Izdvajamo
Naslovna » BG špijun » Svetske prestonice » Berlin – najveća kulturna ekstravaganca

Berlin – najveća kulturna ekstravaganca

Berlin, smešten na rekama Špreji i Hafel, grad je sa najatraktivnijom klupskom scenom na planeti, ali i grad muzeja, u svetu poznatih građevina i grad festivala…

Klima je umerenokontinentalna – leta su topla sa maksimalnom temperaturom između 22 i 25 °C, zime su hladne sa temperaturom do 4 °C, dok su proleće i jesen obično prohladni.

Posle Londona, najveći grad Evropske unije je Berlin. Ceo grad može da se vidi sa Berlinskog televizijskog tornja. Jedna od najpoznatijih svetskih građevina je Brandenburška kapija, a tokom kraće posete glavnom gradu Nemačke obavezno je videti Rajhstag, Kolonu pobede, Olimpijski stadion, ostatke Berlinskog zida, Berlinski zoološki vrt sa najbogatijom zbirkom različitih živih vrsta na svetu.

Ovde se održavaju i najveće svetske Parade ponosa. Više od 200 odličnih diskoteka i klubova odzvanjaju od elektronike i tehno zvukova, ali ima i legendarnih mesta u kojima mogu da se čuju jazz, pop, rock, pa i evergreen.

Grad koji je uništen za vreme II svetskog rata, od 1949. do 1990. godine bio je podeljen na Istočni i Zapadni Berlin. Od ujedinjenja dve Nemačke, konstantno se razvija. U njemu se može videti najmodernija arhitektura, ali i nekoliko preživelih srednjovekovnih građevina u blizini Aleksanderplaca. Bivši francuski ministar kulture Žak Lang, početkom ovog veka, u govoru o tome kako se Berlin brzo razvija, rekao je: „Pariz je uvek Pariz, ali Berlin nikad nije Berlin!“. 2012. godine proslavljena je 775. godišnjica postojanja grada.

Glavni grad Nemačke ima nekoliko poznatih šoping bulevara – Kurfürstendamm i „Friedrichstraße – ali i mnogo velikih tržnih centara, robnih kuća, butika raštrkanih po manjim ulicama, pa je samim tim i šoping idealan izgovor za upoznavanje grada.

Iako je Berlin jedna od najvažnijih svetskih city break destinacija, nemoguće je videti sve za dva, tri dana.

Zabava i sport
Klupska scena je izuzetno jaka, a prednjače electro, house i techno muzika. U klubovima i diskotekama organizuju se i rock, pop, heavy metal, gotic žurke, a veoma je značajna i jazz scena. Berlin je izrodio mnogo poznatih DJ-eva, među kojima su Paul Van Dyk, Paul Kalkbrenner, Aka Aka… Barova, taverni i pabova ima na svakom koraku, pije se dobro vino i još bolje pivo. Najznačajniji koncerti održavaju se u Tempodromu.

Jedna od najpoznatijih svetskih manifestacija Fashion Week (Nedelja mode), održava se svake godine, pored Milana, Pariza, Londona, pa i Beograda, i u nemačkoj prestonici tokom januara.

Pomenućemo i dva karnevala. Prvi – prosto nazvan „Karneval“, održava se krajem februara ili početkom marta, a svake godine ga poseti oko milion ljudi. U paradi učestvuju kostimirani ljudi i prefarbani i „kostimirani“ automobili, pa su često ismejani političari, filmske i muzičke zvezde… Karneval kulture u maju ili junu pripada raznim etničkim grupama koje na ulicama Berlina predstavljaju svoju tradiciju, muziku, kostime, plesove. Slični festivali postoje i u Frankfurtu i Hamburgu.

Svake godine u Berlinu se održava maraton (april), biciklistička trka (jun), Zlatna liga u atletici (septembar), dok se često, u gradu koji je bio domaćin Olimpijade 1936, održavaju svetska i evropska prvenstva u raznim sportovima. Najpoznatiji berlinski klubovi su Alba (košarkaški klub) i Herta (fudbalski klub) koji su redovni učesnici najjačih evropskih liga. U Berlinu je veoma popularan i golf što dokazuje i nekoliko dobrih terena po gradskim parkovima i okolini.

Festivali
Najveći gradski festival svakako je Berlinski filmski festival (Berlin Film Festival), koji je pored Kanskog festivala i jedan od najvažnijih u Evropi. Svake godine više od 250.000 pogleda oko 400 filmova različitih žanrova, a za razliku od Kanskog – publika može da pogleda sve ponuđene filmove uključujući i one koji nisu u konkurenciji u okviru programa „Berlinare Panorama“.

Noć muzeja održava se dva puta godišnje – u januaru i avgustu, a Fête de la Musique – 21. juna po celom gradu (nastao je po sličnom događaju koji se održava u nekoliko francuskih gradova). Tokom festivala Oberbaumbrücke umetnici prodaju svoje radove, glumci održavaju performanse, amaterski plesači predstavljaju tango, a i publika učestvuje u raznim programima koji se održavaju tokom avgusta.

Najmasovnija (evropska) zabava svakako je junski Berlin Pride (Christopher Street Day), kome prethodi duga istorija gej kulture koja ima veliki uticaj na život u ovom gradu. Na Paradi se svake godine okupi više od milion i po ljudi. Daleke 1920. godine grad je proglašen za Gej prestonicu Evrope. Još od tada postoji veliki broj gej klubova i festivala, a Berlin je i vodeći evropski grad po fetiš klubovima.

Postoji još nekoliko sličnih festivala koji su svetski poznati i priznati, a svake godine u avgustu održava se i Fuckparade, velike političke demonstracije protiv Parade ljubavi, koje su takođe prerasle u svojevrsnu zabavu i u kojoj čak i turisti rado učestvuju.

Umetnost i kultura
Skoro svi muzeji su za starije od 18 godina, a cena ulaznice je od 6 do 10 evra, dok su karte za ekskluzivne izložbe skuplje. Naravno, postoje popusti za studente, osobe sa hendikepom i posetioce sa turističkim karticama. Tako, na primer, trodnevna kartica „Museum Pass“ garantuje ulaz u više od sedamdeset državnih muzeja širom Berlina.

Najzanimljivije je svakako Muzejsko ostrvo na kome se nalaze Stari i Novi muzej, Pergamonski muzej, Stara nacionalna galerija i Muzej Bode. Nalazi se u centru grada, a gradili su ga pruski kraljevi, čije su bogate kolekcije umetnina i arheologije postale javno dobro 1918. godine. Ova grupa muzeja je na Uneskovoj listi Svetske baštine od 1999.

Među najznačajnijim berlinskim muzejima su Jevrejski muzej, Muzej pošte i telekomunikacija, Muzej evropske kulture, Berlinska državna galerija, Muzej Bauhaus, Nemački Gugenhajmov muzej, Nemački muzej filma, Prirodnjački muzej, Nemački muzej tehnologije, „Topografija terora“ u Krojcbergu na otvorenom, mali Muzej Istočne Nemačke. Na poslednjoj stanici metroa U1 (Kurfürstendamm 207-208i) nalazi se gradski muzej „Story of Berlin“ u kome može se da se vidi skoro sve od nastanka grada do današnjih dana.

Što se tiče galerija, najpoznatija je „Art Center Berlin Friedrichstraße“ sa cela četiri sprata izložbenog prostora.

Pozorišna i posebno operska scena najjača je u državi. Pored mnogo multipleks bioskopskih dvorana, u Berlinu je smešteno i desetak velikih teatara od kojih su najvažniji Deutsches Theater, Volksbühne am Rosa Luxemburg Platz, Schaubühne am Lehniner Platz, Berliner Ensemble… Najgledaniji mjuzikl u 21. veku „Tanz der Vampire“ igra se u „Theater des Westens“. U Berlinu se nalazi najveća scena na svetu – Friedrichstadt-Palast.

Šoping
Šoping u Berlinu traje – teoretski neograničeno. Iako se male radnje i butici zatvaraju rano – u osam uveče, veliki šoping molovi su otvoreni do deset uveče, dok su pojedini supermarketi otvoreni non stop. Pekare i male prehrambene prodavnice (Spätkauf) otvorene su do kasno u noć zbog klabera i drugih veseljaka.

Najpoznatije ulice za šoping su Ku’damm i Tauentzienstraße u kojima može da se pazari sve – „od igle do lokomotive“, dok je Friedrichstraße u bivšem Istočnom Berlinu glavna meta bogatijih kupaca. „Galeria Kaufhof“ na Alexanderplatzu je nezaobilazna tačka za kupoholičare. Vredi obići i Prenzlauer Berg, Kreuzberg i Friedrichshain.

Najveći berlinski tržni centar, u kome čovek lako može da se izgubi, jeste petospratni „Alexa“ (Grunerstraße) sa malo manje od 200 lokala. Ukoliko imate vremena za obilazak i šoping posetite i „Kranzler Eck“ (Ku’damm), „Hermannplatz“, „Potsdamer Platz Arkaden“, „Stilwerk“ (Kantstraße) i najpoznatiji berlinski šoping centar „The Europa Center“ (Tauentzienstraße). Brendirane radnje za bogatije smešteni su u „KaDeWe“-u (Tauentzienstraße).

Oni kojima ne smeta „second-hand“ roba posetiće „Elementarteilchen“, jeftine knjige mogu se naći u Friedrichstraße 148, tj. „Jokers Restseller“, a za suvenire i razglednice najbolja tačka je Kaiser Wilhelm Gedächtniskirche. Buvlje pijace – Straße des 17. Juni, Mauerpark i Arkonaplatz – najbolje je posetiti nedeljom. Iako je sve u Berlinu moguće kupiti kreditnom karticom, Nemci više vole keš.

Po celom Berlinu smešteno je mnogo nacionalnih i restorana brze hrane, taverni, pabova. Odlična hrana može da se nađe i u pomenutim tržnim centrima, ali izdvojićemo Prenzlauer Berg, Gendarmenmarkt i Pariser Straße sa ekskluzivnijim restoranima i barovima, dok se turistima preporučuje Hackescher Markt / Oranienburger Straße.

Znamenitosti
U Berlin može da se dođe avionom preko dva međunarodna aerodroma – Tegel i Šenefeld (Berlin-Brandenburg), dok je od četiri luke najveća Zapadna (Westhafen).

Glavna turistička tačka u Berlinu je Alexanderplatz, tj. „Berliner Fernsehturm“ (Televizijski toranj). Visok je 207 metara, a iz restorana koji se stalno okreće vidi se ceo grad. Na ovom trgu je i Svetski sat (World Time Clock) i Fontana međunarodnog prijateljstva. Ukoliko ne nabasate na ostatke Berlinskog zida, sigurno ćete bar na desetak mesta videti spomen ploče koje ukazuju na nekadašnju komunističku građevinu.

Jedna od najpoznatijih svetskih građevina je i obeležje Berlina, Brandenburška kapija, smeštena je na Pariskom trgu. S jedne strane kapije nalazi se Rajhstag (ulaz besplatan) u kome je Savezna skupština, a sa druge Memorijalni centar Evrope posvećen ubijenim Jevrejima. Kapija je spojena sa monumentalnom ulicom Unter Den Linden koja vodi direktno do kraljevske rezidencije.

Obavezna je poseta i Olimpijskom stadionu koji je renoviran pre nekoliko godina. Na trgu Gendarmenmarkt nalaze se „bliznakinje“ Nemačka i Francuska katedrala. Vredi posetiti i najveću crkvu u gradu, Berlinsku katedralu, kao i najstariju Nikolajevu koja datira još iz 13. veka. Pomenućemo i Kollhoff Tower (Potsdamer Platz) jer je u njemu najbrži lift u Evropi.

Pored prelepih parkova, u Berlinu su smeštena i dva zoološka vrta. Glavni i stariji, Berlinski zoo-vrt, smešten je u centru grada i ima najbogatiju zbirku različitih živih vrsta na svetu, a drugi – Tirpark Fridrihsfelde – po površini je najveći evropski zoo-vrt.
(danubeogradu.rs; fotografije: Wikimedia)

*** (vidi naslov!) „Najveća kulturna ekstravaganca koju neko može zamisliti.“ – Dejvid Bouvi, pevač; o Berlinu 1970.

loading...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.