Korto Malteze: Tragovi po filmskom platnu

Tokom januara u Jugoslovenskoj kinoteci (Kosovska 11) biće organizovan ciklus „Korto Malteze: Tragovi po filmskom platnu“, posvećen kultnom strip junaku Huga Prata.

U godini proglašenoj za godinu apokalipse (po tumačenjima nekih drevnih spisa i proročanstava, što po naučnicima koji najavljuju elektro-magnetne „metke“ Sunca koji će poremetiti uobičajeni život na Zemlji), godinu velikih svetskih ekonomskih kriza (koju su za divno čudo proglasili najveći i najbogatiji), izgleda kao da nam je sudbina zapečaćena, tuđom voljom određena i da je treba takvu prihvatiti.

Kinoteka će uraditi suprotno i najaviti godinu u kojoj je, i pored svega, moguće pronaći izlaz uz pomoć Korta Maltezea. Onome koji je nezadovoljan pročitanom sudbinom na svome dlanu, odlučio da je britvom sam ureže. Kapetan, koga ni gubitak broda nije sprečio da nastavi da brodi i morima i kopnom, i od celog sveta napravi svoju pozornicu (ili filmsko platno), otkrivajući uvek u nekom malom detalju izlaz iz lavirinta, pa i nešto više. Putovao je uvek malo dalje i sanjao uvek malo više, i u tom slatkom snu doticao ono što je naizgled bilo nedodirljivo i nekada tako daleko.

Program je podeljen na tri dela. Na tribini „Tragovi Korta Maltezea u 21. veku“ govoriće Dragoslav Bokan, Zoran Panović, Vladimir Pištalo, Borislav Stanojević i Dinko Tucaković, a razgovor će voditi Dušan Cicvara. Tribina će možda biti dobra prilika da se postavi pitanje koliko su ličnosti (makar i izmišljene) poput Korta Maltezea, potrebne (neophodne) duhu novog vremena. Koliko je njihovo prisustvo bitno u novim medijima, filmovima ili kompjuterskim igrama, kako bi se očuvali u svesti i podsvesti, a da pri tome njihova uloga ne bude podređena vizuelnim spektaklima moderne tehnologije koja treba da bude samo podrška priči, poetici, vizuelnoj estetici, klasičnoj avanturi (poput onih nastalih s kraja 19. i početka 20. veka u književnosti, filmu i stripu) i romantici (pomalo izgubljenoj, koju možemo „potražiti“ i na „platnima“ Pratovih akvarela, koji će biti prezentovani u okviru prateće izložbe) Kortovog sveta. Vreme održavanja je 10. januar od 19.00 u velikoj sali Muzeja jugoslovenske kinoteke. Ulaz je slobodan.

Prateća izložba „Žene“ sastoji se od odabranih reprodukcija akvarela Huga Prata, autora Korta Maltezea, na kojima su prikazane najpoznatije heroine ovoga stripa, koje su u većini slučajeva „glavnije“ junakinje uprkos Kortovom prisustvu. Izložba će biti postavljena u prostoru Muzeja jugoslovenske kinoteke.

Filmski program biće podeljen na više segmenata, po temama simbolici koje povezuju filmove sa avanturama Korta Maltezea. U okviru programskih celina biće prikazani i svi animirani filmovi nastali po strip avanturama Korta Maltezea. (danubeogradu.rs)

PROGRAM KINOTEKE ZA JANUAR

 

[box_light]Ja sam Pacifik i ja sam najveći…
Filmovi prate Kortovo putovanje svetom od mesta gde ga je započeo – na Južnim morima. Beskrajnom plavom prostranstvu, oličenju potpune i nesputane slobode ili samo jednim ogromnim meridijanima i uporednicima omeđenim zatvorom, kako za koga. Biće prikazani samo neki od filmova koji su imali snažan uticaj na Huga Prata prilikom nastanka stripova o Korto Maltezeu.

U zemlji lovaca na ljudske glave i Samba s Paljbom
Dve su programske celine „smeštene“ na Zelenom kontinentu – u Amazoniji, ništa manje zastrašujućem od beskrajnog plavetnila, zemlji Hivarosa, nepoznatih plemena, smrtonosnih životinja, kangačeirosa i revolucionara, rajskih vrtova i zelenih vrata pakla. Kajahuari Jaku zovu indijanci iz džungle ovu zemlju, zemlju gde bog nije završio stvaranje. Oni veruju da će tek kad čovek nestane on ponovno doći i završiti započeto…

Legenda o Kazanovi
Vinogorja noći i ruže Pikardije-Crveni baron
Posvećeno Lujzi Brukšovic ili Lujzi Bruks
Njegov najbolji (ne)prijatelj
Ciklusi su o ličnostima koje se pojavljuju u pojedinim epizodama u stripovima o Korto Maltezeu. Jedinstvene, svoje, neponovljive, sa novim osobenostima koje im je Hugo Prat namenio. Kazanova, bilo da je Felinijev, Mastrojanijev ili Ledžerov, ostaje mačevalac, poeta, ljubavnik, vitez. Legenda koja lebdi na Venecijom, njegovom i Kortovom. Crveni baron i Slomljena krila, verovatno su najbolje ekranizacijama života barona Rihthofena, legendarnog letećeg viteza nemačke vazduhoplovne eskadrile za vreme Prvog svetskog rata. Posebnu pažnju bi skrenuli na dan posvećen jednoj od najvećih zvezda nemog filma – Lujzi Bruks, čiji će filmovi biti projektovani uz živu muzičku pratnju na klaviru – taj događaj se može doživeti na samo još nekoliko mesta u svetu. Lujza Brukšovic, njena dvojnica iz stripa, ona je devojka koja je Kortu spasila život. Najzad, biće prikazani filmovi o ludaku, svešteniku, hipnotizeru, propalici, ubici i Kortovom najboljem (ne)prijatelju-Raspućinu.

Koncert u o’molu za harfu i nitroglicerin
Na svojim putovanjima Korto je uvek bio na strani slabijih i ugnjetavanih, revolucija mu je očigledno u srcu. A tamo gde se odvijala za vreme njegovih avantura, ona i dan danas tinja – u Irskoj. „Vetar koji njiše ječam“ Kena Louča i „Begunac“ Kerola Rida ostvarenja su koja će nam tu borbu približiti.

San zimskog jutra
Jedna od najlepših epizoda Korto Maltezea nosi taj naziv. Avantura u legendarnoj Keltiji, inspirisana Šekspirovim Snom letnje noći, keltskim i germanskim legendama. U svet bajki i svetih pohoda vraćaju nas filmovi Ekskalibur, Legija i Kelti .

Crni kontinent
U Africi, ruku pod ruku sa Tomasom Edvardom Lorensom, Korto je doživeo neke od najvećih avantura, upoznao jednog beduina koji mu je postao prijatelj i prvi put doživeo veliki strah od smrti. Bilo da pominjemo Četri pera, Lorensa od Arabije, Kartum ili neki drugi film, avanturu na misterioznom Crnom kontinentu nemoguće je zaobići. I ponešto razumeti.

U potrazi za magičnim vratima Venecije
Magična, setna, misteriozna. Venecija. Raskršće svetova, nacija i kultura, bila je i ostala njegovo omiljeno, ospokojavajuće ali po njega i najopasnije mesto. Uljuljkan u taj osećaj, Korto nikada nije smeo dugo da ostane u Veneciji jer se lako moglo desiti da, poput Merlina, usne i da se više nikad ne probudi. Zato je morao da traži vrata kroz koja će izaći u susret drugim avanturama, daleko od Venecije. U svakom od izabranih filmova možemo pronaći ta vrata. Samo treba pažljivo gledati, i ne izabrati pogrešna.

U vrtlogu revolucija, ratova i velikih promena
Sudbina je Korta vodila u centar velikih svetskih zbivanja, često i protiv njegove volje. Bokserski ustanak, Rusko-Japanski rat, previranja na rusko-kinesko-mongolskoj granici u vrtlogu revolucija i kontra-revolucija; bio je svedok poslednjeg juriša turskog generala Envera Paše… samo su neki od njih, iz kojih je uspeo da izvuče živu glavu i još poneki život.

Oni koji sanjaju otvorenih očiju…
Ernesto Gevara de la Serna (Dnevnik motocikliste) sa svojim snovima da izleči bolesne i donese pravdu , Brajan Svini Ficdžerald-Fickaraldo (Fickaraldo) sa snovima da dovede operu u samo srce džunge, Don Huan de Marko (Don Huan de Marko) u potrazi za ljubavlju, Grk Zorba (Grk Zorba) u potrazi za Životom i Prijateljima, Marko Polo (Veličanstveni Marko Polo) u otkrivanju puteva koji će spojiti narode, ruski vojnik Fjodor Sukov (Belo sunce pustinjsko) u potrazi za domom, braća su po snovima sa Kortom Maltezeom…

U potrazi za izgubljenom zemljom Mu
… koji je uvek jurio za nekom izgubljenom zemljom: Muom, Šangri La, Rapa Nuiom ili Atlantidom. Nekom izgubljenom ružom alhemijskom, nekim gralom… i nije ni važno da li ih je našao. Važno je da nikad nije prestao da ih traži.

Potražite ih i vi, sanjajući otvorenih očiju, na početku zimskog jutra 2012, u bioskopu Jugoslovenske kinoteke.
(Tekst napisao: Vladimir Ćuk)[/box_light]