Svečana premijera igranog filma „Pucnji u Marseju“, biće održana, simbolično, na godišnjicu atentata, 9. oktobra 2021. u Kombank dvorani.
Film o ubistvu kralja Aleksandra 1934. zasnovan je na originalnim dokumentima i izveštajima sa suđenja atentatorima.
Delo Gordana Matića imao je svetsku premijeru 5. agusta na filmskom festivalu u Herceg Novom.
Snimljen u formi mokumentarca, „Pucnji u Marseju“ baca novo svetlo na tragičan i jedan od najznačajnijih događaja u srpskoj i jugoslovenskoj istoriji.
Tema filma je ono što se desilo nakon atentata – hapšenje i suđenje trojici terorista, pripadnicima ustaškog pokreta, saučesnicima Vlade Georgijeva Černozemskog, pripadnika bugarske VMRO i glavnog atentatora na kralja Aleksandra od Jugoslavije i ministra spoljnih poslova Francuske Luja Bartua.
Scenario je zasnovan je na transkriptima sa suđenja u Eks an Provansu, koje je započeto 1935. godine, zatim izveštajima sudskog izveštača Stanislava Vinavera i arhivskim materijalima o ovom događaju. Kombinacija različitih izvora, potreba da se materijali dramaturški uklope u slagalicu igranog filma, donela je neuobičajenu filmsku strukturu, ali i nesvakidašnje stilsko opredeljenje.
– „Pucnji u Marseju“ pored igrane rekonstrukcije onoga što se zaista odigralo na suđenju i odabrane arhivske građe, donosi, kao dramaturški važan element, pseudo-dokumantarne delove u kojima akteri događaja iz 1934. godine, govoreći direktno u kameru, objašnjavaju atmosferu tog vremena, kontekst i saznanja do kojih su naknadno došli. Ova nesvakidašnja struktura filma otvorila je brojne mogućnosti da što detaljnije prikažemo šta se zaista dogodilo tog sudbnosnog dana i kasnije tokom istrage – kaže reditelj Gordan Matić.
Film je snimljen u rekordnom roku, a snimanju filma prethodilo je skoro pet godina istraživačkog rada po arhivama Francuske, Austrije, Rusije i Srbije.
Reditelj Gordan Matić uoči premijere u Beogradu kaže da ovim filmom pokušava da ode korak dalje od reminiscencija istorijskih događaja ali i od direktnog dokumentarističkog pristupa.
– Ima događaja koje kao društvo želimo da potisnemo i da zaboravimo. Čini mi se da je istorija bila takva i prema ovom važnom događaju za kojeg danas mnogi smatraju da predstavlja početak II svetskog rata. Narativno film ima dva sloja. Prvi, osnovni, nastao je na osnovu originalnog stenograma sa suđenja, do kojih sam došao tokom četvorogodišnjeg istraživanja. Rediteljski izazov je bio da ovaj, kamerni deo filma, uobličim u ritmički pitku priču čiji se sukob bazira samo na dijalogu. Drugi, onirički, nastao je na osnovu svedočanstava prisutnih na suđenju. Želeo sam da oni imaju izgled lažnog ‘TV intervjua’. Praveći ravnotežu između ove dve stilizacije želeo sam da dođem do gledaoca naviknutog već sada na hibridne žanrove koje mu nude razni oblici vizuelne komunikacije i pružim mu istorijski vredan i verodostojan film kao dokument vremena – ističe Matić.
(danubeogradu.rs)
Novinar iz Beograda od 1992. godine, osnivač je i glavni i odgovorni urednik portala Dan u Beogradu.
