U četvrtak. 5. juna 2025. od 11.00, na Trgu Nadežda Petrović u Čačku biće otvorena instalacija „if walls could tell“ nemačkog konceptualnog umetnika Miše Kubala.
Ova instalacija deo je istoimenog projekta koji propituje ulogu umetničkih institucija u savremenom društvu, njihovu otvorenost prema različitim društvenim grupama, te mogućnosti za participativno uključivanje građana u procese umetničke produkcije.
U raznim gradovima jugoistočne Evrope zidovi su postavljeni u javne prostore – kao simbolični muzejski ili galeriijski zidovi, ali dostupni i otvoreni svima. Poput filtera, oni prikupljaju tragove kulturnih i urbanih izraza iz svakodnevnog života. Kada ih obeleže prostor i ljudi, zidovi se vraćaju u institucionalni kontekst – čuvajući te tragove ili nudeći prostor za nova ispisivanja. Umetnik deluje kao katalizator, a građani postaju saradnici, koautori i aktivni nositelji sadržaja.
Projekat postavlja pitanje šta se događa kada publika, umetnici i lokalna zajednica dobiju slobodu izražavanja u javnom prostoru, što nije uobičajeno za muzeje i galerije.
Tokom trajanja projekta u Čačku, na Trgu Nadežda Petrović biće postavljena tri bela zida. Građanke i građani su pozvani da na njima ostave svoj trag – reč, crtež, boju ili misao – koristeći razne materijale i tehnike. Rezultat je kolektivno umetničko delo koje ne nastaje iza zatvorenih vrata institucije, već u živom javnom prostoru – kao komunikacija između publike, umetnika i zajednice.
Dva dana kasnije, u subotu 7. juna u 17 časova, u Umetničkoj galeriji „Nadežda Petrović“ u Čačku biće održana panel diskusija na temu „Umetnost u javnom prostoru – dokumenti destrukcije“, u kojoj će učestvovati Mariela Cvetić, umetnica i teoretičarka umetnosti, profesorka Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu; Jasmina Čubrilo, istoričarka umetnosti, profesorka Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu; Bojan Đorđev, pozorišni reditelj; i Predrag Živković, kustos Umetničke galerije „Nadežda Petrović“, Čačak. Panel će moderirati kustos projekta Zoran Erić, iz Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu.
U društvima sa izraženim tenzijama i polarizacijom na mnogim nivoima, umetnost u javnom prostoru često može postati meta agresije i uništavanja. To se već dogodilo sa nekoliko umetničkih projekata predstavljenih u Čačku, koji su bili oštećeni i vandalizovani. Ključno pitanje koje se ovde postavlja je: da li umetnost u javnom prostoru predstavlja lakmus papir za otkrivanje bolnih tačaka u društvu? Da li su umetničke institucije zaista „oaze“ u kojima je umetnost „zaštićena“ od takvih izraza i ogorčenja?
Miša Kubal radi kao konceptualni umetnik od 1977. s fokusom na problem svetla u umetnosti. Njegovi radovi preispituju društveno-kulturne strukture putem arhitektonskih intervencija i performativnih činova u javnom prostoru. U njegovim participativnim projektima stapaju se javni i privatni prostor i nudi platforma za otvorenu i direktnu komunikaciju između publike, i umetnika. Profesor je umetnosti u javnom prostoru na Akademiji za medijsku umetnost u Kelnu, a 2016. godine dobio je Nemačku nagradu za umetnost svetla.
Projekat if walls could tell je do sada realizovan u Sarajevu, Bukureštu, Skoplju, Kišinjevu, Ljubljani, i Kraljevici, a završna etapa, održaće se u Weltkunstzimmer-u u Diseldorfu, gde će biti organizovana završna panel diskusija s predstavnicima svih partnerskih institucija.
Partneri na projektu su: Ars Aevi – Muzej savremene umetnosti (Sarajevo), Nacionalni muzej rumunskog seljaka (Bukurešt), Muzej savremene umetnosti – Skoplje, RIZOM [ K ] – Dvorac Frankopan (Kraljevica), Umetnička galerija „Nadežda Petrović“ (Čačak), Centar za savremenu umetnost [KSA:K] i Galerija „Plai“ (Kišinjev), MGML – Galerija Vžigalica (Ljubljana), i WELTKUNSTZIMMER (Diseldorf).
Projekat je organizovan u saradnji sa mrežom Goethe-Instituta u svim zemljama partnerskih institucija i uz podršku Kunststiftung NRW i Bundeszentrale für politische Bildung. (KomunikArt)
Dan u Beogradu osnovan je 2011. godine i jedan je od najčitanijih lokalnih portala u Srbiji. Osnivač i glavni urednik je Nenad Mandić – Ah Neša.
