Ove nedelje je vlast, sada već sasvim predstavljena u jednom čoveku, najavila novu kampanju naizgled prozaičnog naziva – „Srbija podržava narod“.
Iako je njen značaj potpuno nebitan, kao i bezbroj sličnih predstava za neuke, pa malo ko više veruje u ovakve „kampanje“ čiji smisao je postao sam sebi dovoljan, njen naziv ukazuje na nešto dublje, nešto mnogo ozbiljnije i patološko.
Recimo, moramo se zapitati ko je ta „Srbija“, taj neki entitet koji podržava narod?
Da bismo shvatili svu pogrešnost ovog slogana, odnosno poremećeni pogled na društvo potrebno je da se vratimo skoro 400 godina unazad u Evropi.
Legenda (doduše, verovatno neistinita, ali to nije važno za našu priču), kaže da je poznata Madam Pompadur, ljubavnica francuskog Kralja XIV u intimnim trenucima svog voljenog zvala „Francuska“. On je lično bio Francuska. Isti tip je inače pouzdano rekao „Država, to sam ja“ i jako je voleo da ga zovu – Kralj Sunce.
Dakle, nije bilo razlike između njega i države. On lično je bio Francuska.
Koliko je takav pogled na stvari bio pogrešan, uverili su se, po njih donekle dramatično, francuski vladari već 100 godina kasnije tokom Francuske buržoaske revolucije, kada su građani srušili truli, autokratski sistem objasnivši svojim vladarima da je država zapravo ceo narod, odnosno da država predstavlja sve ljude, a ne samo njih, vladare, postavljajući temelje modernih, demokratskih država.
Odmah zatim, donesena je i Deklaracija o pravima čoveka i građanina, jedan od najvažnijih dokumenata (naše) Zapadne civilizacije koja u prvom članu kaže da se „ljudi rađaju i žive slobodno i jednaki u pravima“, postavljajući osnove modernih demokratija, kao slobodnih otvorenih društava pojedinaca, koji su svoju slobodu spremni da brane na ulicama pa i giljotinama.
Sad je, čini se, jasnije, ko je ta Srbija koja podržava narod, te kmetove koji žive od milostinje te Srbije.
Da li je to naša karikatura kralja koji je slavodobitno i najavio kampanju kojom poistovećuje sebe sa državom? Verovatno, zato što je potpuno jasno da samo on može da odlučuje o milosti svojih podanika. Ili bar tako veruje u svojoj iskrivljenoj viziji stvarnosti koju želi da stvori, sve više bez uspeha.
Ako vam i dalje nisu sasvim jasne paralele, evo još nekoliko zanimljivih činjenica o Luju XIV…
Trošio je basnoslovne sume novca na raskoš, posebno na kraljevski dvorac ali je bio veoma darežljiv bio prema svima koji su za njega radili.
Dvorsku elitu je zabavljao ekstravagantnim zabavama stvarajući pokorno plemstvo.
Istovremeno, na ključne pozicije je postavljao službenike bez plemstva, kako bi ih lakše kontrolisao ali i otpustio ako mu otkažu bespogovornu poslušnost.
/ Tekst: Nemanja Nikolić – novinar i pisac iz Beograda /
Dan u Beogradu osnovan je 2011. godine i jedan je od najčitanijih lokalnih portala u Srbiji. Osnivač i glavni urednik je Nenad Mandić – Ah Neša.
