U Beogradu će nam uzeti sve i neće ni trepnuti. Ko? Sigurno se pitate. ONI! ONI će nam uzeti mesto za život, imovinu, mir i tišinu ili na kraju čak i sam život.
I došlo je dotle da je jedino pitanje – ili mi ili oni! Zašto, sigurno se pitate? Zato što je Beograd postao užasno mesto za život.
Uzeće život
Ovog vikenda sahranjen je Stefan B, dečak od devet godina koji je preminuo pošto ga je udario vozač na Karaburmi. Koji je pobegao sa lica mesta.
A onda ga je sud u Srbiji i Beogradu pustio da se brani sa slobode.
Odluka je promenjena posle masovnog protesta građana. Koji sada traže i da se utvrdi odgovornost suda i neće stati do presude.
Uzeće domove
Građani iz Vidovdanske ulice na Vračaru ostali su bez svojih domova, pošto im se zgrada srušila. A glavni krivac za urušavanje je… pa, ne zna.
Direktor firme koja je glavni izvođač radova – „Roperber studio“ Milovan Radojević, tvrdi da on sa tim nema veze, da je te radove radio drugi izvođač, čije ime ne zna, a da je njegov posao trebalo da krene nakon što ovaj prethodni završi. I to ne znaju ni Sekretarijat za inspekcijske poslove, Slobodan Božić, vlasnik firme „Family Invest Plus“, koja je bila investitor zajedno sa Milicom Mišić, vlasnicom kuće koja je prethodno srušena na placu gradilišta, a ne zna ni zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, pisao je Blic.
Ne zna se ko je kopao rupu. Nema krivca, nema odgovornosti, nema mesta za život nesrećnih ljudi.
Zamenik gradonačelnika Goran Vesić kaže da će oštećeni građani dobiti nove stanove i da će Grad da tuži investitora.
Koga će da tuži Grad kada se ne zna ništa??? Kada? Pa, ne zna se, naravno. Da li su potpisani ugovori? Da li piše negde crno na belo da će oštećeni građani dobiti nove stanove? Ne da mi znamo. Da li ima garancija da će biti tako? Izgleda da ne. A čak i ako to bude tako, troškove će verovatno platiti svi građani Beograda (a ne investitor koji je kriv) a zasluge pobrati… pa, znate i sami ko.
Uzeće mir, odmor, ljudska prava…
I sve to već nema mnogo Beograđana koji se svake večeri suočavaju sa nesnosnom bukom. I nema nikoga ko bi mogao da ih zaštiti.
To je čak i presudio Prvi osnovni sud u Beogradu po tužbi stanara iz Cetinjske ulice.
Kako je saopštilo udruženje „Beograđani protiv noćne buke“, u toj presudi se navodi da gradska uprava nije na pravilan i delotvoran način koristila zakonska ovlašćenja iako je znala za problem buke iz noćnih lokala.
Sud je utvrdio da Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini i drugi propisi daju upravi Beograda široke mogućnosti da utvrđuje mere i uslove zaštite od buke, te je uprava imala priliku da svoje poslove obavlja na delotvorniji način, ali to nije učinila.
Građani iz različiitih delova grada nisu stali i pozivajući se na Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, obratili su se Sudu u Strazburu navodeći da im je „zbog nesnosne buke iz gradskih klubova i kafića ugroženo pravo na poštovanje doma, privatnog i porodičnog života, kao i da su izloženi mučenju, ponižavajućem i nečovečnom postupanju, i o tome podneli dokaze“.
Posle toga je jedan od predstavnika takozvanog „noćnog života“ rekao kako treba naći kompromis. Mi, Beograđani, imali smo mir i tišinu, pravo na odmor, poštovanje doma i porodičnog života. Sada to nemamo zato što nam je to oduzeto. I sad – da napravimo kompromis?! Da li pravimo kompromis sa lopovima koji nam ukradu stvari iz doma? Ne!
Jedini kompromis je da nam se vrati pravo na život, ljudska prava, imovina…
I mislite li da su ovo usamljeni primeri u Beogradu?!
Nisu!
Ovo je praksa, koju viđamo svakog dana i koja će se nastaviti.
Uzeće nam sve što mogu i što već nisu.
Čistu vodu koju već zagađuju svojim ilegalnim vikendicama pored Save, zelenilo, gradske parkove i duh grada da bi zidali svoje nakazne solitere i spomenike, pogled na reku svojim gigantskim splavovima, čist vazduh u Beogradu kako bi napravili dilove sa beskrupuloznim korporacijama…
A mi, šta ćemo mi da uradimo?
Nećemo im dozvoliti!
(Autor: N. N; ime i prezime autora poznato je redakciji.)