Naslovna » Izlasci » Pozorište » Opera i teatar Madlenianum: Jubilarna 25. sezona
Opera i teatar Madlenianum: Jubilarna 25. sezona
Opera i teatar Madlenianum: Jubilarna 25. sezona

Opera i teatar Madlenianum: Jubilarna 25. sezona

Opera i teatar Madlenianum počinje jubilarnu, 25. sezonu, a prvo će se igrati drama „Pluća“, 5. septembra 2022. u Topoli, na Festivalu duodrame.

Dve dramske predstave koje su premijerno izvedene prethodne sezone uspešno nastavljaju svoj život na scenama po Srbiji, gde gostuju po brojnim pozorišnim festivalima.

Duodrama „Pluća“ savremenog britanskog autora Dankana Mekmilana, u režiji Ivana Vukovića i izvođenju Suzane Lukić i Gorana Jevtića gostuje na Festivalu duodrame u Topoli, 5. septembra.

Drama Augusta Strindebrga „Gospođica Julija“, u režiji Harisa Pašovića, ima sledeća izvođenja: 7. septembra u Nišu, na festivalu „Teatar na raskršću“, 9. septembra u Bačkom Petrovcu na Petrovačkim pozorišnim danima, a 2. oktobra se ponovo vraća na Veliku scenu Opere i teatra Madlenianum, kao predstava koja je uvrštena u prateći program 56. Bitef festivala – show case programa IETM.a.

Naime, za vreme Bitef festivala u Beogradu će boraviti nekoliko stotina stranih pozorišnih umetnika i producenata, kao učesnici plenarnog sastanka IETM, jedne od najvećih svetskih pozorišnih mreža; upravo će oni po izboru selektora festivala imati priliku da vide istaknute beogradske predstave, koje su „rađene u bitefovskom, tragalačkom duhu“, među kojima je i predstava „Gospođica Julija“.

Opera i teatar Madlenianum u koprodukciji sa agencijom Marador napravila je aktuelnu, a pri tome duhovitu priču o mladom bračnom paru koji preispituje svoje bivstvovanje na Zemlji, i doprinos svetu koji je pred ekološkom katastrofom.

Predstava "Pluća" (foto: Bojan Marojević)
Predstava „Pluća“ (foto: Bojan Marojević)

Komad „Pluća„, ali isto toliko i glumci u predstavi drže pažnju gledalaca od početka do kraja. Kako zbog jednostavnosti i istinitosti teksta, koji prezentuje savremene životne okolnosti, prelomljene kroz odnos mladih ljudi koji su u svetu protivrečnih informacija neodlučni u odluci da sklope brak i formiraju porodicu.

Pored egzistencijalnih i ekoloških opasnosti, oni su nesigurni u svoj opstanak u emotivnoj vezi. Kao i svi mladi oni prolaze kroz rolerkoster osećanja, od zaljubljenosti i ushićenja, do preispitivanja i razočaranja, zasićenosti i zamora, iskušenja neverstva, pa i do raskida, na čemu se ne završava komad.

Makmilan vodi svoje junake kroz ceo životni ciklus u devedesetak minuta dramske radnje, reditelj Ivan Vuković minimalističkim sredstvima stvara intimnu predstavu gde su glavni glumci, izuzetni u izrazu i specifične hemije između sebe, okruženi publikom, pa tako njihove emocije preplavljuju gledaoce, a svako se može prepoznati u nekom segmentu priče.

Predstava "Gospođica Julija" (foto: Zoran Škrbić)
Predstava „Gospođica Julija“ (foto: Zoran Škrbić)

Nije slučajno izabrana drama „Gospođica Julija“ za prezentaciju na međunarodnoj pozorišnoj platformi. Remek delo August Strindberga izabrano je zbog svoje bezvremenosti; u komadu se ne prelamaju samo muško-ženski odnosi, već i odnosi između različitih društvenih klasa. Reditelj Haris Pašović postavio je predstavu u savremenu Sloveniju, naturalistički donevši radnju komada.

Julija je ćerka slovenačkog mogula. Žan, njen sluga, dolazi iz Srbije, on je gastarbajter koji zarađuje za život na imanju njenog oca. Kristina, Žanova verenica i kuvarica na imanju, dolazi iz Bosne, dok još šest epizodnih likova predstavljaju ostatak radnika koji dolaze iz različitih delova takozvanog Zapadnog Balkana. Kao i u komadu, priča se dešava tokom ivanjskog slavlja gde alkohol, nesanica i zabava dovode do čina strasti između dva glavna lika, a na kraju i do njihovog gađenja.

Njihov odnos je na granici mentalne normalnosti, bliži nastranosti i perverziji, u kome se sudaraju ljubav i mržnja, neodoljiva seksualna privlačnost i psihička odvratnost, imajući u osnovi klasnu suprotnost.

Nesumnjiva aktuelnost ovog Strindbergovog dela očituje se u činjenici da je jaz između bogatih i siromašnih danas mnogo dublji nego u poslednjim decenijama devetnaestog veka. Neoliberalizam, poništavanje čoveka i ljudskosti u ime profita, izrodili su iracionalno ponižavanje eksploatisanih miliona, nedodirljivost mogula i otuđenost njima potčinjenih.

Oštrina u klasnim sukobima u savremenom svetu, nemogućnost mešanja onih „gore“ i onih „dole“, čine da nam problem u „Gospođici Juliji“ bude blizak. Ovaj koncept daje Pašoviću mogućnost da ukaže na ekonomsku nejednakost koja postoji između građana EU i „onih drugih“.

Naslovna uloga poverena je gošći iz Ljubljane, glumici Sari Dirnbek, istaknutoj slovenačkoj glumici mlađe generacije, dobroćudnog lika i bezazlenog držanja, koja svoju ulogu delimično igra na slovenačkom (s titlovanim prevodom), delimično na srpskom. Njen partner, Strahinja Blažić, ostvario je Žana kao mladog čoveka na radu u tuđini, ali potpuno sraslog s tom sredinom, sluge slomljene ličnosti, pokorne sili iznad sebe, u kojoj tinja san o ličnoj slobodi, o uspehu i moći, negde na drugom tlu, u izmaštanim okolnostima…

To dvojstvo, mušku supremaciju naspram ženske klasne povlašćenosti, Blažić gradi pouzdano, dramski upečatljivo, energično i – što je najvažnije – sa šarmom i lakoćom. Njih dvoje, uigrano, skladno, ostvaruju složenu i zanimljivu igru.

U ovom mladom ansamblu istakla se posebno Mina Pavlica kao Kristina, kuvarica vesele ćudi, spontanog gesta i pokreta, umiljata kad izražava nežnost prema Žanu i žustra, ogorčena kad raskida s tim svetom laži i greha. Ona je treći stub integralne Pašovićeve građevine.

Pašović ubacuje u priču šest likova, koji se kod Strindberga pojavljuju kao mladi maskirani ljudi na proslavi ivanjske noći, i kroz njih zapravo donosi Jugoslaviju u malom koja je u zavisnom položaju prema Sloveniji, članici Evropske unije, ekonomski dominantnom domicilu onih što traže uhlebljenje. (danubeogradu.rs)