Kada zubar prvi put pomene implant, većina pacijenata odmah pomisli na cenu procedure. I to je razumljivo, implantologija nije jeftina.
Ali, postoji jedan trošak koji retko ko uzme u obzir, a koji može biti znatno veći od same ugradnje. To je cena čekanja.
Odlaganje odluke o implantatu nije neutralna opcija. Nije isto što i „još nisam spreman“ ili „videću posle.“ U biološkom smislu, svaki mesec bez zuba ili bez adekvatne zamene nosi konkretne posledice, i to merljive.
Šta se dešava sa kostima kada zub nedostaje
Kost vilice postoji zbog zuba. Kada zub nestane, kost koja ga je okruživala više nema svoju funkciju i telo počinje da je polako apsorbuje. Ovaj proces počinje brzo, obično već u prvim mesecima, i ne zaustavlja se sam od sebe.
U prvoj godini može se izgubiti i do 25% koštane mase na tom mestu. U narednim godinama taj procenat nastavlja da raste. Ono što je isprva bila jednostavna ugradnja implanta postaje kompleksna procedura koja zahteva prethodno nadoknađivanje kosti, takozvanu augmentaciju ili koštanu presadnju.
Ovo nije teorija. Ovo je razlog zašto ortodonti i implantolozi uvek naglašavaju da vreme igra ulogu.
Šta augmentacija kosti znači u praksi
Ako je koštane mase dovoljno, procedura ugradnje implanta je relativno predvidiva, jasno definisana i ne traje večno. Ali kada je kost apsorbovana, situacija se menja.
Augmentacija podrazumeva poseban zahvat kojim se kost nadoknadjuje pre ugradnje implanta ili istovremeno sa njom. To znači više sedenja kod stomatologa, duži period oporavka, a u nekim slučajevima i nekoliko meseci između zahvata pre nego što implantat uopšte može biti postavljen.
Sve to košta, i to ne malo. Augmentacija kosti može uvećati ukupne troškove lečenja za 30 do 60 procenata, zavisno od obima zahvata. Dakle, odlaganje implanta godinu-dve ne znači da ste „sačuvali novac“, znači da ste sebi stvorili skuplji i složeniji put do istog cilja.
Efekat na susedne zube
Prazan prostor u vilici nije samo estetski problem. Zubi su po prirodi skloni da se pomeraju. Kada nestane jedan, susedni zubi počinju polako da se naginjaju prema praznom mestu. Zub koji je nasuprot, bez kontakta, počinje da se pomera u drugom smeru, prema gore ili dole.
Ovo pomeranje može dovesti do problema sa zagrižajem, preopterećivanja pojedinih zuba, habanja i, u kasnijim fazama, do potrebe za ortodontskim zahvatom pre nego što se implantat uopšte može postaviti.
Dakle, jedan nedostajući zub može pokrenuti lanac promena koji zahteva lečenje više od jednog zuba.
Trošak koji se ne vidi na računu
Osim finansijskog troška, postoji i svakodnevni funkcionalni trošak koji se teško kvantifikuje ali se dobro oseća.
Pacijenti koji dugo nemaju zub ili nose privremeno rešenje često prilagodjavaju način žvakanja, počinju da koriste jednu stranu vilice više od druge, izbegavaju tvrdu hranu i menjaju navike. Ovo opterećenje na zdravim zubima i zglobovima vilice nije bezazleno na duge staze.
Uz to, studije pokazuju da stanje usta direktno utiče na samopouzdanje i socijalnu komfornost, naročito kod pacijenata kojima fali vidljivi prednji zub. Ovo se teško stavlja u kontekst troška, ali je svakako deo ukupne slike.
Privremena rešenja kao trajno odlaganje
Mnogi pacijenti biraju zubnu protezu ili privremeni most kao „međurešenje“, sa namerom da „kasnije“ urade implantat. Ovo je razumljiv izbor, ali važno je znati da privremena rešenja ne zaustavljaju resorpciju kosti. Mobilna proteza, na primer, čak može ubrzati gubitak kosti ako nije precizno izrađena i nošena pravilno.
Svake godine sa privremenim rešenjem je i godina bez stimulacije kosti koja bi implantat pružao, jer implantat, kao i prirodni koren zuba, prenosi sile žvakanja direktno na kost i time je održava.
Kada je pravo vreme
Idealno vreme za ugradnju implanta, ako su zdravstveni uslovi ispunjeni, jeste što ranije posle gubitka zuba. Ovo nije marketinška poruka, već preporuka koja proizilazi iz načina na koji kost funkcioniše.
Naravno, postoje situacije kada je potrebno sačekati, nakon ekstrakcije sa infekcijom, kod pacijenata koji primaju određene terapije, ili kada opšte zdravstveno stanje zahteva prethodnu stabilizaciju. O tome uvek odlučuje lekar na osnovu celokupnog pregleda, uključujući 3D snimak koji precizno pokazuje stanje kosti i okolnih struktura.
Ali, ako nema medicinskog razloga za odlaganje, ekonomija odluke je jasna. Što pre, to bolje, jednostavnije i finansijski pristupačnije.
Šta tražiti od implantologa
Nije svaki implantat isti i nije svaki implantolog isti. Kada birate gde ćete uraditi ovu proceduru, vredi obratiti pažnju na nekoliko stvari.
Pre svega, koji sistem implantata se koristi. Postoje značajne razlike u kvalitetu izmedju premium sistema koji imaju decenije istraživanja iza sebe i jeftinijih alternativa. Dugotrajnost implanta direktno zavisi od materijala i preciznosti izrade.
Zatim, da li ordinacija radi 3D snimanje pre procedure. CBCT snimak nije luksuz, on je standard koji omogućava precizno planiranje i sprečava iznenadjena situacije tokom zahvata.
I na kraju, iskustvo. Implantologija je oblast u kojoj staž i broj izvedenih procedura direktno utiče na rezultat. Pitajte koliko implantata je postavljeno, koliko dugo se radi sa određenim sistemom, kakva je stopa uspešnosti.
Ako tražite ozbiljnu ordinaciju u Beogradu, na sajtu Dr Popović možete pronaći detaljne informacije o implantološkim procedurama, sistemu koji koriste i pristupu koji praktikuju, uključujući sve što je potrebno da donesete informisanu odluku.
Dan u Beogradu osnovan je 2011. godine i jedan je od najčitanijih lokalnih portala u Srbiji. Osnivač i glavni urednik je Nenad Mandić – Ah Neša.
