra za eksperimente i urbane studije, i dr Ivan Simić, docent na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu.

loading...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.