Više od 200 univerziteta iz 34 zemlje učestvovalo je u 21. izdanju međunarodnog takmičenja Architecture Student Contest, jednom od najznačajnijih studentskih takmičenja u oblasti arhitekture.
Ono je okupilo oko 250 studenata iz celog sveta, sa zajedničkim zadatkom da osmisle inovativna rešenja za transformaciju značajnog dela beogradskog priobalja Save i da ponude nove modele održivog urbanog života.
Projekte je ocenjivao stručni žiri sastavljen od istaknutih profesionalaca iz oblasti arhitekture i dizajna: Jugoslav Janjić, generalni direktor i suvlasnik kompanije Dizajnarhitektura, dr Bojana (Stanković) Zeković, docent na Arhitektonskom fakultetu UB, Departman za arhitektonske tehnologije, i dr Nebojša Antešević, arhitekta i scenograf. Njihov zadatak bio je da prepoznaju projekte koji na najbolji način spajaju inovativnost, održivost, funkcionalnost i arhitektonski kvalitet.
Jugoslava Janjića, generalnog direktora i suvlasnika biroa Dizajnarhitektura, upitali smo da li kao arhitekta i vlasnik smatra da su iskustva sa studentskih takmičenja značajna za kasniji profesionalni razvoj u poslu?
„Za profesionalni razvoj svakog arhitekte je od izuzetnog značaja učešće na arhitektonskim konkursima. Veoma je bitno da rad konkursne komisije bude nepristrasan, tj. po ustanovljenim kriterijumima. Nedovoljna kompetencija članova komisije ili protekcionizam može da bude destimulišući faktor.“
Na pitanje koje su osobine kandidata bile posebno vidljive, Janjić ističe da mu se dopao način razmišljanja mladih kolega koji su u svoje projekte uneli elemente višeslojnog kreativnog postupka:
„Urbanističko-arhitektonska postavka, osećaj za meru i okruženje, rafinirana poetika prostora sa elementima simbolike.“
Govoreći o značaju takmičenja poput Architecture Student Contest za razvoj mladih arhitekata, smatra da ona predstavljaju važan korak u profesionalnom sazrevanju.
„Kao što sam prethodno istakao, arhitektura je ‘vazduh koji udiše’ svaki mladi, talentovani arhitekta. Rano učešće na konkursima je presudno za formiranje ‘arhitektonskog’ načina razmišljanja.“
Govoreći o tome šta razlikuje dobar od izuzetnog projekta i da li je upravo to bio njegov kriterijum prilikom ocenjivanja, Janjić kaže:
„U postkonkursnim razgovorima sa kolegama učesnicima konkursa sam prepoznao dve grupe radova.
- A) Likovni način razmišljanja u kojem se prepoznaje potreba za kreiranjem atraktivnih likovnih efekata koji prate određene trendove u samom dizajnu i geometriji. Nesumnjivo je da se radi o talentovanim kolegama.
- B) Kontekstualni pristup u odnosu na konkretno okruženje i ‘duh lokacije’, uz poštovanje ‘prirode funkcije i tipologije specifičnih celina’.
Među tim radovima su i radovi koji su u sve navedeno uspeli da unesu elemente simbolike: prelaz preko vode, odnos formi i funkcija koje komuniciraju među sobom na veoma rafiniran način sa elementima čovekomernosti.“
Budući da je autor brojnih objekata koji su obeležili savremenu arhitekturu Beograda, upitan je i koje idejno rešenje sa ovogodišnjeg takmičenja Saint-Gobain Architecture Student Contest, po njegovom mišljenju, najbolje odgovara duhu grada i zaslužuje da bude realizovano na prostoru Bežanijskog zimovnika:
„Hvala Vam na lepim rečima! Rad komisije je bio veoma transparentan i diskusija je bila izuzetno kolegijalna. Pored toga, svako od članova je imao svoje lične afinitete – element subjektivnosti je prirodan i očekivan. Ja bih izdvojio konkursne radove timova iz Estonije i Portugala, po njihovom rafiniranom odnosu prema okruženju“, ističe Janjić.
Govoreći o značaju međunarodnog takmičenja Architecture Student Contest i o ulozi ovakvih takmičenja u obrazovanju budućih arhitekata, dr Bojana (Stanković) Zeković, docent na Arhitektonskom fakultetu UB, Departman za arhitektonske tehnologije, ističe da je iskustvo učešća na konkursima neprocenjivo, kako za studente tako i za profesionalne arhitekte.
„Specifičnost ovog konkursa je sâm zadatak, koji je izuzetno kompleksan i uglavnom zahteva mentorsko vođenje studentskog tima (ili, ređe, pojedinaca) koji se odluče da učestvuju na konkursu. Neretko je zadatak konkursa postavljen kao semestralni zadatak u okviru studija na fakultetima, gde mentor ili mentorski tim razrađuje temu zajedno sa grupom studenata, i formira nekoliko rešenja od kojih se dalje selektuje najbolje za internacionalni nivo. Pošto je svake godine zadatak konkursa lokalno specifičan i temeljno pripremljen, to za studente predstavlja vredno iskustvo formiranja projektantskog odgovora na jasno definisane uslove, uz zahtevan veoma visok nivo razrade. Takođe, učešće na međunarodnim studentskim konkursima naročito je značajno zbog sagledavanja sopstvenih veština i pristupa u internacionalnom kontekstu, kako na ličnom nivou (student, mentor), tako i na nivou sagledavanja kvaliteta obrazovanja arhitekata.“
Objašnjavajući koje veštine studenti razvijaju kroz rad na ovakvim projektima, docentkinja Arhitektonskog fakulteta navodi da ovako složeni zadaci podrazumevaju primenu znanja koja često prevazilaze nivo redovnih studentskih obaveza.
„Rad na ovako kompleksnom i zahtevnom zadatku zahteva primenu i razvoj velikog seta veština, koje u određenoj meri i prevazilaze nivo studentskih znanja. Tu pre svega mislim na traženi nivo razrade, koji ide sve do proračuna i simulacija energetskih i ekoloških performansi, analize varijantnih rešenja i detaljne razrade tehničkih detalja. Najbolja rešenja odlikuje visok nivo zrelosti u pristupu zadatku, koji zahteva sagledavanje i razumevanje novog, najčešće nepoznatog konteksta i njegovih specifičnosti, zadatog arhitektonskog programa, odnosa prema zatečenim strukturama i odnosa postojećeg i novoplaniranog na lokaciji“, objašnjava Zeković.
Na pitanje da li današnji studenti pokazuju veću svest o održivosti i društvenoj odgovornosti nego ranije, dr Zeković smatra da je njihov izbor da učestvuju upravo na ovom konkursu najbolji pokazatelj takvog opredeljenja.
„Sama činjenica da su odabrali da rade ovaj konkurs govori o njihovom opredeljenju da grade održiviju i zdraviju sredinu, kroz pristup arhitekturi koji počiva na principima ekološke i društvene odgovornosti. Integracija ovih principa i njihovo prevođenje u arhitektonski koncept i program je ono što razlikuje svaki rad, i naravno stepen uspešnosti u tome. Ali polazište je nedvosmisleno jasno opredeljeno.“
Govoreći o kriterijumima kojima se vodila kao član međunarodnog žirija, ističe da je ovogodišnji konkurs pred autore postavio nekoliko ključnih izazova vezanih za razvoj lokacije na ulazu u Bežanijski zimovnik.
„Ovogodišnji zadatak postavio je nekoliko jasnih pitanja u vezi sa razvojem zadate lokacije ulaza u Bežanijski zimovnik, na samoj obali Save, u kontekstu razvoja zapuštenih industrijskih lokacija u neposrednom prirodnom okruženju. To su pitanja odnosa između potrebe za izgradnjom, ali i istovremeno očuvanjem, regeneracijom i razvojem prirodnih resursa (obala, vodenih površina, zelene infrastrukture, zaštićenih vrsta), zatim odnosa prema zatečenim aktivnostima i strukturama na lokaciji i njihovom integracijom u novoplanirane sadržaje (postojeći Akademski jedriličarski klub kao i industrijsko nasleđe), pitanje samog načina građenja i uređivanja zona uz obalu reka, kao i pitanje karaktera objekata budućih sportskih sadržaja i njihove integracije sa javnim prostorima. Najbolji radovi su prepoznali sve ove teme i sa pravom merom odgovorili na njih.“
Osvrnuvši se na organizaciju međunarodnog finala u Beogradu, kao član žirija, dr Zeković ocenjuje da je srpska prestonica u potpunosti opravdala ulogu domaćina.
„Apsolutno! Organizacija samog takmičenja bila je na zavidnom nivou. Sve čestitke celom timu, lokalnom i međunarodnom, koji je sa toliko pažnje prema svim detaljima i punom podrškom svim učesnicima uspeo da okupi rekordan broj zemalja učesnica i studentskih timova! Sigurna sam da će tri sjajna dana takmičenja u Beogradu svim učesnicima ostati u divnom sećanju i podstaći ih da ponovo dođu u Beograd“, ponosno završava dr Zeković.
Govoreći o značaju međunarodnih arhitektonskih takmičenja za afirmaciju mladih autora, arhitekta, scenograf i kustos Salona arhitekture dr Nebojša Antešević ističe da svako predstavljanje arhitektonskih ideja, vizija i postignuća, bilo kroz opšte arhitektonske ili studentske konkurse, salone arhitekture ili tematske izložbe, doprinosi razvoju arhitektonske kulture, ali i profesionalnoj afirmaciji mladih stvaralaca.
„Takvi događaji su prilika da pokažu svoj rad i dobiju povratne reakcije. Posebna vrednost međunarodnih studentskih konkursa ogleda se u tome što mladim autorima omogućavaju da svoje ideje sagledaju u međunarodnom kontekstu, uporede ih sa vršnjacima iz različitih sredina i steknu iskustvo koje često predstavlja važan podsticaj za njihov dalji profesionalni razvoj.“
Osvrćući se na ovogodišnju temu Salona arhitekture „Pokrenuti prostor“, Antešević ocenjuje da su brojni studentski radovi bili u skladu sa idejom da arhitektura treba aktivno da odgovori na savremene izazove.
„Tema ovogodišnjeg Salona ukazala je na to da arhitekturom treba da se deluje i da arhitektura treba da pruži odgovore i pronađe rešenja za različite situacije i odnose u prostoru, što se može primetiti i kod većine studentskih radova na konkursu Saint-Gobain, kroz koje su autori pokušali da daju što bolje odgovore na određeni program, ali i samu lokaciju i širi kontekst Beograda. Iako je gotovo svim timovima lokacija bila nepoznata, kao i beogradski urbanistički kontekst, istraživanjem i analizama dolazili su do vrlo zanimljivih rešenja koja su se bazirala na viziji kako taj prostor i neposredno okruženje može da oblikuje i živi u budućnosti.“
Kao član žirija koji je ocenjivao projekte studenata iz 34 zemlje, kaže da se u mnogim radovima jasno prepoznaje uticaj sredine iz koje autori dolaze.
„Da, svakako, i to je posebna vrednost međunarodnih arhitektonskih takmičenja. Učesnici neminovno prate zadati program, parametre i urbanističke uslove, opšte karakteristike mesta, istorijske ili ambijentalne vrednosti, ali donose i aspekte svoje sredine, odnosno svog kulturnog prostora. Upravo u tim razlikama ogleda se bogatstvo konkursa, jer isti projektni zadatak dobija različita tumačenja, oblikovana lokalnim iskustvima, obrazovnim pristupima i načinima razmišljanja o arhitekturi, što doprinosi kvalitetnijem stručnom dijalogu i razmeni ideja.“
Govoreći o tome mogu li studentski projekti da nagoveste buduće pravce razvoja arhitekture i urbanizma, Antešević smatra da upravo ovakvi konkursi često predstavljaju prostor za ispitivanje novih ideja koje kasnije nalaze primenu u praksi.
„Da, i te kako, pogotovo što svi radovi imaju vrlo detaljnu razradu. U mnogim zemljama ishodi ovih konkursa zainteresuju lokalne samouprave koje u nagrađenim projektima zaista prepoznaju realističan pogled na transformisane prostore i objekte. Istovremeno, studentski projekti često predstavljaju svojevrstan laboratorijski prostor za ispitivanje novih pristupa održivosti, adaptivnoj prenameni, cirkularnoj ekonomiji i unapređenju kvaliteta života, zbog čega mogu da nagoveste pravce u kojima će se arhitektonska praksa razvijati u narednim godinama.“
Ocenjujući projekte koje je imao priliku da vidi kao član međunarodnog žirija, ističe da su oni još jednom pokazali da arhitektura podjednako obuhvata funkcionalnu, kulturnu, društvenu i estetsku dimenziju.
„Iako su to opšta mesta i fundamentalna očekivanja arhitekture, radovi koje smo žirirali donose pregršt tehnoloških, socioloških i estetskih spojeva koji arhitekturu zapravo čine arhitekturom, a tu svakako neizostavno pripada i urbanizam, odnosno kultura građenja grada. Posebno je ohrabrujuće što mlađe generacije (budućih) arhitekata ne posmatraju održivost isključivo kao tehnički ili energetski zahtev, već kao priliku da kroz arhitekturu unaprede kvalitet života, društvene odnose i identitet prostora, potvrđujući da dobra arhitektura istovremeno odgovara na funkcionalne, kulturne i estetske potrebe zajednice.“
Kad je reč o ulozi ovakvih međunarodnih konkursa u oblikovanju budućih gradskih celina, Antešević naglašava da oni predstavljaju mnogo više od studentskog takmičenja.
„Ona svakako imaju širok potencijal da budu jedan od mogućih oslonaca u procesu promišljanja razvoja gradova i urbanih delova i njih bi kao takve trebalo da koriste i iskoriste lokalne samouprave u razmatranju ili testiranju razvoja urbanih sredina. Posebna vrednost ovakvih konkursa, pored pronalaženja najboljeg projektnog rešenja, jeste i otvaranje prostora za dijalog između akademske zajednice, struke, investitora i javnog sektora. Kroz takvu razmenu ideja nastaju inovativni modeli koji mogu da doprinesu održivijem, inkluzivnijem i kvalitetnijem razvoju gradova. Upravo zato međunarodni studentski konkurs koji traje već dve decenije predstavlja mnogo više od studentskog takmičenja i postao je svojevrsna platforma za razmenu znanja i prepoznavanje novih generacija arhitekata“, zaključuje Antešević.
Kroz višemesečni rad, budući arhitekti pokazali su da je moguće stvarati gradove koji su održiviji, inkluzivniji i inspirativniji, potvrđujući da arhitektura ima ključnu ulogu u oblikovanju kvalitetnijeg životnog prostora za buduće generacije, zaključak je ovogodišnjeg takmičenja Saint – Gobain Architecture Student Contest.
Dan u Beogradu osnovan je 2011. godine i jedan je od najčitanijih lokalnih portala u Srbiji. Osnivač i glavni urednik je Nenad Mandić – Ah Neša.
