Dan u Beogradu Događaji u Beogradu
Nacionalna ustanova Narodna biblioteka Srbije postoji mnogo duže od zdanja u kojem se danas nalazi.
Osnovana je 1832. godine, a uz osvrt na prošlost izgleda gotovo neverovatno da je već 1870. godine uveden obavezan primerak, od kada fond počinje značajno da raste.
Istorija Narodne biblioteke ne zaboravlja zgradu na Kosančićevom vencu i 6. april 1941. godine kada je u nemačkom bombardovanju Beograda biblioteka uništena. Sa njom je izgorelo i više od 300.000 štampanih knjiga, 1.500 rukopisnih srednjovekovnih knjiga, vredne zbirke dokumenata, gravira, mapa, slika, lične biblioteke Vuka Karadžića, Đure Daničića, Lukijana Mušickog…
Danas se na mestu biblioteke nalaze delovi porušenih zidova, uz ideje da se na primeren način prostor i događaj obeleže i sačuvaju od zaborava. Do tada, u letnjem periodu se, pored ostataka biblioteke, održavaju književni susreti „Večeri na Kosančiću“.
Dobrodošli
Zgrada Narodne biblioteke na Vračarskom platou, podignuta 1973. godine, delo je Ive Kurtovića, profesora Arhitektonskog fakulteta i slikara, poreklom sa Brača, koji se između dva svetska rata doselio u Beograd.
Smirene linije i opšti utisak nenametljivosti zdanja, koje je kombinacija arhitektonskog oblika stare srpske kuće i modernih materijala, odgovaraju nameni kulture i dominantnog značaja vrednosti koje se u njoj čuvaju. Više od četiri miliona knjiga i drugih bibliotečkih materijala nalazi se danas u četiri nivoa depoa.
U Narodnoj biblioteci korisnicima je na raspolaganju 12 čitaonica sa 600 mesta i bežičnim internetom. Biblioteka ima sopstvenu izdavačku delatnost, obrazovni centar, naučne i kulturno-umetničke programe koji se održavaju u holovima, amfiteatru, atrijumu, na platou ispred zdanja…
Od nedavno, biblioteka je otvorena i za korisnike mlađe od 18 godina, sa programom radionica i susreta sa piscima.
Vreme informacionih tehnologija nameće nove obaveze Narodnoj biblioteci Srbije – da na način kako se to u svetu radi pripremi obimnu građu, tako da bude dostupna javnosti čitavog sveta u očekivanim formatima karakterističnim za XXI vek. (Katarina Vidaković; danubeogradu.rs)