Beogradska premijera najavljivanog i dugoočekivanog filma srpsko-američke koprodukcije „48 sati i 1 minut“ biće održana 21. marta 2024, u MTS dvorani.
Posle premijere ovo ostvarenje prikazivaće se u drugim beogradskim bioskopima kao i širom Srbije.
Film čiji je scenario poveren istaknutim glumcima naše scene posvećen je devojčici Tijani Jurić, čije je tragično stradanje pre tačno deset godina ostavilo duboki ožiljak u našem narodu i javnosti.
Cilj filma je da umetnost iskoristi kao sredstvo kako bi se podigla svest o nestaloj i otetoj deci.
Priča prati Aleksandru koja se vraća u svoju otadžbinu, dve decenije nakon rata, u želji da, u duhu srpske kulture, odgoji ćerku.
Porodična idila, međutim, biva uništena otmicom njene petogodišnje Lene, a izjava dežurnog policajca da se deca obično pojave do jutra, kao opravdanje za nepokretanje istrage dok ne prođe 48 sati nagoni Aleks da se sama uputi na ulice Beograda, u lavirint straha i nepoznatog.
Zbog dezorijentacije i nezanja jezika Aleks počinje da gubi nadu, sve dok se isečci iz novina i dečiji crtež misteriozno ne pojave na njenom kućnom pragu i postanu joj glavna smernica. Suprug, Stiven, ospori Aleksine sulude sumnje da su njihovi najbliži prijatelji zaslužni za Lenin nestanak i posavetuje je da popije već prepisane lekove, da ne bi došla u haotično stanje u kom je bila nakon očeve smrti. Aleks doživljava jos veće razočaranje kada na vratima ugleda policiju i doktorku Jelenu, koja navodi da pacijente sa kliničkom depresijom treba rano lečiti i hospitalizovati.
Zanemarujući Aleksin zahtev da pogledaju video snimak koji je pronašla kod prijateljice, gde Lena vrišti za pomoć, lekari je nasilno zatvaraju u psihijatrijsku bolnicu, gde je drogiraju do te mere da zaboravlja sve informacije koje je imala o potencijalnim otmičarima.
Uprkos naizgled nepremostivim preprekama, Aleks ne odustaje od verovanja da će pronaći svoju malu princezu, ali da li će njena trauma smanjiti broj kidnapovanja u Beogradu i imati jačinu da promeni ovaj nehumani zakon čekanja od 48 sati?
Po rečima autora filma ova priča obuhvata odlike srpskog naroda, kulture i tradicije, i priča je očima žene, majke koja je izgubila ćerku.
„Veoma smo bili inspirisani da kroz ovaj film otkrijemo srce i dušu ove otporne i nesalomive zemlje, da prikažemo snagu njenog naroda. Protagonistkinja Aleksandra je bačena u opasan svet, gde njeni najbliži umesto da joj pruže podršku, oni sumnjaju u njen zdrav razum. Međutim, Aleks zbog nade, te srpske otpornosti i uspomene na dečiji smeh, ni jednog momenta ne odustaje u potrazi za Lenom, koja je njen suncokret u polju uništenja.“