Vidovdan je mnogo više od crvenog slova u kalendaru. Za srpski narod, ovaj dan predstavlja večni simbol dostojanstva, sećanja i prelomnih istorijskih događaja koji su menjali sudbinu Balkana.
Svakog 28. juna prepliću se istorija, mit i duboko ukorenjena tradicija. Od Kosovskog boja 1389. godine, pa sve do ovovekovnih političkih potresa, čini se da su se svi najvažniji događaji za Srbiju odigrali baš na ovaj datum.
U nastavku otkrivamo zašto je Vidovdan poseban, koji su najvažniji običaji koji se i danas poštuju, i kako Beograd obeležava ovaj veliki praznik.
Istorijski „magnet“ za sudbonosne događaje
Neverovatna je istorijska koincidencija koliko se ključnih trenutaka za srpski narod dogodilo upravo 28. juna. Pored Kosovske bitke 1389. godine (tj.15. juna po julijanskom kalendaru), u kojoj su stradali knez Lazar i sultan Murat, na Vidovdan je bilo još značajnih događaja:
- 1914: Gavrilo Princip je u Sarajevu izvršio atentat na nadvojvodu Franca Ferdinanda, što je bio povod za početak Prvog svetskog rata.
- 1919: Potpisan je Versajski mirovni ugovor, čime je zvanično završen Prvi svetski rat.
- 1921: Kralj Aleksandar I Karađorđević doneo je prvi Ustav Kraljevine SHS, poznat kao Vidovdanski ustav.
- 1948: Doneta je Rezolucija Informbiroa, kojom je došlo do istorijskog raskida između Tita i Staljina.
- 2001: Bivši predsednik Srbije i SR Jugoslavije, Slobodan Milošević, izručen je Haškom tribunalu.
Narodni običaji i verovanja
Naziv praznika potiče ili od Svetovida, staroslovenskog boga rata ali i plodnosti, ili od svetog Vida.
Vidova trava i predskazanje ljubavi
Jedan od najlepših starih običaja vezan je za neudate devojke. Prema predanju, devojke bi uoči Vidovdana trebalo da uberu biljku vidovčicu (vidovu travu) i stave je pod jastuk uz reči: „Sveti Vide, nebeski vide, pokaži mi suđenoga“. Veruje se da će te noći u snu videti svog budućeg muža.
Pogled u rano jutro
Na Vidovdan se ustaje rano, pre sunca. Stari običaj nalaže da se ujutru umije vodom u kojoj je prethodnu noć stajala vidova trava, kako bi se sačuvao dobar vid tokom cele godine. Takođe, veruje se da na ovaj dan „svako može da vidi svoju budućnost“ ako širom otvori oči i srce.
Važno pravilo
Na Vidovdan se, prema narodnom verovanju, ne peva i ne igra. Dan se provodi u miru, dostojanstvu i sećanju na pretke.
Vidovdan u Beogradu: Gde otići i šta posetiti
Ukoliko ste za Vidovdan u prestonici, ovo je idealan dan za kulturno i duhovno uzdizanje.
Narodni muzej Srbije: Iskoristite dan da posetite Narodni muzej i uživo pogledate remek-dela srpskog slikarstva, a obično kustosi priređuju i stručna vođenja, radionice za decu i predavanja. Ulaz bi trebalo tog dana da bude besplatan.
Ostali muzeji: I u drugim beogradskih muzejima je za Vidovdan ulaz besplatan i priređuju se prigodni događaji za sve generacije.
Hram Svetog Save i Crkva Ružica: U beogradskim hramovima se na ovaj dan služe svete liturgije i parastosi stradalima za otadžbinu od Kosovskog boja do danas. Posebno je svečano u crkvi Ružici na Kalemegdanu.
Spomenik knezu Lazaru i kosovskim junacima: Šetnja Kalemegdanom ili poseta nekom od istorijskih lokaliteta u gradu pravi je način da se oda počast istoriji.
Događaje u Beogradu (pa i za Vidovdan) redovno objavljujemo na OVOM LINKU.
Vidovdan je dan kada se prošlost i sadašnjost spajaju u jedno. Bez obzira na to da li verujete u stare običaje ili ne, 28. jun je idealna prilika da zastanemo, razmislimo o korenima i sa ponosom se setimo onih koji su oblikovali našu istoriju.
Dan u Beogradu osnovan je 2011. godine i jedan je od najčitanijih lokalnih portala u Srbiji. Osnivač i glavni urednik je Nenad Mandić – Ah Neša.
