U samom srcu Beograda, na prostoru gde su nekada Beograđani šetali, odmarali i vodili decu u park, stajalo je šatorsko naselje Ćacilend.
Nekoliko desetina šatora, ograde, šatori i transparenti zauzeli su deo Pionirskog parka i Trga Nikole Pašića – prostora koji bi trebalo da pripada svim građanima. Umesto toga, pretvoren je u poligon političke demonstracije moći.
Kako je sve počelo – priča koja se brzo izmakla kontroli
Ćacilend je nastao 6. marta 2025. kao, navodno, „studentski kamp“, pokušaj da se prikaže protivteža protestima koji su tada potresali univerzitete. Međutim, vrlo brzo je postalo jasno da kamp nema ni stvaran studentski karakter, a ni unutrašnju logiku osim stalne političke prisutnosti na mestu koje simbolički najviše znači.
Zvanično prijavljen skup, pa kamp „studenata koji žele da uče“ (Studenti 2.0), najpre je prijavio student medicine Miloš Pavlović. To „kampovanje“ je do 12. aprila bilo samo u okviru parka. Kamp je bio ograđen prvo metalnim ogradama, a potom i traktorima.
Šatori su se širili, ograda je postajala sve veća, a poruka sve manje jasna. Od naprednjačkog skupa „Pokret za narod i državu“, to ruglo se proširilo i na kolovoz, blokirana je jedna od najprometnijih saobraćajnica u Beogradu.
Ćacilend je, pre svega, izgledao kao fizička prepreka gradu i slobodnoj državi, a nije izgledao kao bilo kakav oblik političkog dijaloga.
Uzurpacija javnog prostora
Najveći problem nije ni u poruci, ni u simbolici – već u brutalnom zauzimanju jednog od retkih zelenih delova centra Beograda. Umesto otvorenog, pristupačnog parka, građani su dobili:
- blokirane staze,
- uništenu travu i žbunje,
- gomile razbacanog materijala i uništen park,
- stalni vizuelni haos u prostoru koji bi trebalo da bude uređen i kultivisan.
Mnogi prolaznici počeli su da izbegavaju i zonu oko kampa jer jednostavno više ne prepoznaju svoj grad.
Nejasni učesnici – jasne posledice
Ko tačno boravi u kampu, a ko ga organizuje, nije do kraja transparentno istaknuto. Ono što jeste jasno je da kamp nije bio privremen, nije bio simboličan i nije bio nenametljiv. Prijavljen je „na neodređeno vreme“, što u praksi znači – zauzeo je park možda i zauvek, dokle god to „nekom“ odgovara. Zna se dobro kome to odgovara.
Ćacilend je i potpuno dokrajčio poverenje u institucije: ako se jedan deo grada može pretvoriti u ilegalno naselje, bez jasnih procedura i rokova, šta onda sprečava da se sutra nešto slično desi na nekom drugom mestu?!
I dok Ćacilend uporno ostaje na mestu, sve veći broj građana zahteva samo jedno: da im se park vrati. Ovo nije pitanje političkih simpatija, već čistog urbanog zdravog razuma. Beogradu nedostaje zelenih površina, a posebno u centru, gde je svaki kvadrat travnjaka dragocen. Umesto toga, Pionirski park se pretvorio u politički kamp koji je iz dana u dan sve manje mesto okupljanja, a sve više argument u nečijoj političkoj računici.
Tokom oktobra i novembra 2025. „granice“ Ćacilenda ojačane su betonskim ogradama koje su premazane tovatnom mašću, a postavljena je i „prijavnica“ u kojoj su bili čuvari.
Ćacilend je simbol stanja duha u kojem se Beograd našao: improvizacija, privremenost koja traje predugo, odsustvo dijaloga, i svest da se javni prostor može zauzeti bez obzira na volju građana.
Kada Ćacilenda više ne bude zauvek, šteta koju je ostavio – i po park, i po odnos Beograđana prema sopstvenom gradu – ostaće mnogo duže. Najtužnije je što je uzurpator vlasti izgovorio da je Ćacilend „simbol slobode i otpora… simbol postojanja Srbije“.
Krajem 2025. godine, 29. decembra, Ćacilend je uklonjen sa kolovoza i ispred zgrade Narodne skupštine i postavljen je praznični vašar. Da li će šatori Ćacilenda biti vraćeni posle Božića, ostaje da se vidi. Za sada, šatori su i dalje (p)ostavljeni u delu Pionirskog parka a po društvenim mrežama se navodi da će biti sve uklonjeno do kraja januara 2026.
Ćacilend – info
• Vreme: Od 6. marta 2025. do 29. decembra 2025. (uklonjen deo na kolovozu, ostao deo šatora u Pionirskom parku)
• Mesto: Pionirski park i deo između zgrade Narodne skupštine Srbije, zgrade Predsedništva, kao i Uprave grada Beograda.
• Veličina: oko 3,6 hektara površine.
• Naziv: Naziv Ćacilend potiče sa društvenih mreža – pogrdna reč je izvedena od reči „ćaci“ (pogrešno napisana umesto „đaci“), koja se prvobitno koristila kao pogrdni termin za one koji su protiv protesta studenata u blokadi. Odatle je nastao naziv „naselja za ćacije“.
• „Stanovnici“: uglavnom plaćenici, osuđeni kriminalci i drugi – vidi link na sajtu Krika: Ćaciji – čuvari partije.
Dan u Beogradu osnovan je 2011. godine i jedan je od najčitanijih lokalnih portala u Srbiji. Osnivač i glavni urednik je Nenad Mandić – Ah Neša.
