Fudbal kod nas nije samo sport. To je religija, to je ono što nas tera da urlamo kao nenormalni usred noći i da grlimo ljude koje ne poznajemo na ulici kad padne gol.
Imali smo trenutke zbog kojih se svet zaustavio, a koje možeš da pratiš i danas na https://al.1xbet.com/en gde se istorija nastavlja.
Kao mali sam bio prikovan za ekran kad su se dešavale neke od ovih utakmica. Drhalo mi je celo telo. Mislio sam da ću da umrem od stresa pre nego što sudija svira kraj.
Fudbal pre Drugog svetskog rata bio je smešan, pa to neću ni da pominjem, a i onako svi zaljubljenici u fudbal gledali su „Montevideo, bog te video“ i nastavak.
Svetsko prvenstvo u Čileu 1962.
Počinjem od nečega što su mi pričali oni najstariji. Četvrto mesto na Mundijalu, ej! Četvrto mesto! Danas mlađi ne kapiraju šta to uopšte znači, ali hajde malo da razmislimo – to ti se dešava jednom u životu. Igrali smo pod imenom Jugoslavija, jasno, ali naši momci su bili kičma cele priče.
Koliko smo lako izgubili od Sovjeta, toliko smo počistili Urugvaj i Kolumbiju u grupi. A onda jedna od naših najčuvenijih utakmica ikada – 1:0 protiv Zapadne Nemačke. Izgleda da su se naši igrači toliko iscrpeli na toj utakmici da nisu imali snage tri dana kasnije protiv Čehoslovačke (1:3). Na kraju – četvrto mesto posle poraza od domaćina (0:1).
A evo ti nešto što skoro niko ne pominje – prosek godina tog tima bio je 24,3. Dvadeset četiri godine! To su bila deca praktično. Gladna. Naoštrena. I otišla su do samog kraja skoro.
Evropsko prvenstvo u Belgiji 2000.
E, sad ulazimo u period koji većina nas pamti. Ako imaš bar tridesetak godina, znaš o čemu pričam. Vratili smo se na veliku scenu posle pakla devedesetih. Sankcije, ratovi, ceo svet nas je blokirao.
I odjednom smo krenuli u Belgiju gde nam niko živ nije davao nikakve šanse. Bukvalno su nas pokopali pre prvog zvižduka. A ti znaš kako je – kad te niko ne ceni, onda kreneš da razbijaš sve pred sobom.
Utakmica sa Slovenijom se završila 3:3 i još smo se mi žalili. Pa onda Španija – izgubili 3:4 ali bože kakva utakmica je to bila! Izgubili smo zbog dva primljena gola posle 93 minuta. To je naše fudbalere toliko deprimiralo da su pukli u osmini finala od Holandije lagano (1:6).
Završili smo na osmom mestu ukupno. I da, znam da to nije medalja. Ljudi su hodali nasmejani. Niko nije gunđao.
Svetsko prvenstvo U-20 na Novom Zelandu 2015.
Posle dve pobede i poraza u grupi, sledile su stresne utakmice: protiv Mađarske (2:1), pa protiv SAD (pobeda na penale), pa onda Mali (2:1) i onda čuveno finale protiv Brazila. Klinci su bili odlični. Još jednom 2:1 i titula prvaka sveta!
Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2018.
Moram da pričam o ovome jer je bilo prelomno. Dugo nas nigde nije bilo. Tek u poslednjoj utakmici kvalifikacija plasirali smo na SP u Rusiji. I to je bilo to – dobro je da smo otišli na SP, hajde – bili smo na završnom turniru a nije bilo mnogih poznatijih i boljih.
Šta sve ovo znači danas
Prošlo je šezdeset i kusur godina od Čilea. Svet se kompletno okrenuo. Fudbal se promenio skroz. Ali ona vatra u nama nikad nije nestala – želja da pokažemo zube celom svetu i da igramo protiv bilo koga bez straha.
Gledam klince danas kako prate reprezentaciju i prepoznajem sebe. Možda gledaju drugačije (na telefonima, tabletima…), ali ta strast je ista. Vide statistiku, svaki pokret, svaki sprint u realnom vremenu.
Fudbal je Srbiji poklonio neke od najlepših momenata ikada. Ali i najgorih. Tako ide kad voliš nešto toliko da te boli. Ne možeš samo lepo, ide u paketu sa lošim trenucima kao prethodnih dana.
A najjače od svega? Priča se nastavlja. Ove godine, sledeće, za deset godina – biće novih ludih trenutaka. Novih legendi. Novih priča koje će tvoja deca pričati svojoj deci.
Jer, fudbal ovde nije samo igra. Svaki navijač je selektor.
Dan u Beogradu osnovan je 2011. godine i jedan je od najčitanijih lokalnih portala u Srbiji. Osnivač i glavni urednik je Nenad Mandić – Ah Neša.
