Da li znate…
… da je Milica Stojadinović Srpkinja bila prva srpska pesnikinja i ratna dopisnica, čuvena lepotica, čija je poezija ostavila utisak i na velikog Njegoša, a koju je Vuk Stefanović Karadžić zvao „moja kći iz Fruške“?!
… da je Poleksija Todorović, ćerka Matije Bana, bila prva žena koja je oslikala jedan ikonostas i zajedno, četkicu pod četkicu, radila portrete sa svojim suprugom Stevom – on figuru, a ona detalje?!
… da je Draga Ljočić bila prva žena doktor medicinskih nauka u Srbiji i četvrta u Evropi, prva žena upisana u beogradsku Veliku školu i prva žena koja je upisala fakultet u vreme kada su oni bili otvoreni samo za muškarce, a da je zbog zahteva da treba da ima istu platu, zauvek izgubila državnu službu?!
… da je Beta Vukanović bila jedna od naših prvih karikaturistkinja, koja je sa suprugom Ristom pokrenula prvu slikarsku školu, a u Srbiju donela duh evropskog slikarstva i da je punih 75 godina drugovala sa četkicom, te ima status naše najdugovečnije i najplodnije umetnice?!
… da je Milena Pavlović Barili izlagala rame uz rame sa Fridom Kalo i svojom umetnošću pokorila svet, dok je u svojoj zemlji bezuspešno tražila posao profesorke likovnog?!
… da je čuvena Isidora Sekulić bila prva žena akademik u Srbiji, govorila šest svetskih jezika, a koja je usled neopravdane kritike spalila započeto delo, koje je do dan-danas ostalo pod velom tajne?!
… da je za raskoš i lepotu našeg glavnog grada bila zadužena Jelisaveta Načić, koja je kreirala zdanja upisana u večnost; da je ona žena koja stoji iza raskošnog zdanja Crkve Aleksandra Nevskog, Osnovne škole „Kralj Petar Prvi“ i kultnog stepeništa koje nas uvodi u magiju Kalemegdanskog parka; da je zbog bitke za oslobođenje svih zarobljenih Srba posle Balkanskih ratova, proterana je u logor Nežider, u kome je upoznala i svoju najveću ljubav i u logoru rodila kćer; da je njena želja za obrazovanjem bila je toliko jaka da je za nju potrošila sav svoj miraz?!
… da je zaboravljena srpska slikarka Vidosava Kovačević, čija je stvaralačka nit prekinuta sa samo 24 godine, za osam godina stvaralačkog rada prešla put od realizma do impresionizma i ekspresizma, ostavivši zaostavštinu koju mnogi umetnici ne ostvare za decenije rada (i da ju je jedan princ, ipak, spasao od zaborava – bio je to gospodin, diplomata, vrsni ljubitelj umetnosti i kolekcionar Pavle Beljanski)?
… da je Desanka Maksimović negodovala kada je čula da joj se podiže spomenik u svom rodnom gradu, pa su morali da joj objasne kako je ustvari posvećen poeziji, a samo ima njen lik?!
(danubeogradu.rs / iz serijala „Beograd za početnike“ Smiljane Popov)