U izdanju Kreativnog centra objavljene su Logičke zavrzlame za predškolce – još jedna izuzetno zanimljiva knjiga iskusnih i višestruko nagrađivanih autora Branke Dejić i Mirka Dejića.
Ovo izdanje je dragocen alat za roditelje i vaspitače koji žele da kod dece u uzrastu od pet do sedam godina podstaknu radoznalost, kreativnost i ljubav prema razmišljanju.
Dete će uz ovu knjigu i rešavanje logičkih zavrzlama jačati samopouzdanje, produbiće znatiželju i naučiće da razume uzročno-posledične odnose. Na taj način izgradiće temelje za uspešno školovanje i razumevanje sveta koji ga okružuje.
Sposobnost logičkog mišljenja smatra se univerzalnom ljudskom osobinom. Dokazano je da se deca rađaju sa sklonošću ka tome da misle matematički i logički. Već oko četvrte godine dete počinje da se interesuje za uzročnoposledične odnose i počinje da postavlja pitanje: Zašto?
Istraživanja pokazuju da deca kod koje je razvijano logičko mišljenje brže razumeju problem i da su sposobna da prate uzrok i posledicu problema. Ova deca su radoznalija od vršnjaka, koriste se strategijom pokušaja i greške, u igrama su konstruktivna i vole da istražuju kako bi zadovoljila svoju radoznalost, a takođe često postavljaju pitanja o raznim pojavama i zahtevaju logično objašnjenje svakog odgovora.
Kako na pojmu uzročnosti počiva sve znanje što ga dete stiče pre i za vreme školovanja, važno je već od najranijih dana koristiti sredstva kojima će se ono osposobljavati da ispravno misli. Tu veštinu možemo poboljšati i stimulisati odgovarajućim logičkim i matematičkim zadacima.
U knjizi Logičke zavrzlame za predškolce nalazi se 120 zadataka koji su tako koncipirani da se od dece traži da nešto upoređuju, da prepoznaju različitosti među objektima, apstrahuju ono što je zajedničko, da analiziraju, klasifikuju, uopštavaju, prave nizove ili razvrstavaju nešto po nekom kriterijumu, prave sintezu, uočavaju uzročnoposledične odnose i izvode zaključke. Sve navedeno predstavlja komponente logičkog mišljenja, koje se na ovaj način razvija. Bez ovladavanja tim operacijama detetov um i njegove mentalne aktivnosti neće biti oblikovani na odgovarajući način, što može rezultirati težim uklapanjem u nastavni proces kada dete pođe u školu.
Logički zadaci ne moraju da se rade onim redosledom kojim su dati u knjizi.
„Dobar način podsticanja razvoja logičkog mišljenja kod dece jeste da rešavanje zadataka povezujete s drugim aktivnostima kojima se zajedno bavite. Na primer, dok putujete kolima, uz razgovor i zabavu, rešite i neke logičke zadatke. Dok ste u kuhinji, postavite detetu zadatak i podstaknite ga da ga reši – recite da će sudove prati onaj koji ne uspe u tome; ili, ako detetu čitate pred spavanje, pre nego što počnete sa čitanjem, rešite s njim neki logički zadatak. Na taj način dete će steći ljubav prema rešavanju problema i sposobnost logičkog mišljenja“, neki su od saveta autora knjige odraslima koji rade s decom.
Na kraju knjige nalazi se diploma za uspešno (raz)rešavanje logičkih zavrzlama, ali i za uložen trud jer, bez obzira na uspeh, svako dete koje je radilo zadatke zaslužuje da bude nagrađeno. Tako će znati da je uradilo nešto korisno, što se vrednuje i nagrađuje.
Autori Branka Dejić i Mirko Dejić daju u knjizi nekoliko vrlo korisnih saveta odraslima:
„Pri rešavanju zadataka budite strpljivi s decom. Pročitajte detetu zadatak, proverite da li razume tekst, da li shvata šta se u zadatku traži i uočava li podatke na kojima će temeljiti rešenje. Važno je da razume smisao zahteva i da mu je jasna svaka reč u tekstu. Ne odgovarajte odmah na njegova pitanja, pustite ga da razmisli i nađe odgovore. Dovoljno će biti malo usmeravanje, bez davanja bilo kakvih ideja. Možete detetu ukazati na to gde greši, pa da ono sâmo pokuša da ispravi greške. Ohrabrite ga ako je na dobrom putu ili mu razjasnite termine i zahteve ukoliko mu nisu jasni.
Razmislite o tome zašto deca negde ne uspevaju – možda su im potrebne dodatne informacije. Ako neki zadatak, i pored uloženog truda, ne uspeju da reše, ostavite ga za kasnije, a odaberite lakši. Jedan od najboljih načina da se kod dece razvije logičko i matematičko rezonovanje jeste da ih podstaknete da govore o onome što rade. Ukoliko to budu činila, verovatno će početi da objašnjavaju, da opravdavaju svoje mišljenje i da vas u njega ubeđuju, što su ključne veštine rezonovanja.
Ovo će značajno povećati njihovo samopouzdanje i poboljšaće postignuća u matematici. Ne radite ništa protiv detetove volje jer ćete postići suprotan efekat od željenog. Ako dete ne želi da rešava zadatke, ne prisiljavajte ga. Ukoliko ga budete prisiljavali, ono će izgubiti interesovanje za rad. Neka dete nekoliko puta nedeljno radi petnaest do dvadeset minuta i to će biti dovoljno. Deca vole da rešavaju zanimljive i neobične zadatke. Videćete – uspeh će ih ohrabriti!“
Dan u Beogradu osnovan je 2011. godine i jedan je od najčitanijih lokalnih portala u Srbiji. Osnivač i glavni urednik je Nenad Mandić – Ah Neša.
