Izdvajamo
Naslovna » BG svaštara » Drugi pišu » Šta je Savamala i kako je nastala
Savamala: "Onaj deo Karađorđeve"
Savamala: "Onaj deo Karađorđeve"

Šta je Savamala i kako je nastala

Savamala je bila zamišljena kao centar Beograda, ali to nikada nije postala. Za većinu Beograđana Savamala je „onaj deo oko Karađorđeve ulice“.

U Savamali su se nekada održavale skupštinske sednice, trgovalo se, vodile su se žučne kafanske rasprave…

Zapravo, Savamala je mnogo širi deo grada koji se prostire od Varoš kapije, a obuhvata ulice Karađorđevu, Nemanjinu, Kneza Miloša, Kraljice Natalije, Balkansku i Prizrensku do kafane „Zlatno burence“, zatim Kosmajsku i Pop Lukinu ulicu.

Ideja o Savamali kao centru grada, napuštena je nakon 1945. godine, zbog čega je Karađorđeva ulica postala tranzit za “teški” saobraćaj, a nekada lepe fasade okolnih zgrada su propale. Međutim, poslednjih godina plan o Savamali kao srcu Beograda ponovo oživljava, a umesto arihitekata i urbanista, umetnici pokušavaju Savamalu da pretvore u glavno stecište kreativaca i onih koji vole da uživaju u umetnosti.

Galerije i izložbeni prostori niču na sve strane, a tome je doprineo i festival Mikser koji se ove godine održava upravo u ovom, zaboravljenom i zapuštenom delu prestonice.

Savamala na klackalici vremena…

Obrenovići Savamalu nisu videli kao umetnički centar, već kao politički i administrativni.

Knez Miloš je silom iselio tadašnje Savamalce koji su se oglušili o njegovu naredbu da napuste taj deo grada. Negodujući, preselili su se na Palilulu, a knez je na mestu njihovih nekadašnjih domova podigao park i konak za svoje sinove, gde je posle bilo Ministarstvo finansija, zatim Velika kasarna u kojoj je 1920. godine zasedala Ustavotvorna skupština.

Šivara u Savamali bila je i artiljerijska kasarna, a kasnije Zavod za šivenje vojne odeće. Đum-rukana na Savi je bilo prvo pozorište, a u blizini se nalazila i Velika pivara u kojoj je 1858. godine zasedala Svetoandrejska skupština.

Za vreme druge vlade kneza Mihaila Savamala je nastavila da dobija na značaju. Mihailo je podigao Vaznesensku crkvu i Višu žensku školu, a nakon njega knez Milan podigao je zgradu Narodne skupštine na uglu ulica Kneza Miloša i Kraljice Natalije, u kojoj je 1912. godine objavljen balkanski rat. Od posebnog značaja je i zgrada Železničke stanice.

Izgradnja ovog dela Beograda predstavljala je značajan građevinski poduhvat ako se ima u vidu da je to bilo močvarno područije koje je plavila reka Sava. Problem je rešen tek 1930. godine kada je posle višegodišnjeg nasipanja zemlje i peska zemljište konačno isušeno.

Naši preci su znali da cene to što je Beograd na obalama dve velike evropske reke i želeli su taj potencijal da iskoriste na najbolji mogući način. Mi decenijama pričamo o „gradu na rekama“, ali tek sada se ta ideja i ostvaruje, stidljivo i sporo, ali ne treba odustati. (Mondo; uz dozvolu autora teksta Dušana Hadži Nikolića)

loading...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.