Izložba „Između redova“

Od 20. decembra do 14. januara u Narodnoj biblioteci Srbije (Svetosavski plato) biće otvorena izložba „Između redova“.

Deo prepiske dva pisca čini pet pisama Ive Andrića upućena Veljku Petroviću u periodu od 1922. do 1954. godine. Pisma su segment ukupne zaostavštine Veljka Petrovića, pisca, akademika, višegodišnjeg upravnika Narodnog muzeja u Beogradu koji je prestonici ostavio nepokretan legat sa bogatom likovnom zbirkom, bibliotekom, antiknim nameštajem i značajnom rukopisnom građom.

Dugogodišnje prijateljstvo Andrića i Petrovića prolazilo je kroz iskušenja ratnih nemira, političkih i kulturnih promena ali se uvek paralelno, generacijski pratilo i susretalo. U tom smislu pisma mogu da se iščitavaju u različitim kontekstima i između redova, otkrivajući životne okolnosti s jedne strane diplomate i pisca i s druge književnika i angažovanog stvaraoca. Rukopis, pismo, žig na hartiji, datum i godina, mesto i povod pisanja, razlog su za isteresovanje posetilaca. Pisma su pisana ćirilicom, na ručno pravljenoj hartiji i otkrivaju odnose dva savremenika, istorijski kontekst i ličnu pozadinu od bliskog, prijateljskog do formalnog i zvaničnog obraćanja. Način komunikacije i vreme koje je bilo potrebno da se komunikacija uspostavi, takođe su interesantni elementi prepiske.

Povodom 50 godina od dodele Nobelove nagrade Ivi Andriću, Kuća legata želi da doprinese obeležavanju jubileja i da prikaže do sada nedovoljno obrađenu prepisku. S obzirom da su pisma stara gotovo 90 godina bilo je neophodno sprovesti tretman konzervacije i sterilizacije u Narodnoj biblioteci Srbije, skenirati materijal, prekucati i kopirati pisma, kako se zbog značaja koji imaju, ne bi direktno izlagala.

Poseban deo postavke čini video prezentacija fotografija i drugog arhivskog materijala. Fotografije iz Legata Ive Andrića/MGB iz perioda oko 1922. godine, u vreme kada su i nastajala pisma do sada nisu objavljivana i zajedno sa pismima otkrivaju nam segmente života nobelovca. Poseban motiv izložbe je naglasak na značaj legata, na bogate fondove i izuzetnu građu koju poseduju, a koja često nije dostupna javnosti. Autor postavke je kustos Ksenija Samardžija. (danubeogradu.rs)